Kako ostvariti pravo na povraćaj pogrešno plaćenog poreza?

Preduzetnici koji su paušalno oporezovani neretko imaju nedoumice oko plaćanja poreza, najčešće u vezi sa rokovima i iznosom naknada.

Jedan od naših čitalaca pitao je da li kao preduzetnik-paušalac može unapred za celu godinu da plati porez.

Poreska savetnica Zvezdana Pisarević kaže da je moguće platiti unapred akontaciju poreza na dobit, jer je poziv na broj za plaćanje isti tokom cele godine i PDV, jer je poziv na broj uvek isti. Kada su u pitanju obaveze za plate, tada je nemoguće platiti unapred jer se poziv na broj, takozvani BOP, razlikuje od plate do plate.

“Inače, u svojoj dugogodišnjoj praksi sam se pre sretala sa kašnjenjem u plaćanju poreskih obaveza nego sa plaćanjem unapred. Bolje rečeno, samo jednom sam se srela sa situacijom da je preduzetnik unapred platio porez na dobit, uz objašnjenje ‘da znam šta je moje”, ističe Pisarević.

Takođe, prema rečima poreskih savetnika, preduzetnici često ne znaju šta da rade ako pogrešno plate porez ili kako da ostvare pravo na povraćaj ukoliko plate previše.

Ako dođe do ove situacije, privrednik može da podnese zahtev u elektronskom obliku preko portala Poreske uprave ili u pismenom obliku – neposredno ili putem pošte.

Iz Poreske uprave (PU) kažu da je izradom posebne elektronske aplikacije poreskim obveznicima omogućeno podnošenje zahteva za povraćaj odnosno preknjižavanje više ili pogrešno plaćenih javnih prihoda.

“Rešenje o povraćaju i preknjižavanju dostavlja se poreskim obveznicima u elektronskoj formi u poresko sanduče. Poreska uprava ima obavezu da po zahtevu donese rešenje bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, ako poreskim zakonom nije drukčije uređeno”, navode iz ove institucije.

Poreska uprava će odlučiti po zahtevu najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema zahteva i po sprovedenom postupku, ukoliko je zahtev osnovan, doneće rešenje kojim se odobrava povraćaj sredstava.

Ukoliko se u roku od 30 dana od dana prijema zahteva ne izvrši povraćaj, imate pravo i na kamatu koja se obračunava na iznos više plaćenog poreza. Izuzetno, ako je osnov za povraćaj poništeno odnosno izmenjeno rešenje ili drugi akt o zaduženju, kamata se obračunava od dana uplate poreza.

Prema rečima poreznika kada se podnosi zahtev za povraćaj više ili pogrešno plaćenog poreza i sporednih poreskih davanja potrebno je voditi računa o roku zastarelosti, jer ukoliko se u postupku po zahtevu utvrdi da je nastupila zastarelost, Poreska uprava će doneti rešenje kojim se zahtev odbija.

Pravo na povraćaj zastareva u roku od pet godina i taj rok počinje da teče od prvog dana naredne godine od godine u kojoj je poreski obveznik stekao pravo na povraćaj.

“Rok zastarelosti možete prekinuti svakom radnjom preduzetom u cilju ostvarivanja prava na povraćaj i posle prekida zastarelost počinje teći iznova, a vreme koje je proteklo pre prekida ne računa se u rok za zastarelost. Da li je bilo prekida zastarelosti i da li je, u vezi sa tim, došlo do zastarelosti prava na povraćaj ili ne, u svakom konkretnom slučaju utvrđuje nadležna organizaciona jedinica Poreske uprave”, objašnjavaju iz PU.

Pravo poreskog obveznika na povraćaj nezavisno od toga da li je bilo prekida roka zastarelosti, uvek zastareva u roku od deset godina od isteka godine u kojoj je poreski obveznik stekao to pravo (apsolutna zastarelost).

Pravo na povraćaj doprinosa za obavezno socijalno osiguranje ne zastareva.