Do kog iznosa za poklone deci zaposlenih poslodavac ne plaća porez?

Kraj kalendarske godine obično je vreme sumiranja poslovnih rezultata, kao i nagrađivanja zaposlenih u vidu bonusa, jubilarnih nagrada, ali i novogodišnjih poklona za decu radnika.

Iako su ove naknade uglavnom ustaljena praksa, preko određenog iznosa poslodavci će platiti porez i za bonuse i poklone.

Za poklone deci zaposlenih, starosti do 15 godina, povodom Nove godine i Božića, propisan je neoporeziv iznos od 12.544 dinara. Ako poslodavac isplati i jedan dinar više od te sume, to će se smatrati zaradom koja podleže punim porezima i doprinosima.

Ukoliko poslodavac isplaćuje jubilarne nagrade, takođe do određenog novčanog iznosa neće platiti porez.

Za 2023. godinu gornja granica iznosa jubilarne nagrade ne bi trebalo da pređe 25.085 dinara. Ako ipak iznos jubilarne nagrade pređe ovu sumu, na razliku između neoporezivog i isplaćenog iznosa plaća se porez na zarade od 10 odsto.

Oporezivanje proslave u restoranu

Poslodavci se često odlučuju da pred novogodišnje i Božićne praznike organizuju proslavu za zaposlene. Prema rečima poslovnih savetnika, u tom slučaju račun za hranu i piće smatra se troškom reprezentacije.

Troškovi ugostiteljskih usluga povodom obeležavanja Nove godine vode se kao reprezentacija, i ti troškovi moraju biti dokumentovani računima. Troškovi ugostiteljskih usluga ne smatraju se zaradom, i ne oporezuju se porezom na dohodak građana.

Kada je reč o nabavci novogodišnjih ukrasa za poslovne prostorije, i u tom slučaju može da se javi dilema da li obveznici PDV-a po ovom osnovu imaju pravo na odbitak prethodnog poreza.

Međutim, poreski savetnik Jovan Pavlović kaže da poreski obveznik ima pravo na odbitak prethodnog poreza i po osnovu izdataka za ukrašavanje poslovnih prostorija.

“Kompanije koje imaju sindikalne organizacije, tu se misli uglavnom na velika preduzeća, mogu upravo zbog svoje veličine da imaju na osnovu sindikalnih članarina davanje koja neće biti oporezovana. Pokloni koji se, na primer, daju iz sredstava članarine sindikalne organizacije ne oporezuju se porezom na dohodak građana i ne podležu obavezi plaćanja doprinosa, bez obzira na to da li se daju onima koji su u radnom odnosu (zaposleni kod davaoca poklona) ili nisu u radnom odnosu kod davaoca poklona. Razlog je taj što se sindikalna članarina plaća iz zarada zaposlenih na koje su već plaćeni porez i doprinosi”, objašnjava naš sagovornik.

Na ovakav poreski tretman primanja po osnovu poklona koja se daju iz sredstava članarine sindikalne organizacije nije od značaja da li se taj poklon ostvaruje u novcu ili u robi.

Međutim, pored povoljnijeg poreskog tretmana za poklone za radnike koji se daju iz sredstava članarine sindikalne organizacije mora postojati dokaz da sredstva nedvosmisleno potiču iz sredstava članarine sindikalne organizacije ili drugih izvora sredstava na koje su plaćeni porez i doprinosi, i da ne potiče od sredstava poslodavca koje je preneo na sindikalnu organizaciju.

U slučaju da se pokloni daju iz sredstava koja nisu prikupljena iz članarine zaposlenih već od drugih prihoda sindikata, onda poklon ima karakter zarade i na njega se plaćaju porez i doprinosi iako ga daje sindikat.

Važno je naglasiti da u Zakonu o radu i Zakonu o porezu na dohodak građana postoji razlika u oporezivanju. Jedan broj primanja koja ostvare zaposleni u firmi ne smatraju se zaradom, odnosno na ta primanja se ne obračunavaju porezi i doprinosi kao na zaradu, dok sa druge strane Zakon o porezu na dohodak građana ograničava visinu sume koju firma može da isplati i iznad koje se plaća porez.