Kako se plaća porez po odbitku u Srbiji na prihode nerezidenata?

U zavisnosti od toga da li Srbija ima sa zemljom nerezidenta potpisan ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja (UIDO), primenjuju se pravila na pojedinačnim prihodima koji postaju predmet oporezivanja.

Poreska osnovica je bruto prihod, odnosno bruto naknada koju rezident plaća nerezidentnom pravnom licu na osnovu dividendi i udela u dobiti, prihoda od autorskog i srodnih prava i prava industrijske svojine, kamata, naknada od zakupa i podzakupa nepokretnosti i pokretnih stvari na teritoriji Republike Srbije.

Takođe ova obaveza postoji i kod naknada za usluge istraživanja tržišta, računovodstvenih i revizorskih usluga i drugih usluga iz oblasti pravnog i poslovnog savetovanja, nezavisno od mesta njihovog pružanja ili korišćenja, kao i prihoda po osnovu izvođenja estradnog, zabavnog, umetničkog, sportskog ili sličnog programa u Republici Srbiji.

Dividende i udeo u dobiti

Ukoliko UIDO ne propisuje drugačije, porez na dobit po odbitku po stopi od 20 odsto obračunava se i plaća na prihode koje ostvari nerezident po osnovu dividendi i udela u dobiti u pravnom licu.

Tu spadaju dividende, među-dividende i likvidacioni ostatak.

Prema rečima pravnika iz advokatske kancelarije Stojković Advokati, opšte pravilo je da se na poresku osnovicu primenjuje zakonska stopa od 20 odsto, ali ukoliko se primenjuje UIDO, po sredi je primena beneficirane poreske stope koja u većini slučajeva iznosi pet procenata, ukoliko nerezident poseduje minimum 25 odsto učešća u kapitalu. Ako je učešće manje od 25 procenata ili je primalac dividende strano fizičko lice, poreska stopa je 10 ili 15 odsto.

“Neki ugovori o izbegavanju dvostrukog oporezivanja propisuju dodatni uslov za primenu beneficirane poreske stope, pored opštih uslova koji inače moraju da budu ispunjeni, a to je da je određeni procenat učešća u kapitalu postojao u prethodnih 365 dana”, objašnjavaju advokati.

Likvidacioni ostatak

U smislu Zakona o porezu na dobit pravnih lica likvidacioni ostatak se smatra dividendom, pa poresku osnovicu predstavlja razlika između likvidacionog ostatka i iznosa uloga kapitala.

Ako je ta razlika pozitivna, plaća se porez na tako izračunatu poresku osnovicu. Uz obrazac PDPO/S koji se inače podnosi u ovom slučaju popunjava se i prilaže dodatni obrazac DPDL/S, od strane likvidacionog upravnika.

Naknada od autorskog i srodnih prava i prava industrijske svojine

Naknada od autorskog i srodnih prava i prava industrijske svojine je naknada koju nerezident ostvari od rezidenta Republike Srbije po osnovu korišćenja autorskog prava, prava srodnih autorskom, kao i na osnovu prava industrijske svojine.

Advokati ističu da pod autorskom naknadom između ostalog spadaju pisana dela (računarski programi sa pratećom tehničkom i korisničkom dokumentacijom u bilo kojem obliku njihovog izražavanja), baze podataka koja se u skladu sa Zakonom o autorskom pravu i srodnim pravima smatra autorskim delom, razna tehnička dostignuća, itd.

“Da bi se ova prava ekonomski eksploatisala zaključuje se ugovor o licenci, ugovor o franšizi i slično. Ovim ugovorima precizno je definisana autorska naknada, tj. naknada za korišćenje konkretnog prava. Napominjemo da se ovde radi isključivo o korišćenju, ali nikako o prodaji pomenutih prava, dakle prava se ne prenose, već se ugovorom uređuju uslovi njihovog korišćenja”, kažu naši sagovornici.

U skladu sa većinom UIDO, država u kojoj se nalazi izvor prihoda ima pravo oporezivanja autorske naknade po beneficiranoj poreskoj stopi, odnosno manjoj od 20 odsto.

“Izuzeci su ugovori o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa Francuskom i Švedskom, koji propisuju da država izvora nema pravo oporezivanja autorske naknade”, ističu iz advokatske kancelarije Stojković.

Podsetimo, autorskom naknadom se smatra prema UIDO zarada na osnovu korišćenja ili za pravo korišćenja autorskog prava na književno, umetničko ili naučno delo, uključujući bioskopske filmove i filmove ili trake za TV i radio. Takođe, to je i naknada za korišćenje ili za pravo korišćenja patenta, zaštitnog znaka, nacrta ili modela, plana, tajne formule ili postupka, industrijske, komercijalne ili naučne opreme ili za obaveštenja koja se odnose na industrijska, komercijalna ili naučna iskustva.

Potpuni prenos prava se ne smatra autorskom naknadom ni po Zakonu ni po UIDO.

Kada je reč o kamatama koje rezident plaća nerezidentu u Srbiji, prema propisima može biti po osnovu primljenih zajmova i kredita, depozitnih poslova, izdatih obveznica i drugih dužničkih hartija od vrednosti.

Zatezna kamata, kao ni naknada za obradu kredita uz ugovorenu isplatu kamate, niti naknada za nepovlačenje odobrenih sredstava u (ugovorom o kreditu) ugovorenom roku, nisu predmet oporezivanja.

Kamata koja se plaća po osnovu ugovora o prodaji sa odloženim plaćanjem kupoprodajne cene jeste predmet oporezivanja poreza po odbitku.

“U većini ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja važi pravilo da država izvora ima pravo da oporezuje po beneficiranoj poreskoj stopi. Važno je napomenuti da u slučaju plaćanja autorske naknade ili kamata nerezidentu koje je povezano lice sa domaćim pravnim licem, primenjuje se beneficirana poreska stopa samo do iznosa plaćene kamate koja se smatra da je po principima van dohvata ruke, dok se na preostali iznos primenjuje poreska stopa od 20 odsto”, zaključuju iz advokatske kancelarije Stojković Advokati.