Razlike u procesu brisanja preduzeća

Članovi društva različito odgovaraju imovinom prilikom dobrovoljne i prinudne likvidacije

AnalizaPoslovanjePreduzetnikU fokusu

7.10.2021 16:11 Autor: Ljiljana Begović 0

Članovi društva različito odgovaraju imovinom prilikom dobrovoljne i prinudne likvidacije Članovi društva različito odgovaraju imovinom prilikom dobrovoljne i prinudne likvidacije
Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall u Srbiji je trenutno u procesu likvidacije 8.464 privrednih društava. Neka od preduzeća pokreću dobrovoljnu likvidaciju kada članovi društva... Članovi društva različito odgovaraju imovinom prilikom dobrovoljne i prinudne likvidacije

Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall u Srbiji je trenutno u procesu likvidacije 8.464 privrednih društava. Neka od preduzeća pokreću dobrovoljnu likvidaciju kada članovi društva žele da ugase firmu jer više ne postoji interes za daljim poslovanjem, dok se neka preduzeća gase prinudno.

„Da bi se uopšte sproveo postupak dobrovoljne likvidacije, potrebno je da društvo ima dovoljno sredstava za namirenje svih svojih obaveza. U tom slučaju sami članovi društva donose odluku o pokretanju likvidacije društva“, navode za Biznis.rs u advokatskoj kancelariji Milošević.

Za razliku od dobrovoljne, prinudna likvidacija pokreće se u tačno određenim slučajevima propisanim zakonom i nju po službenoj dužnosti pokreće Agencija za privredne registre Republike Srbije. Likvidacija je postupak prestanka postojanja privrednog društva koje ima dovoljno sredstava za namirenje svojih obaveza. To znači da ta opcija nije namenjena onim firmama koje su nesolventne, odnosno prezadužene, i njima kao jedina opcija ostaje da pokrenu stečaj.

„Ono što u bitnome razlikuje posledice okončanja prinudne i dobrovoljne likvidacije, jeste činjenica da nakon okončanja prinudne likvidacije kontrolni član d.o.o i kontrolni akcionar odgovaraju svojom imovinom neograničeno solidarno za obaveze društva i nakon brisanja iz registra u periodu od tri godine od dana brisanja društva iz registra. U slučaju dobrovoljne likvidacije, članovi d.o.o i a.d odgovaraju za obaveze društva samo do visine primljenog iznosa iz likvidacionog ostatka, takođe u periodu od tri godine od dana brisanja društva iz registra“, naglašavaju naši sagovornici.

Proces dobrovoljne likvidacije

Dobrovoljna likvidacija započinje donošenjem odluke o sprovođenju likvidacije od strane članova društva. Odluka o pokretanju postupka likvidacije obavezno se registruje u Agenciji za privredne registre.

„Ovom odlukom imenuje se likvidacioni upravnik društva koji postaje zakonski zastupnik, odnosno imenovanjem likvidacionog upravnika svim dotadašnjim zastupnicima društva prestaju ovlašćenja. Obično se za likvidacionog upravnika imenuje dotadašnji direktor društva, ali to može biti i bilo koje drugo lice. Likvidacioni upravnik preduzima sve radnje i poslove koji su neophodni radi sprovođenja postupka likvidacije“, objašnjavaju advokati iz kancelarije Milosevic Law Firm.

Istovremeno sa odlukom o pokretanju postupka likvidacije objavljuje se i oglas o pokretanju postupka, sa pozivom svim poveriocima društva da prijave svoje potraživanje.

Sa druge strane, likvidacioni upravnik je u obavezi da poznatim poveriocima koji prijavljuju svoja potraživanja uputi pisano obaveštenje da je pokrenut postupak likvidacije. Društvo je dužno da sve prispele prijave potraživanja evidentira u listu prijavljenih potraživanja.

Foto: Tanjug

„Ukoliko ospori potraživanje poverioca, društvo je dužno da o tome obavesti poverioca sa obrazloženjem zašto je potraživanje osporeno. Ukoliko poverilac u roku od 15 dana od prijema obaveštenja ne pokrene postupak pred sudom povodom osporenog potraživanja i o tome ne obavesti društvo, potraživanje će se smatrati prekludiranim, odnosno poverilac gubi pravo na isto. Izuzetak od pravila predstavljaju potraživanja utvrđena takozvanom izvršnom ispravom (pravnosnažna odluka suda ili drugog organa, ugovor sačinjen u formi javnobeležničke isprave sa dejstvom izvršne isprave, sudsko poravnanje, i sl.). Naime, društvo ne može da osporava potraživanja poveriocima čija su potraživanja utvrđena izvršnom ispravom“, ističu naši sagovornici.

Nakon isplate poverioca i izmirenja svih obaveza, društvo donosi odluku o okončanju postupka likvidacije, koju zajedno sa ostalim zakonom propisanim dokumentima dostavlja Agenciji za privredne registre. Potom se privredno društvo briše iz registra, a imovina koja preostane nakon izmirenja obaveza, takozvani likvidacioni ostatak, raspoređuje se članovima društva.

Proces prinudne likvidacije

Razlozi za pokretanje postupka prinudne likvidacije propisani Zakonom o privrednim društvima. Prinudna likvidacija pokreće se ako je društvu pravnosnažnim aktom izrečena mera:

1.Zabrane obavljanja delatnosti, a društvo ne otpočne likvidaciju u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti tog akta

2. Zabrane obavljanja registrovane delatnosti, a društvo ne registruje brisanje, odnosno promenu te delatnosti ili ne otpočne likvidaciju u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti tog akta

3. Oduzimanja dozvole, licence ili odobrenja za obavljanje registrovane delatnosti, a društvo ne registruje brisanje, odnosno promenu te delatnosti ili ne otpočne likvidaciju u roku od 30 dana od dana pravosnažnosti tog akta; ako u roku od 30 dana od dana isteka vremena na koje je društvo osnovano, a društvo ne registruje produženje vremena trajanja društva ili u tom roku ne otpočne likvidaciju

Preduzeće će otići u prinudnu likvidaciju i u sledećim slučajevima:

  • Ako je reč o ortačkom društvu, u slučaju smrti ortaka, ostane sa jednim ortakom, a nijedan od naslednika preminulog ortaka ne bude upisan u registar kao član društva u roku od tri meseca od dana pravosnažnog okončanja ostavinskog postupka, odnosno ortačko društvo iz drugih razloga ostane sa jednim ortakom, a društvu, u roku od tri meseca od dana prestanka svojstva ortaka, ne pristupi nedostajući član ili u tom roku društvo ne promeni pravnu formu ili u tom roku ne otpočne likvidaciju
  • Kada je frima registrovana kao komanditno društvo, u slučaju smrti komplementara, ostane bez komplementara, a nijedan od naslednika preminulog komplementara, ne bude upisan u registar kao član društva u roku od tri meseca od dana pravosnažnog okončanja ostavinskog postupka, odnosno komanditno društvo iz drugih razloga ostane bez komplementara ili komanditora, a društvu u roku od tri meseca od dana prestanka svojstva člana ne pristupi nedostajući član ili u tom roku društvo ne promeni pravnu formu ili u tom roku ne otpočne likvidaciju
  • Ako  je pravosnažnom presudom utvrđena ništavost registracije osnivanja društva u skladu sa zakonom o registraciji ili ništavost osnivačkog akta društva
  • Kada se pravosnažnom presudom naloži prestanak društva, a društvo u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude ne otpočne likvidaciju
  • U slučaju da društvo ostane bez zakonskog ili privremenog zastupnika, a ne registruje novog u roku od tri meseca od dana brisanja zakonskog, odnosno privremenog zastupnika iz registra privrednih subjekata
  • Ako društvo u likvidaciji ostane bez likvidacionog upravnika, a ne registruje novog u roku od tri meseca od dana brisanja likvidacionog upravnika iz registra privrednih subjekata
  • Kada usvojeni početni likvidacioni izveštaj ne bude dostavljen registru privrednih subjekata
  • Ako  društvo ne dostavi nadležnom registru godišnje finansijske izveštaje do kraja prethodne poslovne godine za dve uzastopne poslovne godine koje prethode godini u kojoj se podnose finansijski izveštaji- ovo je najčešći razlog, iz dosadašnje prakse APR
  • Kao i u slučaju da društvo ne dostavi nadležnom registru početni likvidacioni bilans u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo

Da li je moguće prekinuti likvidaciju?

Naši sagovornici iz advokatske kancelarije kažu da prinudnu likvidaciju nije moguće prekinuti.

„Registar privrednih subjekata Agencije za privredne registre, ako nađe da postoje razlozi za otpočinjanje postupka prinudne likvidacije, prvobitno ostavlja rok privrednom društvu u kojem se mogu otkloniti pomenuti razlozi. Ukoliko društvo propusti ovaj rok i ne postupi po uputima Agencije za privredne registre, postupak je kasnije nepovratan. Drugim rečima, jednom kada se započne proces prinudne likvidacije i propuste se ostavljeni rokovi, nije ga moguće obustaviti, odnosno postupak obavezno vodi do brisanja društva iz registra“, naglašavaju iz advokatske kancelarije Milošević.

Za razliku od prinudne, dobrovoljna likvidacija privrednog društva se može prekinuti u bilo kom trenutku donošenjem odluke članova o obustavi postupka likvidacije, u skladu sa Zakonom o privrednim društvima. Likvidacija se može obustaviti pod uslovom da su svi poverioci društva namireni bez obzira na to da li su im potraživanja priznata ili osporena, i pod uslovom da društvo nijednom zaposlenom nije otkazalo ugovor o radu po osnovu likvidacije, niti je započelo sa isplatom članovima društva.

Odluka o obustavi postupka likvidacije se obavezno registruje u Agenciji za privredne registre i ona, između ostalog, sadrži odredbu o imenovanju novog zakonskog zastupnika društva.

Nema komentara. Budite prvi koji će ostaviti komentar.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...