Od 1. juna skraćen postupak prinudne likvidacije preduzeća

Agencija za privredne registre (APR) će od 1. juna sprovoditi skraćeni postupak prinudne likvidacije preduzeća zbog nepodnošenja finansijskih izveštaja, zabrane obavljanja delatnosti, oduzimanja dozvole i licence ili ako firma ostane bez zakonskog zastupnika.

Skraćeni postupak likvidacije sprovodiće se ako je izrečena zabrana obavljanja delatnosti, a društvo ne otpočne likvidaciju u roku od 30 dana od dana pravosnažnosti akta. Takođe i prilikom zabrane obavljanja registrovane delatnosti, u slučaju da društvo ne registruje brisanje, odnosno promenu te delatnosti ili ne otpočne likvidaciju u roku od 30 dana.

Pre pokretanja postupka registrator privrednih subjekata na internet stranici objavljuje obaveštenje o privrednom društvu kod koga su se stekli razlozi za prinudnu likvidaciju koje nije moguće otkloniti u periodu od 30 dana, odnosno 90 dana kod postupka koji nije skraćen.

Savetnik za strana ulaganja Milan Kovačević kaže u razgovoru za Biznis.rs da su ranije u zakonu postojale dve mogućnosti. Prva, kada preduzeće uopšte nema kapital jer mu je imovina manje vrednosti od obaveza, odnosno dugova. U tom slučaju bi vlasnik privrednog subjekta bio obavešten o tome i ako za šest meseci ne dopuni kapital da imovina bude barem jednaka dugovima preduzeće bi ušlo u proces prinudne likvidacije.

Drugi razlog za pokretanje postupka bio je nedeponovanje izveštaja u određenom roku. I u tom slučaju vlasnici bi dobili obaveštenje, a ako ne dostave potrebnu dokumentaciju stekli bi uslove za prinudnu likvidaciju.

“Nažalost, ova mogućnost kada je problem u kapitalu, koja je bila važnija, je ukinuta, a ostala je ova druga da ako se izveštaji ne predaju na vreme Agenciji za privredne registre ulazi se u proces likvidacije. Mislim da se to svelo na manje važnu stvar”, ocenjuje Kovačević.

Kada je reč o skraćenom postupku prinudne likvidacije koji će sa primenom početi 1. juna, naš sagovornik smatra da izveštaje u roku neće predati ona preduzeća koja nemaju ni šta da stave u dokumentaciju.

“Ne znam koliko je tačno tih firmi, ali mislim da nema onih koji bi trebalo da opstanu, a da su samo propustili da podnesu izveštaj. Za ozdravljenje privrednog tkiva bilo je važnije popraviti kapitalizaciju i onemogućiti da posluju oni koji imaju veći dug nego što je nihova imovina, jer oni ustvari vuku nazad i one uspešne tako što sa njima krenu u trgovinu, pa ne mogu da plate svoja dugovanja koja onda prevaljuju i na one koji dobro posluju”, zaključuje ekonomista Milan Kovačević.

Kako su za naš portal ranije rekli iz Agencije za privredne registre, primena skraćenog postupka izvršiće se nad privrednim društvima kod kojih su se stekli razlozi za prinudnu likvidaciju propisani članom 546. stav 2. Zakona, koje nije moguće otkloniti u momentu pokretanja postupka.

Izmenama Zakona o privrednim društvima propisano je da se firmama više neće ostavljati dosadašnji rok od 90 dana da otklone nedostatke i izbegnu prinudnu likvidaciju, već će prestati da postoje u relativno kratkom roku.