Očekivani rezultati, ali i problemi za domaće preduzetnike

U prošloj pandemijskoj godini u Srbiji je poslovalo 298.279 preduzetnika. Od toga najveći broj u Beogradskom regionu – 85.708 (28,7 odsto), a u Regionu Vojvodine 74.062 (24,8 odsto). U Šumadiji i Zapadnoj Srbiji poslovalo je 85.695 preduzetnika (28,7 odsto), dok je u Južnoj i Istočnoj Srbiji bilo njih 52.814, odnosno 17,7 odsto.

Kako su poslovali preduzetnici, njihov broj, ostvaren promet i doprinos BDP-u u 2020. godini analizirano je u dokumentu pod nazivom „Preduzetnici u Republici Srbiji 2020. godini”, koji je objavio Republički zavod za statistiku (RZS).

Prema podacima RZS, u preduzetničkom sektoru je tokom prošle godine bilo zaposleno 272.446 ljudi. Od toga najveći broj zaposlenih kod preduzetnika je u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije, njih 86.192 ili 31,6 odsto. U Vojvodini je zaposleno 72.302 radnika, odnosno 26,5 odsto, u Istočnoj i Južnoj Srbiji 60.043 radnika (22 odsto) i na poslednjem mestu je Beograd, gde je zaposleno 53.908 radnika (19,8 odsto).

Ekonomista Aleksandar Stevanović kaže da je to realan i ne iznenađujuće veliki broj zaposlenih radnika u tom sektoru.

“Iako je prošla godina bila pandemijska, ovo je očekivani broj kako preduzetnika koji su poslovali, tako i broja zaposlenih. Ono što je problem preduzetničkog sektora u Srbiji su pre svega uslovi u kojima posluju. Oni nisu primarni target države, niti državne politike, jer znaju da će se preduzetnici snaći u svakoj situaciji”, objašnjava Stevanović za Biznis.rs.

Prema objavljenoj analizi RZS-a, preduzetnici iz Beogradskog regiona učestvovali su 2020. godine sa 29,9 odsto u bruto dodatoj vrednosti (BDV), iz regiona Vojvodine sa 24,7 procenata, regiona Šumadije i Zapadne Srbije sa 29,2 odsto, dok je udeo preduzetnika iz Regiona Južne i Istočne Srbije 16,2 odsto ukupnog BDV-a.

Naš sagovornik dodaje da ne iznenađuju ni podaci da veliki broj preduzetnika posluje u glavnom gradu, kao i da učestvuje sa skoro 30 odsto u bruto dodatoj vrednosti, jer Beograd u državnom BDP-u učestvuje sa skoro 40 procenata.

Prema procenama RZS, od ukupnog prometa koji je ostvaren prošle godine 1.565.289 miliona dinara, odnosno oko 13,37 milijardi evra, najveći promet zabeležen je u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji (31,4 odsto ukupnog prometa), zatim u Beogradu (26,5 odsto ukupnog prometa). U Vojvodini je ostvareno 24,6 odsto, a u Južnoj i Istočnoj Srbiji 17,5 odsto.

Posmatrano po sektorima najznačajnije učešće u BDV-u na nivou Republike Srbije ostvarili su:

• Trgovina na veliko i trgovina na malo, popravka motornih vozila i motocikala (23,4 odsto)

• Prerađivačka industrija (17,6 procenata)

• Stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti (12,9 odsto)

• Saobraćaj i skladištenje (7,9 odsto)

• Usluge smeštaja i ishrane (7,4 procenata)

• Građevinarstvo (7,4 procenata)

Problemi domaćih preduzetnika

Iz RZS objašnjavaju da se na osnovu urađene analize osnovnih indikatora o stanju i razvijenosti preduzetništva može zaključiti da su preduzetnici značajan segment ukupne privrede, da imaju sve značajnije učešće u privrednoj strukturi, kao i da kontinuirano uvećavaju svoj uticaj na formiranje BDV-a i ostvarenog prometa.

Predsednik Udruženja “Zaštitnik privrednika i preduzetnika Srbije”, ekonomista dr Predrag Mitrović, za Biznis.rs kaže da je pandemija izazvana korona virusom iznela na videlo sve mane našeg poreskog sistema i nesposobnosti Vlade da adekvatno reaguje u izazovnim situacijama jer se na hiljade privrednika iz MSPP sektora našlo u bezizlaznoj situaciji.

“Paket pomoći je bio usmeren na očuvanje radnih mesta što je prouzrokovalo privrednicima još veće gubitke – na svaki minimalac koji je isplaćen neto u okviru paketa pomoći privrednik od januara 2021. godine ima obavezu da plati poreze i doprinose. Pored toga, privrednik je morao da obezbedi još pet i po meseci punih zarada”, naglašava Mitrović.

Mali domaći privrednici se duže vreme suočavaju sa teškim uslovima poslovanja zbog velikog broja nameta u vidu visokih poreza, doprinosa, akontacionih poreza, PDV-a, parafiskalnih nameta, mnogobrojnih taksi.

“Istovremeno se potpuno ignoriše crno tržište, a strani „investitori“ se bogato subvencionišu novcem koji domaća privreda generiše. Tako smo došli u situaciju da se uništavaju oni koji rade legalno, koji su svojim kapitalom i mukom stvorili male biznise i koji stoički godinama unazad finansiraju preglomazni javni sektor”, navodi Mitrović i dodaje da bi u korist preduzetnika trebalo da se donesu sledeće mere:

1.Otpis poreza i doprinosa za mesece za koje su isplaćivani minimalci ili deo minimalaca (otpis, a ne dug)

2. Pomoć ugroženim sektorima – u skladu sa padom prihoda i merama ograničenja koje su im nametnute, otpisom obaveza

3. Da se poreski sistem profiliše kao progresivan, pravedniji i transparentniji, uključujući ukidanje kategorije „akontacija poreza na dobit“ i podizanje minimalaca na način da bruto ostane isti, a porezi i doprinosi da ne prelaze ukupno 10 odsto (na taj način će se podići standard onima koji najmanje zarađuju, a razlika će se preliti u potrošnju).

4. Da se prestane sa praksom korišćenja inspekcije kao sredstva iznude

5. Da se stopiraju novi i parafiskalni nameti, kao što je eko taksa koja se ne koristi za ekologiju

6. Primena jednakosti, da zakoni važe za sve i svakog bez izuzetaka

Naš sagovornik kao važne ciljeve za pomoć preduzetničkom sektoru navodi i mere oslobađanja plaćanja poreza i doprinosa za novoosnovana preduzeća u inicijalnim godinama.

“Smatramo korisnim da se uvedu progresivne poreske stope, kao i da se izvrši reforma penzijsko-invalidskog fonda osnivanjem Kapitalnog penzionog fonda”, zaključuje Mitrović.