Oduzimanje imovine dužnika poslednja opcija prinudne naplate

Zbog neplaćenih poreskih obaveza Poreska uprava prema Zakonu o prinudnoj naplati može da pokrene proceduru oduzimanja pokretnih i nepokretnih stvari preduzetnicima i firmama.

Izvršenje prinudne naplate se preduzima u slučaju kada dospela poreska obaveza nije namirena do isteka predviđenog roka.

Pre pokretanja procedure oduzimanja imovine, Poreska uprava šalje upozorenje pisanim ili elektronskim putem. Dužnik se obaveštava da dospelu a neplaćenu poresku obavezu, sa obračunatom kamatom, plati u roku od pet dana od dana dostavljanja upozorenja.

U slučaju da i posle upozorenja poreski obveznik nije platio porez, pokreće se procedura prinudne naplate poreza.

Iz Poreske uprave za naš portal kažu da se rešenje o prinudnoj naplati poreza istovremeno dostavlja dužniku kao i organizaciji nadležnoj za prinudnu naplatu, čime rešenje postaje izvršno. Pravno lice ima mogućnost sprečavanja ovog postupka podnošenjem žalbe u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja.

Pre nego što se iscrpe sva ostala sredstva prinudne naplate, tek onda na red dolazi izvršenje prinudne naplate nad nepokretnostima.

„Po odredbama Zakona o poreskom postupku Poreska uprava ima više vrsta „alata“ za prinudnu naplatu neplaćenih poreskih obaveza dobrovoljnim putem. Ona te institute može koristiti na osnovu sopstvene procene koje sredstvo naplate je u konkretnom slučaju najefikasnije i daje najbolje rezultate. Ipak, u praksi se dešava da je najčešći i najznačajniji metod prinudne naplate blokada tekućih računa dužnika. Tek ako taj način naplate ne uspe, Poreska uprava pokreće druge opcije među kojima je popis i prodaja pokretnih i nepokretnih stvari dužnika kao i naplatu „od dužnikovog dužnika“. Ovi postupci su međutim komplikovaniji i zahtevaju značajnije angažovanje resursa Poreske uprave“, za Biznis.rs objašnjava potpredsednik udruženja Poreskih savetnika Srbije.

Nepokretnu imovinu čine zemljišta i građevinski objekti (ili delovi objekata). Objekti mogu biti kako stambeni, u koje spadaju kuća, stan, zgrada, vikendica, tako i pomoćni kao što su  garaže, lokali, poslovni prostori, hale.

Advokat Branislav Vještica za Biznis.rs kaže da je uobičajena praksa sudova da će pre oduzimanja nepokretnosti prvo izvršiti plenidbu zarade, blokadu računa, popis pokretnih stvari, plenidbu vozila ili udela u pravnom licu i dr.

Naplata poreza u postupku prinudne naplate sprovodi se na:

• Novčanim sredstvima poreskog obveznika

• Novčanim potraživanjima poreskog obveznika

• Zaradi, odnosno naknadi zarade, odnosno penziji, kao i na drugim vrstama prihoda na tekućim računima fizičkih lica, u delu koji nije izuzet od izvršenja prema zakonu kojim se uređuje izvršenje i obezbeđenje

• Nenovčanim potraživanjima i drugim pravima poreskog obveznika

• Gotovom novcu i hartijama od vrednosti

• Štednim ulozima

• Pokretnim stvarima

• Nepokretnostima

Predmet prinudne naplate ne mogu biti imovina i prihodi poreskog obveznika koji su zakonom izuzeti od izvršenja.

U skladu sa članom 115. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, nepokretnost koja ne može biti predmet izvršenja je poljoprivredno zemljište u vlasništvu zemljoradnika površini do 10 ari, osim ukoliko je potraživanje radi kojeg se izvršenje sprovodi obezbeđeno ugovornom hipotekom na tom zemljištu. Na preostalom zemljištu zemljoradnika koje prevazilazi površinu od 10 ari, izvršenje se može sprovesti.

„Kada je reč o prinudnoj naplati, postupak se može sprovesti na jednom ili više predmeta. Za unovčavanje predmeta prinudne naplate zadužena je Poreska uprava. Ukoliko se prinudna naplata sprovodi na pokretnim stvarima i nepokretnostima poreskog obveznika, Poreska uprava vrši prodaju istih u skladu sa zakonom. Ukoliko se imovina ne proda u zakonskom roku, Poreska uprava iste prenosi u svojinu Republike Srbije Republičkoj direkciji za imovinu“, navode za Biznis.rs iz Poreske uprave.

Kako obustaviti postupak prinudne naplate

Da bi dužnici sprečili prodaju nepokretne imovine moraju da namire svoje obaveze i plate dugove pre nego što stvari dođu u prodaju.

„Postupak prinudne naplate može da se obustavi ako poreski obveznik izmiri sva dugovanja uključujući i troškove i iznos uvećanja poreskog duga. Dužnik je u obavezi da plati sve nastale troškove i dugovanja pre nego što se imovina prenese u svojinu Republike Srbije“, kažu iz Poreske uprave.

Procedura oduzimanja imovine može se izbeći, odnosno prekinuti u slučaju da Poreska uprava odobri odlaganje plaćanja poreza. Ako Poreska uprava pokrene stečajni postupak protiv poreskog obveznika ili ako se utvrdi postojanje greške kod obračuna poreske obaveze koja ima za rezultat niži porez, takođe može doći do prekida postupka prinudne naplate.

Postoji mogućnost i da dužnik podnese zahtev za odlaganje naplate, čime se takođe ova procedura može obustaviti.

„Ima samo jedna legalna opcija, a to je da se od Poreske uprave zatraži odlaganje plaćanja poreskih obaveza. Podnošenje ovakvog zahteva zaustavlja postupak prinudne naplate sve dok se zahtev ne reši. Ukoliko dužnik ispunjava uslove za odlaganje plaćanja duga, njemu se odlaganje odobrava rešenjem nadležnog organa i protiv njega se ne preduzimaju mere prinudne naplate sve dok odloženi dug kao i redovne obaveze blagovremeno plaća“, navodi Pap.

Iz Poreske uprave kažu da postupak prinudne naplate neće biti pokrenut ako je očigledno da poreski obveznik nema imovinu iz koje naplata može da bude izvršena, što ne isključuje mogućnost prinudne naplate od drugih poreskih obveznika ili poreskih dužnika.

U slučaju da imovina bude prenesena u svojinu Republike Srbije, sud donosi zaključak o prodaji nepokretnosti kojim se određuju način, uslovi, vreme i mesto prodaje.

„Ovim zaključkom određuje se i vremenski period u toku dana u kome će se omogućiti razgledanje nepokretnosti zainteresovanim licima, ukoliko se prodaja vrši putem javnog nadmetanja. Takođe, prodaja nepokretnosti poreskih obveznika mora biti objavljena na oglasnoj tabli i internet stranici nadležnog suda kao i na drugi uobičajeni način, a stranke mogu o svom trošku da objave zaključak o prodaji u sredstvima javnog informisanja ili da obaveste agencije za promet nekretnina“, navodi advokat Branislav Vještica.