Novčane kazne i prekršajni postupak za neplaćanje poreza na korišćenje softvera

Ako planirate da unapredite svoj biznis implementacijom i korišćenjem softvera iz inostranstva, pre nego što to učinite veoma je važno da se upoznate sa poreskim obavezama, jer biste u suprotnom mogli da platite novčanu kaznu, ili da se čak suočite sa prinudnom naplatom.

Ukoliko delatnost obavljate kao pravno lice ili preduzetnik koji vodi poslovne knjige i obavljajući svoju delatnost uplaćujete prihode nerezidentnom pravnom licu (NPL), dužni ste da, u situacijama koje predviđa zakon o porezu na dobit pravnih lica obračunate i platite porez po odbitku.

Jedan od osnova po kojima nastaje obaveza za obračunavanje i plaćanje poreza po odbitku jesu i prihodi koje NPL ostvari od vas na osnovu autorskih naknada.

Bojan Matić, pravnik iz kancelarije Stojković Advokati, kaže da autorska naknada podrazumeva plaćanje za korišćenje autorskog prava na književno, umetničko ili naučno delo, kao i korišćenje patenta, zaštitnog znaka, nacrta i modela, plana, tajne formule kao i za korišćenje industrijske, komercijalne ili naučne opreme ili obaveštenja koja se odnose na industrijska, komercijalna ili naučna iskustva.

Naknada za korišćenje softvera je najčešća autorska naknada u praksi.

Predmet oporezivanja

Kada je reč o naknadi za korišćenje softvera važno je naglasiti da je predmet oporezivanja korišćenje softvera. Pravo korišćenja softvera se dobija najčešće na osnovu licence, a isto važi i za licencu za implementaciju softvera.

Sa druge strane, ukoliko dođe do prenosa prava svojine na softveru u celini onda se radi o kupoprodaji i to nije predmet oporezivanja poreza po odbitku.

“Kada poslujete sa nerezidentom uvek prvo ustanovite da li vi stičete pravo svojine na konkretnom softveru (što je u praksi jako redak slučaj) ili pak stičete samo pravo korišćenja po osnovu licence. Takođe, ne treba mešati sam softver sa sredstvom kojim se softver prenosi. Ako ste recimo kupili CD na kom se nalazi neki program to ne znači da ste vi stekli pravo svojine na softveru, to samo znači da ste kupili sredstvo koje omogućava korišćenje softvera”, objašnjava Matić.

On dodaje da je važno napomenuti da kada se kupuje oprema ili uređaj sa pratećim softverom bez kog aparat ne može da funkcioniše, ne nastaje poreska obaveza po osnovu poreza po odbitku. Dobar primer je prema rečima našeg sagovornika kupovina mobilnog telefona ili računara koji ne mogu da funkcionišu bez operativnog sistema, ali se u tom slučaju neće plaćati porez na korišćenje softvera.

“Razumevanje načina oporezivanja korišćenja softvera je od ogromnog značaja obzirom da ćete valjanom analizom znati da li za vas postoji obaveza obračuna i uplate poreza po odbitku ili ne. U suprotnom se možete naći u jednoj od dve moguće situacije”, upozorava pravnik.

Prva situacija prema njegovim rečima je da se izvrši obračun i plati porez po odbitku, a da za to ne postoji obaveza u skladu sa zakonom.

“U tom slučaju ćete izgubiti dosta vremena na administraciju kako biste dobili svoj novac nazad. U drugoj situaciji ćete misliti da poreska obaveza nije nastala, nećete izvršiti obračun i uplatu poreza po odbitku iako obaveza postoji. U tom slučaju rizikujete da se protiv vas pokrene prekršajni postupak i da platite kaznu zbog neplaćanja poreza, predviđenu u zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Poreski organ takođe može pokrenuti postupak prinudne naplate poreza”, ističe Bojan Matić.

“Treba naglasiti da se naknada za korišćenje softvera u većini ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja ne navodi posebno već se tretira kao autorska naknada za korišćenje književnog odnosno naučnog dela. Zato je od velike važnosti da u svakom konkretnom slučaju nakon što utvrdite državu rezidentnosti partnera sa kojim poslujete, proverite da li Republika Srbija sa pomenutom državom ima potpisan ugovor”, zaključuje Bojan Matić pravnik iz kancelarije Stojković Advokati.