Mala i srednja preduzeća moraće da primenjuju radikalnije inovacije

Pandemija je imala veoma veliki uticaj na sektor malih i srednjih preduzeća (MSP). Prema jednom istraživanju Svetske banke, u ovom sektoru je tokom prošle godine došlo do pada prodaje od 49 odsto. Što se tiče zaposlenosti, nije toliko smanjen broj radnika koliko broj časova rada, zbog preraspodele radnog vremena, skraćenja, i raznih drugih mera primenjivanih tokom pandemije. Kada je reč o Srbiji, jedno istraživanje je pokazalo da je došlo do pada prihoda u MSP sektoru u proseku za 18 do 44 odsto. Taj veliki raspon je posledica toga što nije bio isti uticaj na mikro, mala i srednja preduzeća, kaže profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Blagoje Paunović u razgovoru za Biznis.rs.

On dodaje da je došlo do značajnih promena u vezi sa organizacijom rada, a pandemija je donela i različita operativna prilagođavanja, uticala je na finansijsku strukturu, ponašanje u pojedinim segmentima, strategiju preduzeća… Sa profesorom Paunovićem razgovarali smo i o tome koliko je podrška države značila MSP sektoru u proteklom periodu, kako su srpska preduzeća prošla u odnosu na kolege u regionu, ali i koji je sledeći korak u prevazilaženju krize.

„Jedna studija u Velikoj Britaniji bavila se pitanjima finansijske strukture i predviđanjima uticaja krize na opstanak preduzeća. U zavisnosti od toga koliko se procenjuje da će trajati kriza, to su procene od 120.000, što je relativno mali broj za Britaniju, pa do 800.000 preduzeća koja bi mogla da nestanu ako se produži kriza“, kaže profesor Paunović.

A kakvi su efekti korona krize na domaća mala i srednja preduzeća?

Koleginica Zorica Aničić i ja smo radili jedno istraživanje na uzorku od preko 800 naših preduzeća, gde smo posmatrali ukupan, ali i efekat na pojedine segmente poslovanja malih i srednjih preduzeća. Najznačajniji negativni efekti vezani su za pad tražnje, obezbeđenje kupaca i naplatu potraživanja. Zatim su tu efekti na organizaciju posla i logistiku, a najmanji efekat u prvoj godini pandemije bio je na finansijsko poslovanje preduzeća, što se može objasniti i prirodom mera koje je država sprovela, ali i nekim strategijama kojima su pribegla ta preduzeća – održavanja, štednje i slično. Razumljivo, veći negativni efekat bio je kod preduzeća koja se bave uslužnim delatnostima, nego kod proizvodnih preduzeća i to važi za sve tri kategorije – mikro, mala i srednja preduzeća.

Uticaj svih ovih faktora pandemije bio je obrnuto proporcionalan veličini preduzeća, dakle bio je veći što su preduzeća bila manja. Veza između veličine preduzeća i tražnje za proizvodima i uslugama postoji, što znači da su najviše pogođena ona najmanja preduzeća, preduzetnici i mikro, pa nešto manje mala, i najmanji negativni efekat su zabeležila preduzeća srednje veličine. To se pre svega može objasniti time što srednja preduzeća imaju nešto širi asortiman, i u tom pogledu su fleksibilnija.

Kod kojih preduzeća su bili izraženiji problemi sa naplatom, a gde je pandemija više uticala na organizaciju posla?

Što se tiče naplate, ona je generalno značajan problem, ali je izraženiji kod srednjih nego kod najmanjih preduzeća. To je posledica načina prodaje i poslovanja. Kada je reč o organizaciji posla, i tu je veći efekat na srednja preduzeća, kao posledica njihove strukture. Sećamo se da su bili brojni problemi vezani za poštovanje mera zaštite, prostor, nošenje maski, organizaciju same proizvodnje kada je dolazilo do zatvaranja i policijskog časa. Sve to je za efekat imalo da srednja preduzeća budu više pogođena. Što se tiče finansijskih sredstava, uticaj je bio najviše izražen kod većih preduzeća.

Razlike su postojale i posmatrano po delatnostima kojima se bave firme, ali i po geografskom položaju?

Postoji taj regionalni aspekt, gde je Beograd najviše pogođen, kako zbog broja MSP, tako i zbog toga što su uglavnom u pitanju usluge. U glavnom gradu je bio izraženiji i lockdown, gde je dolazilo do zatvaranja hotela, ugostiteljskih objekata… Zatim slede južna i istočna Srbija, a onda Vojvodina i Centralna Srbija.

Posmatrano po privrednim granama, najviše su pogođeni ugostiteljstvo, turizam, transport, umetnost, zabava i razonoda, oblast obrazovanja… Tu je naročito bio izražen efekat smanjenja tražnje. U nekim oblastima nije bio toliko vidljiv, recimo kod nekretnina, što je možda i posledica one velike tražnje za vikendicama. S druge strane, postoje i oblasti za koje možemo da kažemo da je, uslovno rečeno, bilo pozitivnog efekta, recimo kod onih koje se bave organizacijom rada, naročito u obrazovanju. Tako je Ekonomski fakultet, na primer, od nasnimavanja glasa na prezentacije stigao do toga da ćemo ove godine imati dve grupe studenata – jedna grupa će prisustvovati predavanjima uživo, a druga će pratiti preko Zooma, ali kao streaming, uživo.

Koliko je MSP sektoru tokom pandemije značila podrška države? Pripremljeno je nekoliko paketa mera kojima je omogućeno odlaganje plaćanja nekih obaveza, poput poreza i doprinosa na plate, a u dva navrata je država isplatila i deo zarade zaposlenima.

Generalno, te mere su finansijske (monetarne i fiskalne) i nefinansijske. Finansijske su u Srbiji vezane za monetarnu sferu – ili za referentnu kamatnu stopu centralne banke ili su imale za cilj da povećaju likvidnost banaka i to su svop aranžmani, repo transakcije i slično. Što se tiče fiskalnih mera, tu su razne vrste poreskih olakšica, pre svega odlaganje poreza, smanjivanje nekih poreskih obaveza, olakšavane kreditiranja kroz garancijske šeme. Nefinansijske mere uglavnom su vezane za stvaranje uslova za umrežavanje, inovativnost u različitim segmentima poslovanja, zatim povezivanje samih preduzeća.

Lično mislim da su naše mere bile prilično neselektivne i da bi ogromna finansijska sredstva koja smo utrošili sigurno bila efektivnije iskorišćena da su te mere bile prilagođene specifičnim potrebama i zahtevima preduzeća. Naravno, to nije moglo da se uradi u prvim mesecima, kada je vladala opšta panika, ali su kasnije mogla da se iskoriste već postojeća istraživanja i da se te mere mnogo bolje dizajniraju. Utrošena sredstva države, odnosno poreskih obveznika, bila bi mnogo manja, a efekat veći.

Kako preduzeća ocenjuju efekte tih mera?

Preduzeća procenjuju da im je veći značaj finansijskih mera, gde su na prvom mestu poreske olakšice, zatim uslovi kreditiranja i mere za održanje likvidnosti, dok daleko manji značaj pridaju nefinansijskim merama. Ipak, stavovi zavise od karakteristika i veličine preduzeća, njihove delatnosti i koji aspekt poslovanja im je više pogođen krizom.

Na primer, naše istraživanje je pokazalo da preduzeća koja su koristila tri osnovna oblika internet poslovanja – internet prodaju, marketing i nabavku, učestvuju sa svega 16 odsto, što je pokazatelj malog stepena pismenosti u ovoj oblasti. Ona preduzeća koja su više poslovala sa državom i više bila oslonjena na državu, bila su manje sklona da se menjaju i ona su veći značaj davala finansijskoj pomoći.

Koje sve strategije su primenjivala preduzeća, kako bi se izborila sa korona krizom?

Preduzeća su uglavnom primenjivala više strategija istovremeno, ali generalno one mogu da se podele na inovativne, koje podrazumevaju nešto korenitije promene, i na reaktivne strategije. Vrlo je interesantno da je najveći broj malih preduzeća, oko 56 odsto, izabrao upravo te reaktivne ili adaptivne strategije – uzdržavanja i opstanka. Treća je strategija izlaska i napuštanja posla koju je kod nas koristio mali broj preduzeća, tek oko jedan odsto. To može da bude posledica činjenice da se kriza još nije sasvim zahuktala u prošloj godini, dok drugi faktor može da bude i obaveza održanja, jer ako ste primili pomoć države morate da nastavite da radite i plaćate radnike. Bilo bi vrlo interesantno pogledati kako se sada ponašaju firme, kada je ta obaveza istekla.

Inače, inovativne strategije je primenilo 43 odsto preduzeća, što nije tako malo. Pritom, te inovacije nisu radikalne, jer uslovi krize nisu nikada dovoljno pogodni, zbog velike neizvesnosti. To su više inkrementalne, evolutivne strategije koje se tiču poboljšanja prodaje, inovacije vezane za poslovni model, prodaja preko interneta, razni delivery servisi.

Na koji način bi MSP sada trebalo da nastupe dalje, kako da prevaziđu krizu? Koji je sledeći korak?

Mislim da će mala i srednja preduzeća morati više da primenjuju inovativnije strategije. Adaptivne strategije su nešto što je održivo na relativno kratak rok, ali svako ko čak i u uslovima krize ne primenjuje neku vrstu inovacija počinje da gubi svoju poziciju. S druge strane, koliko god da kriza potraje i koliko god je ona remetilački faktor, vremenom postaje izvesnost i ljudi počinju da računaju sa tim negativnim elementima izvesnosti. Razmišljaju dugoročnije i primenjuju radikalnije inovacije.

Ali, menjaće se i poslovni koncepti, jer mislim da ova kriza nije nešto što će proći. Svakako se nadam da neće biti tako žestoka kao sada, ali više nikad neće biti isto kao što je bilo i to je nešto što dovodi do značajnih promena u modelu poslovanja. Uzmite samo lance snabdevanja, pokazalo se da su lanci snabdevanja pukli jer su bili neefikasni i netransparentni. Sada je počelo jedno sasvim drugačije strateško pozicioniranje i na značaju dobijaju neke druge zemlje, dok Kina već malo gubi. Imate strategiju jačanja kapaciteta u matičnim zemljama, jačanja kapaciteta u regionu ili na obodu, ne više tako daleko da ne biste bili zavisni od nekih vidova transporta.

Ranije je bio najvažniji koncept „just in time“ za koji se pokazalo da u ovakvim situacijama ne može da funkcioniše. Sada nastaje diversifikacija lanaca snabdevanja, stvarate rezervne, alternativne lance i nemate više prednosti ekonomije obima. Sve su to radikalne promene.

Tekst je objavljen u prvom broju štampanog izdanja Biznis.rs