Najveći problem za frilensere je tekuće poresko opterećenje

Udruženje radnika na internetu (URI) koje je odbilo predlog Vlade o načinu oporezivanja frilensera dalo je svoj uvid u trenutnu situaciju i objašnjenje zašto ne prihvataju predlog.

Iz URI kažu da otpis kamata navodnog duga i priznavanje normiranih troškova u visini od 43 odsto, kao i uvođenje neoporezivog dela (dela koji je zaštićen od oporezivanja jer se smatra minimumom neophodnim za život), jesu zakonska obaveza Vlade, a ne ustupak.

„Predlog koji je Vlada usvojila 1. aprila još je nepovoljniji od onog koji je ponuđen u februaru, kada su članovi Udruženja radnika na internetu predlog odbili. Najveći problem za frilensere koji Vlada u svom javnom narativu uporno izostavlja kada govori o predlogu usvojenom 1. aprila jeste tekuće poresko opterećenje. Ne pominje se da frilenser nikada neće plaćati samo navodni poreski dug“, navode iz URI.

Prema rešenjima za stari dug koje Poreska uprava bude izdavala od 1. oktobra 2021. godine, lice koje u oktobru mesecu zaradi 1.000 evra moraće prvo da plati 470 evra za tekuću obavezu, pa dodatno ratu reprograma za stari dug, oko 100 evra. Znači, ukupno poresko opterećenje za tog pojedinca, nije samo rata, već i tekuća obaveza i dug zajedno, koji iznose oko 56 odsto primanja. Čak i za lice koje zaradi 500 evra poresko opterećenje iznosi 38 odsto primanja. 

Iz Udruženja smatraju da je ono što bi ovaj predlog učinilo pravednijim jeste otpis doprinosa za unazad jer bi se tako svima u jednakom procentu smanjio dug .

„Zabrinjavajuće je to da kako plata raste, poresko opterećenje progresivno skače, jer gotovo da nema nikakvih poreskih olakšica predviđenih za period od 1. oktobra. Ukinuti su normirani troškovi, koji iznose 35 do 50odsto zarade, zavisno od vrste posla. Dakle, ako se ukinu normirani troškovi, moralo bi se dozvoliti da radnici prikažu svoje stvarne troškove rada, koji ne smeju biti oporezovani jer nisu zarada“, kažu iz URI.

Neoporeziv deo uvećan na 32.000 dinara važi samo za dug, ne za obaveze od 1. oktobra 2021. godine. Potpuno je neprihvatljivo da se od ovog datuma taj neoporezivi deo vraća na minimum – 18.300 dinara, a da normirani troškovi potpuno izostaju iz obračuna.

„Izvršenje i naplata poreskih dugova uskoro prelazi u ruke javnih izvršitelja, što će biti regulisano zakonima u 2021. godini. To je problematično jer su već sada javnim izvršiteljima zakonom ostavljene velike slobode pri izvršenju. Ko bi želeo da dug otplati za tri ili pet godina i izađe iz dužničkog ropstva ranije, teško da će imati čime, zbog enormno visoke tekuće poreske obaveze, a tu je uvek i opasnost da se izgubi posao, zarađuje manje ili neredovno“, navodi se u saopštenju Udruženja.

Frilenserima onemogućeno da rade kao preduzetnici

Frilenseri su fizička lica čiji je odnos sa poslodavcem najsličniji onom koji je regulisan u domaćem zakonodavstvu ugovorom o radu. Preduzetništvo uopšte ne predviđa radni odnos radnika i poslodavca, a ako ste u takvom odnosu, on predstavlja zakonski prekršaj.

„Vlada u svom predlogu rešenja potpuno zanemaruje činjenicu da frilenseri nemaju stabilnost posla, koja bi opravdala njihovu registraciju kao paušalaca. Tri meseca bez plate, projekta ili odlazak na tromesečno bolovanje i frilenser pada u egzistencijalni problem – gubi zdravstveno osiguranje. Čim ostvari prvi prihod posle pauze, frilenser mora dati mínimum 50 odsto svojih prihoda za tekuće namete i otplatiti zaostale rate duga. Može da se dogodi da se iznos uveća troškovima javnog izvršitelja zbog neplaćenih rata duga“, obajšnjavaju iz Udruženja radnika na internetu.

Visina duga

Iz Uri kažu da je dug koji bi trebalo da otplaćuju 10 godina, nerazumno visok.

„Na 1.000 evra zarade, posle svih odbitaka, dug iznosi 11.500 evra, a kod zarade od 1.500 evra mesečno dug drastično raste i iznosi skoro duplo – oko 22.500 evra. Onome ko zaradi mesečno 2.000 evra dug skače trostruko – na 33.000 evra. Svaki prosečan frilenser koji zarađuje od 500 do 1.500 evra mesečno u oktobru ove godine biće primoran da prestane da radi“, navode u saopštenju.

Oporezivanje fizičkih lica spada u kategoriju poreza na lična primanja koji se na engleskom naziva personal income tax, te u URI smatraju da upravo nedostaje takvo poresko rešenje. Makedonija, Bosna i Hercegovina, Rumunija, kao i mnoge druge zemlje našle su rešenje za fizičko lice – frilensera. U svakoj od pomenutih zemalja porez ne prelazi 10 odsto (u Makedoniji nije obavezno plaćati doprinose, BiH dodaje četiri procenta za zdravstveno osiguranje, u Rumuniji se dodatno plaća fiksan iznos, a ne procenat za zdravstveno).

„Sve ovo je u suprotnosti sa obećanjima Vlade da će doneti podzakonska akta kojima bi zaštitila ranjivi položaj frilensera pri realizaciji reprograma dugog jednu deceniju. Vlada produžavanjem reprograma na 10 godina prikriva činjenicu da prosečan frilenser ne može da otplaćuje svoj dug, plaća tekuću obavezu i obezbeđuje osnovnu egzistenciju zagarantovanu Ustavom. Ne postoji nikakva izvesnost da će frilenser uopšte imati redovan posao narednih deset godina, a kamoli istu platu. Frilensing odlikuje neizvesnost i nestabilnost, te je u vreme pandemije virusa korona izvesniji otkaz, nego fiksna plata“, zaključuju iz URI.

Podsetimo Udruženje frilensera i preduzetnika Srbije prihvatilo je predlog Vlade o rešenju problema oporezivanja frilensera, dok su pripadnici URI to odbili.

Predlog izmena i dopuna Zakona o porezu na dohodak građana, koji je Vlada poslala u Parlament, a u koji je portal Biznis.rs imao uvid, predviđa da frilenseri svoje zaostale dugove, obračunate po novim pravilima, uplaćuju u 120 jednakih mesečnih rata, odnosno svakog meseca, u narednih deset godina.