Na koje sve načine se može vratiti dug dobavljačima?

Svake godine se u Srbiji otvara sve veći broj preduzetničkih radnji. Trenutno je, prema podacima Agencije za privredne registre (APR), evidentirano 345.008 preduzetnika. U ovaj broj uključeni su i preduzetnici koji su prijavili privremeni prekid delatnosti.

Poreski savetnici navode da veliki broj preduzetnika zbog finansijskih problema odluči da prekine delatnost ili da stavi radnju u mirovanje. Pre nego što se to desi preduzetnik mora da izmiri sve dugove prema državi i dobavljačima.

Preduzetnik može vratiti dugove dobavljačima na nekoliko načina, u zavisnosti od trenutne finansijske situacije i dogovora. Ako ima dovoljno likvidnih sredstava može izvršiti plaćanje direktno na račun dobavljača ili u gotovini. Takođe, postoji i mogućnost pregovora sa dobavljačima o produženju roka ili plaćanju na rate. Ovo može pomoći u smanjenju pritiska na novčani tok.

Ukoliko preduzetnik i dobavljač imaju međusobna dugovanja moguće je napraviti kompenzaciju, gde se dugovi poništavaju za obe strane.

“Preduzetnik može uzeti kredit ili pozajmicu kako bi izmirio obaveze prema dobavljačima. Ovo može biti korisno ukoliko su uslovi zaduživanja povoljni. U slučaju potrebe, preduzetnik može prodati deo svoje imovine ili zaliha kako bi obezbedio novac za vraćanje duga”, objašnjava poreski savetnik Milan Radošević.

Fokusiranje na povećanje prodaje ili pronalaženje novih izvora prihoda može omogućiti preduzetniku da brže vrati dugove. U nekim slučajevima, dobavljači mogu biti voljni da prihvate vlasnički udeo u preduzeću umesto novčanog plaćanja, čime bi dug bio otpisan ili smanjen.

Ipak, poreski savetnik preporučuje da preduzetnik pre nego što se nađe u problemu, otvoreno komunicira sa dobavljačima i pokuša da postigne obostrano prihvatljiv dogovor.

U slučaju zatvaranja firme podrazumeva se da je preduzetnik naplatio sve dugove od svojih kupaca ili da je prodao svu robu koju ima na lageru. Ukoliko nije prodao sve postoji mogućnost da robu vrati svojim dobavljačima i tako smanji dug prema njima.

Gašenjem preduzetničke radnje gasi se i tekući račun. Da bi preduzetnik bio izbrisan iz evidencije APR-a potrebno je da podnese potvrdu da nema poreskih dugovanja i to od Poreske uprave na nivou Srbije, kao i od lokalne poreske administracije.

Ako preduzetnik ima zaostale dugove prema dobavljačima, a nije ih izmirio pre zatvaranja radnje, potraživanja će morati da plati kao fizičko lice, sa svog privatnog tekućeg računa. To može da uzrokuje probleme poveriocima jer su fakturu izdali na ime firme, a dug isplaćuje fizičko lice.

U ovakvoj situaciji je najbolje da se radnja stavi u stanje mirovanja, odnosno da se prvo podnese zahtev za privremeni prekid obavljanja delatnosti. To znači da privremeno prestaje poslovanje, ali preduzetnik zadržava PIB i tekući račun koji je aktivan, s tim da u tom periodu miruju i poreske obaveze.

„U periodu mirovanja preduzetnik može da uplaćuje novac na poslovni tekući račun i da tako izmiruje obaveze prema dobavljačima. Tako bi bilo najjednostavnije za sve“, smatra poreska savetnica Zvezdana Pisarević.

Dobavljači, s druge strane, mogu da pokrenu tužbu za naplatu potraživanja jer je preduzetnik, po definiciji, poslovno sposobno fizičko lice koje obavlja delatnost na tržištu radi sticanja prihoda.

“Naglasak je u ovom slučaju na fizičko lice, tako da su dugovi preduzetničke delatnosti istovremeno dugovi fizičkog lica, isto kao što je imovina preduzetničke delatnosti istovremeno i imovina fizičkog lica”, zaključuje Pisarević.