Korporativni pokloni su značajan kanal komunikacije sa javnošću

Korporativni pokloni postali su tradicija pred novogodišnje praznike. Nekada su firme svojim poslovnim partnerima i zaposlenima poklanjale brendirane kalendare i rokovnike, sitnice kao mali znak pažnje.

Danas je, čini se, situacija drugačija, pa kompanije za ove namene izdvajaju značajna novčana sredstva, dok njihovi saradnici dobijaju različite vrste poklona – od home made kolača, preko raznih tehnoloških gedžeta, sve do vaučera za vikend putovanja i spa centre.

Jedno je sigurno – ova vrsta poklona bila je i ostala vrlo efikasan marketinški alat, ali se postavlja pitanje koji darovi su prikladni i koju poruku o kompaniji treba da prenesu poslovnim saradnicima.

Šef korporativnih komunikacija u Inspira grupi Jelena Hajder u razgovoru za Biznis.rs kaže da je već godinama unazad primetno da sve manji broj firmi deli korporativne poklone svojim saradnicima i da se to posebno oseti kada su u pitanju novogodišnji pokloni, jer oni mogu da budu značajan finansijski izdatak u godišnjem budžetu.

“Korporativni pokloni su i dalje najzastupljeniji pri susretima i konferencijama. Iz saradnje sa kolegama iz drugih industrija primećujem da su oni u svom broju i šarenolikosti i dalje prisutni kod kompanija iz oblasti maloprodaje i robe široke potrošnje, kao i kod državnih preduzeća u nešto konzervativnijem obliku”, navodi Hajder i dodaje da se u skladu sa poslovnom klimom menjala i kultura darivanja.

“Pokloni za klijente i saradnike menjali su se sa korporativnom klimom, pa sada umesto tradicionalnog kancelarijskog materijala pokloni oslikavaju kulturu firme i prenose ton brenda koji zastupaju. Zbog hibridnog načina rada neki pokloni su u korelaciji sa takvim modelom – slušalice, šolja, eksterna baterija, kačket, šal, kutije za hranu… Poslednjih godina zbog logistike i problema sa dostavom neke firme su prešle na online vaučere za bioskop, kupovinu knjiga, kolača ili pića”, ističe naša sagovornica.

Na pitanje šta je savet i koje vrste poklona su prikladne za ove namene Hajder kaže da je korporativni poklon značajan kanal komunikacije kompanije sa javnošću i zbog toga je važno da on šalje poruke koje utiču na bolju percepciju firme kao poslodavca.

“To se ne postiže skupim poklonom, već upravo onim koji se uklapa u kulturu i ton vaše korporativne komunikacije. Za nas u Inspira grupi je godina rebrendinga bila veoma važna i u pogledu odabira poklona, jer smo slali poruku o promeni imena i vizuelnog identiteta, kao i informaciju o biznisima koji su u okviru naše kompanije. U odabiru poklona vodimo se principom da ljudima damo neku vrstu iskustva ili degustacije i da nabavljamo od lokalnih i manjih proizvođača”, navodi ona.

Kada je reč o budžetima firmi za ove namene Jelena Hajder kaže da ne bi mogla da licitira sa vrednostima poklona, jer je za neke to manji trošak ukoliko poklanjaju ono što sami proizvode, dok druge industrije poput tehnoloških, IT firmi, e-trgovine, agencija ili medija imaju značajniji trošak za nabavku i brendiranje svog poklona.

Kako se oporezuju korporativni pokloni?

Poreski tretman korporativnih poklona može biti prilično kompleksan jer vrste, vrednosti i namena mogu biti veoma različiti od firme do firme, kaže za Biznis.rs poreski savetnik Aleksandar Vasić.

“Pre svega je neophodno razdvojiti pojam reklamnog materijala i takozvanih poklona manje vrednosti od poklanjanja skupljih korporativnih poklona. Reklamni materijal i pokloni koji imaju manju vrednost od 2.000 dinara i do ukupno 0,25 odsto prometa u poreskom periodu, a daju se povremeno različitim licima, su kategorija koja je relativno povoljna sa poreskog stanovišta, jer firma ima pravo na odbitak prethodnog PDV-a, a nema obavezu plaćanja poreza pri poklanjanju”, ističe Vasić.

Sa druge strane, ukoliko su pokloni veće vrednosti i ukoliko se poklanjaju tačno određenim firmama ili licima, onda se radi o troškovima reprezentacije.

“Pri nabavci dobara koja predstavljaju troškove reprezentacije, obveznik PDV-a nema pravo na odbitak prethodnog PDV-a. Takođe, pri utvrđivanju poreza na dobit, troškovi reprezentacije su ograničeni na 0,5 odsto ukupnih prihoda, pa ukoliko su ukupni troškovi reprezentacije (poklona, ugostiteljskih usluga i slično) veći od iznosa koji se priznaje, takvi rashodi će suštinski biti opterećeni i porezom na dobit od 15 odsto”, kaže naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, posebna pažnja se mora obratiti na poklanjanje fizičkim licima, jer ono ima poreski tretman drugih prihoda lica koje prima poklon i oporezuje se po stopi od 20 odsto ukoliko je godišnji iznos poklona tom licu veći od 17.933 dinara.