Najnovije poslovne vesti Biznis.rs
Radna disciplina ne mora ugrožavati privatnost zaposlenih

Nadzor radnika je dozvoljen, dok se ne pretvori u špijunažu

BiznisBolji posaoHi-techPoslovanjePreduzetnik

17.6.2021 15:31 Autor: Redakcija Biznis.rs 1

Nadzor radnika je dozvoljen, dok se ne pretvori u špijunažu Nadzor radnika je dozvoljen, dok se ne pretvori u špijunažu
Mnoge kompanije bez obzira na broj zaposlenih koriste različite metode kojima prate aktivnosti radnika tokom radnog vremena. Nadzor se može opravdati potrebom poslodavca da... Nadzor radnika je dozvoljen, dok se ne pretvori u špijunažu

Mnoge kompanije bez obzira na broj zaposlenih koriste različite metode kojima prate aktivnosti radnika tokom radnog vremena. Nadzor se može opravdati potrebom poslodavca da podigne produktivnost, redukcijom praznog hoda i zaštitom imovine firme. Ipak, postoje situacije u kojima se nadzorom radnika direktno krši pravo na privatnost, a regulisano je Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.

Insajderi i spoljni saradnici špijuniraju radnike

Francuski sud je početkom nedelje proglasio krivim lanac robnih kuća IKEA zbog uhođenja zaposlenih. Kompaniji je naloženo da radnicima isplati odštetu u visini od milion evra. Poznati lanac robnih kuća je tokom dužeg vremenskog perioda koristio usluge privatnih detektiva i lažnih radnika koji su uhodili zaposlene dostavljajući menadžerima poverljive informacije o njima. Takođe, prilikom selekcije novih kadrova, regruteri su nelegalno pristupali krivičnoj evidenciji i proveravali kandidate koji su se javljali na konkurs.

Epilog je presuda menadžeru IKEA za procenu rizika koji je osuđen na 18 meseci uslovne kazne zatvora i 10.000 evra novčane kazne. Bivši izvršni direktor kompanije za Francusku Žan-Luj Bajo (Jean-Louis Baillot) dobio je dvogodišnji zatvor uslovno i novčanu kaznu od 50.000 evra. Tužilaštvo je tražilo novčanu kaznu za IKEA od dva miliona evra i kaznu zatvora za Bajoa od godinu dana, sa još dve godine suspenzije.

Na optuženičkoj klupi suda u Versaju našlo se 15 osoba među kojima su bili rukovodioci i direktori prodavnica. Suđeno je i četvorici policajaca koji su okrivljeni za davanje poverljivih informacija.

Poslodavcima u Srbiji dostupne su različite metode provere zaposlenih. Koriste se kamere, GPS uređaji, oprema za snimanje zvuka. Ipak, još uvek ne postoje jasno definisani uslovi pod kojima poslodavac može pratiti radnike tokom radnog vremena koristeći kamere, mikrofone ili uređaje za praćenje vozila.

„Radi se o koliziji dva prava: prava zaposlenog na privatnost po Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti i prava poslodavca na relevantne informacije o i u vezi sa svojim zaposlenima. Uslov da nadzor bude legitiman jeste da zaposleni bude obavešten i saglasan. Pristanak se može dati verbalno ili konkludentnim radnjama. Na primer, zaposleni zna da se kamera nalazi u prostoriji i nastavlja svakodnevno tu da radi“, objašnjava za Biznis.rs ekspert u oblasti radnog prava Centra za radno pravo i ljudske resurse FIDES Olga Vučković Kićanović.

Srpsko zakonodavstvo nije definisalo jasne uslove koji utvrđuju granicu između provere radnika i klasičnog špijuniranja. Irski komisionar pri Međunarodnoj organizaciji rada za zaštitu privatnosti zaposlenih ponudio je univerzalni odgovor – ograničenje prava zaposlenih na privatnost mora biti srazmerno eventualnoj šteti koju mogu pretrpeti legitimni interesi poslodavca.

„Legitimnost zavisi od konkretnih okolnosti: delatnosti poslodavca, značaja prostorije kao što su komandna sala, odnosno server sala ili posebnih legalnih i legitimnih interesa poslodavca vezanih za posao zaposlenog. Najbolje je da poslodavac nadzor reguliše internim aktom, u kome će navesti: lice koje vrši nadzor elektronski je prijavljeno kod Poverenika. Trebalo bi precizirati gde se čuvaju podaci, ko ima pristup, razlog, mesto, vreme praćenja i period u kojem će biti korišćeni. O tome bi trebalo obavestiti zaposlene nad kojim se nadzor vrši. Pritom praćenje mora biti srazmerno potrebi, a podaci se čuvaju dok se ne ispuni cilj“, navodi Vučković Kićanović.

Da li gazde špijuniraju telefone i računare?

Pored video nadzora, poslodavci imaju mogućnost da steknu uvid u telefonsku komunikaciju zaposlenog koju obavlja putem poslovnog telefona. Na Internetu se prodaju razni detektivski softveri namenjeni Android uređajima. Oni omogućavaju snimanje i beleženje audio zapisa, SMS poruka i konverzacija na aplikacijama za dopisivanje. Postavlja se pitanje legalnosti ovog postupka.

Foto: Pixabay.com

„Poslodavac uvek može tražiti listing službenog telefona. Imajući u vidu da je telefon njegovo vlasništvo, može ga i oduzeti zbog neodgovornog korišćenja i kazniti zaposlenog, ali ne može pratiti razgovore. To se radi samo uz odobrenje suda i izlazi iz sfere radnih odnosa“, objašnjava Kićanović Vučković i dodaje da kompanije moraju voditi računa o mestima gde postavljaju kamere za video nadzor.

„Ne prate se redovne aktvinosti zaposlenih i prostorije u kojima se podrazumeva privatnost kao što su toalet ili kabine za presvlačenje. Bilo je dosta presuda u praksi, a kazne su velike…“, navodi Kićanović Vučković.

Zloupotreba uređaja kažnjiva za sve

Rad u svakoj ozbiljnoj kompaniji postao je nezamisliv bez poznavanja informacionih tehnologija – računara i telefona. Firme najčešće imaju mogućnost da daju uređaje na korišćenje, ali umesto da služe povećanju produktivnosti mogu biti alat za špijuniranje.

„Ako je zaposlenom data mogućnost da laptop ili telefon koristi van radnog vremena, ne bi trebalo da budu kontrolisani, ali ne smeju biti ni zloupotrebljeni od strane zaposlenog“, kaže naša sagovornica i napominje da je bilo slučajeva u kojima su radnici i poslodavci postigli dogovore o video nadzoru koji su štitili interese obe strane.

„Blagajnice u jednom marketu su se žalile da video nadzor nije srazmeran i adekvatan, jer ih je kamera tokom celog radnog vremena snimala – po njihovim rečima „disala za vrat“. Poslodavac je pak govorio da je imao nekoliko krađa i da je nadzor neophodan. Uspeli su da pronađu kompromisno rešenje, jer je snimana samo ruka i blagajna. Na taj način zaštićen je legalni i legitimni interes poslodavca, uz srazmerno poštovanje radnica“, navodi naša sagovornica i podseća na primer ministarstva koje je uvelo proveru prisustva elektronskim otiskom prsta.

„Otisak prsta je doživotno nepromenjiv, a postoje i drugi, lakši načini evidencije prisutnosti. Ovakav vid provere je zabranjen, jer su biometrijski podaci najzaštićeniji“, navodi Kićanović Vučković.

Poslodavci moraju znati da nadzor ne sme biti selektivan i zlonameran, jer tako dobija obeležje mobinga i može biti procesuiran.

  • Ž

    19.6.2021 #1 Author

    Klasicna zloupotreba i vrlo opasna potreba za kontrolom svega i svih

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...