Kojom dinamikom će biti povećavan minimalac do 2028. godine?

U Vladi Srbije je u ponedeljak održana 123. redovna sednica Socijalno–ekonomskog saveta (SES) na kojoj su započeti pregovori o povećanju minimalne zarade, na osnovu predloga Vlade Srbije.

Ministar finansija Siniša Mali predstavio je predlog o dinamici rasta minimalne zarade kojim je predviđeno povećanje u dve faze – od oktobra ove, i od januara 2026. godine. On je podsetio da minimalna zarada u ovom trenutku iznosi 53.592 dinara, odnosno 457 evra, nakon što je u januaru ove godine povećana za 13,7 odsto, a da je cilj da do kraja 2027. godine, odnosno od 2028. minimalna zarada bude 651 evro, saopštilo je ministarstvo.

Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković u razgovoru za Biznis.rs kaže da je od 1. oktobra ove godine predviđeno povećanje minimalca za 9,4 odsto, što zajedno sa povećanjem od 13,7 odsto (koliko je podignuto u januaru 2025.) iznosi ukupno 20,4 odsto.

“Predlogom Vlade Srbije od 1. januara 2026. godine predviđeno je povećanje od 10,1 odsto, što će sa svim povećanjima od januara ove godine biti 37 odsto, pa će minimalac od početka sledeće godine iznositi 550 evra. Ovaj iznos, kako je za sada planirano, trebalo bi da ostane sve do 1. januara 2027. kada sledi još jedno povećanje od 8,9 odsto, kako je zacrtano planom Ministarstva finansija. Sa ovim povećanjem minimalac će doći do 600 evra i 1. januara 2028. godine trebalo bi da sledi povećanje od osam odsto, čime bi se došlo do planiranog iznosa od 651 evro”, napominje Atanacković.

Kada je reč o olakšicama za poslodavce, naš sagovornik kaže da bi povećanje minimalnih zarada istom dinamikom trebalo da prati i povećanje neoporezivog dela plata.

“Mi godinama unazad tražimo da povećanje bude vezano za rast bruto društvenog proizvoda i inflaciju. Kada se pogledaju pokazatelji i statistika, očigledno je da povećanje minimalca sa sadašnjih 457 evra na 651 nije baš predviđeno u toj meri jer smo sigurni da u tom obimu ne može da raste bruto društveni proizvod, a računanje inflacije ne gleda se samo prema pijacama ili samoposlugama, već i prema drugim elementima povećanja cena”, dodaje Atanacković.

On podseća da su godinama poslodavci imali određene olakšice kroz smanjivanje opterećenja na zarade, doprinose za zdravstvo, penzije i nezaposlenost, ali da su sva ta sredstva sada iscrpljena, pa u poslednjih nekoliko godina država kao kompenzaciju za povećanje minimalca daje povećanje neoporezivog dela plata.

“Prema predstavljenoj dinamici i ovog puta je obećano da će povećanje neoporezivog dela biti u istom procentualnom iznosu kao i povećanje minimalca – 9,4 odsto. Mi smo u septembru prošle godine prihvatili povećanje minimalne zarade za 13,7 odsto i tada je u istom iznosu povećan neoporezovani deo”, dodaje Atanacković.

Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije ističe da se država na ovaj način odriče dobrog dela budžetskih prihoda, koji idu svim poslodavcima u celini.

“Taj iznos je značajan, kada se uzme u obzir da je u Srbiji 2.350.000 poslodavaca na koje se ova olakšica odnosi, iako ima puno onih koji isplaćuju značajno veće plate u odnosu taj minimum”, ističe naš sagovornik.

Sa druge strane, on smatra da će, bez obzira na ove olakšice, poslodavci koji isplaćuju minimalne zarade svejedno biti u problemu jer svakako nisu u prilici da izdvoje za veće plate.

“Situacija na tržištu rada je takva da jednostavno ne mogu da se nađu zaposleni koje će tako malo isplaćivati i svi poslodavci se trude da povećaju plate zaposlenima kako bi ih zadržali. Minimalne zarade isplaćuje ispod 100.000 poslodavaca, ali postoji još 10 odsto – a možda i više – onih koji isplaćuju tek nešto više od minimalne, pa su i oni svakako u toj ‘zoni’ niskih zarada. Takvih ima oko 300.000-400.000”, ukazuje Atanacković.

On smatra da će ovi poslodavci biti u problemu kod daljih povećanja minimalnih zarada ako ne mogu da povećaju svoje prihode, cene ili ako im pada promet, dok sa druge strane podizanje minimalca iziskuje i povećanje ostalih zarada.

Atanacković kaže da se pregovori o minimalnoj zaradi nastavljaju već ove nedelje, ali da sindikati na prvom sastanaku nisu imali primedbe na predložena rešenja.

“Ja sam predlagao da se neoporezivi deo poveća samo za one koji isplaćuju 30 odsto veće zarade od minimalnih, a ne za sve poslodavce, dok bi negde bilo logično da se najniže zarade i ne oporezuju”, zaključuje Atanacković.

Sindikati: Procedura povećanja minimalca jasna i zakonom definisana

Viši savetnik za ekonomska i socijalna pitanja Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost Zoran Ristić za Biznis.rs kaže da su oni informacije o povećanju minimalne zarade dobili najpre iz medija, a da su tek nakon toga i formalno obavešteni o predlogu Vlade Srbije.

“Procedura povećanja minimalne zarade je jasna i predviđena zakonom. Mi nismo do sada ušli u proces pregovaranja koji bi ukazivao na to da kroz neki dijalog unapređujemo minimalnu cenu rada. Predsednik države je izašao sa komentarom da će sindikati biti zadovoljni i ja pretpostavljam da je on to uradio na osnovu nekih informacija koje ja nemam, a nisam siguran da će sindikati biti zadovoljni jer mi nismo uradili kompletne analize koje bi ukazivale na to koliki bi procenat povećanja minimalne zarade bio neophodan da bi se obezbedio pristojan život”, ukazuje Ristić.

Podsetimo, minimalna cena rada utvrđuje se odlukom Socijalno-ekonomskog saveta (SES), koji čine predstavnici Vlade Srbije, reprezentativnih sindikata i udruženja poslodavaca. Ukoliko u roku od 15 dana od početka pregovora sindikati i poslodavci ne uspeju da se dogovore, odluku o visini minimalne cene rada donosi Vlada Srbije u narednom roku od 15 dana.