Da li preduzetnik može da koristi privatnu svojinu u poslovne svrhe?

Jedno od čestih pitanja koje preduzetnici postavljaju poslovnim konsultantima je – da li mogu u poslovne svrhe da koriste privatnu svojinu? U tom slučaju preduzetnik bi sam sa sobom zaključivo ugovor, a to po zakonu nije moguće.

Poreska savetnica Gordana Aritonović navodi da je preduzetnik fizičko lice koje se registruje u Agenciji za privredne registre (APR) za obavljanje poslovne delatnosti i da samim tim njegova „radnja“ nije odvojena od njega samog,

“Fizičko lice praktično kroz registraciju u APR-u samo formalizuje obavljanje privredne delatnosti, ali on i dalje ostaje fizičko lice. Ugovori koje preduzetnik zaključi sa samim sobom su ništavni, odnosno ne proizvode pravno dejstvo”, objašnjava Aritonović.

Naravno, preduzetnik može imovinu koju ima u vlasništvu da koristi za obavljanje delatnosti. Na primer, ako je fizičko lice vlasnik lokala u kome želi da obavlja delatnost maloprodaje trebalo bi da donese odluku o korišćenju te imovine u poslovne svrhe i na taj način sve troškove tekućeg održavanja može evidentirati u knjigovodstvenoj evidenciji kao komunalije.

Naša sagovornica navodi da se u praksi često dešavaju zloupotrebe gde preduzetnik troškove za svu imovinu koja je u njegovom vlasništvu evidentira u knjigovodstvu kao trošak.

“To jednostavno nije u skladu sa zakonom i uvek moramo gledati suštinu. A suština je da li se imovina koristi u poslovne ili privatne svrhe. Takođe, ukoliko se koristi u poslovne svrhe bitno je obezbediti dokaz za to u vidu odluke, odnosno faktičkog stanja”, kaže poreska savetnica.

Na isti način poreski inspektori posmatraju stvari u postupku poreske kontrole. Svi troškovi tekućeg održavanja koje preduzetnik ima u vezi sa imovinom koju koristi u poslovne svrhe priznaju se kao trošak u poreskom bilansu, odnosno umanjuju osnovicu za plaćanje poreza na prihod od samostalne delatnosti.

S druge strane, preduzetnik može uzeti u zakup imovinu (pokretnu i nepokretnu) koja je u vlasništvu drugih lica. U tom slučaju neophodno je zaključivanje ugovora o zakupu u kome se navodi iznos zakupnine i način plaćanja. Ukoliko je imovina koja je uzeta u zakup u vlasništvu drugih fizičkih lica, tada je preduzetnik u obavezi da podnosi poresku prijavu za porez na zakup i da plaća porez na zakup u visini od 20 odsto.

Naša sagovornica kaže da ukoliko je, na primer, stan izdat fizičkom licu za 100 evra, zakupodavac treba da plati 20 evra poreza državi. U slučaju da se izdaje poslovni prostor – lokali, kancelarije i slično, porez plaća pravno lice koje je zakupac.

„Međutim, ukoliko se radi o kratkoročnom izdavanju nekretnine do 30 dana, porez se obračunava drugačije. Onda se plaća paušalno – godišnje pet procenata prosečne mesečne zarade po ležaju. Takođe, za te dve kategorije postoji razlika i u načinu prijavljivanja, odnosno dobijanja poreskog rešenja“, objašnjava Gordana Aritonović.

Kratkoročno izdavanje nekretnine prijavljuje se Poreskoj upravi i od nje se dobija poresko rešenje, dok se dugoročno rentiranje prijavljuje elektronski i dobija se broj računa na koji se plaća, kao i poziv na broj.

Izvršni direktor agencije City Expert Miloš Mitić ranije je za Biznis.rs naglasio da je bitno obratiti pažnju na dodatne stvari koje vlasnik treba da dogovori sa zakupcem.

„Prema iskustvu, savetujemo da se proveri da li će firma biti prijavljena na toj adresi. Treba proveriti likvidnost firme i njeno poslovanje, zbog potencijalnog problema oko plaćanja. Treba proveriti delatnost firme kako ne biste imali problem sa stanarima u zgradi, na primer ukoliko delatnost podrazumeva veliku frekvenciju ljudi“, kaže Mitić.

Prilikom određivanja poreza i prihoda od nepokretnosti prvo treba utvrditi šta se smatra nepokretnošću. Prema zakonu, u nepokretnosti spadaju zemljište, stambene, poslovne i druge zgrade, stanovi, poslovne prostorije, garaže i drugi (nadzemni i podzemni) građevinski objekti, odnosno njihovi delovi.

Fizičko lice može dati nepokretnost u zakup pravnom licu, ali u tom slučaju pravno lice plaća porez.

„Kada je isplatilac zakupnine pravno lice, porez na prihod od nepokretnosti je dužno da plati to pravno lice, i to kao porez po odbitku od svake plaćene zakupnine“, objašnjava Mitić.