NALED ponovo traži smanjenje fiskalnog opterećenja minimalca

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) predstavila je svoju 17. Sivu knjigu reformi koja donosi nove, ali i veliki broj starih preporuka za kreiranje boljih uslova poslovanja. Najveći broj preporuka, ukupno 20, upućeno je Ministarstvu finansija. U odnosu na prethodnu Sivu knjigu, od tadašnjih 19 – nijedna sugestija do sada nije realizovana!

Jedna od glavnih smernica i ovoga puta je predlog da se smanji fiskalno opterećenje najnižih zarada.

U Srbiji se prilikom oporezivanja dohotka građana primenjuje takozvani cedularni sistem, što znači da se različiti izvori prihoda – kao što su zarade, prihodi od kapitala, izdavanja nepokretnosti i slično – oporezuju odvojeno, često i po različitim poreskim stopama.

Kada je reč o zaradama, zakon propisuje da se one oporezuju po jedinstvenoj poreskoj stopi od 10 odsto, kako stoji u članu 16. Zakona o porezu na dohodak građana. Međutim, pre nego što se ova stopa primeni od zarade se odbija neoporezivi iznos koji je definisan članom 15a istog zakona. U 2024. godini taj iznos je iznosio 25.000 dinara, dok je za 2025. povećan na 28.423 dinara.

Pored poreza, na zaradu se plaćaju i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, i to kako na teret poslodavca tako i na teret zaposlenog. Član 44. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje predviđa zbirnu stopu od 35,05 procenata za 2024. i 2025. godinu. Ovi doprinosi i porez računaju se na takozvanu bruto 1 zaradu, koja uključuje i porez i doprinose koje plaća radnik.

Kada se sabere sve što poslodavac plaća – i bruto zarada i doprinosi koje on sam snosi – dolazi se do takozvane bruto 2 zarade, koja predstavlja ukupni trošak rada. Upravo se na osnovu odnosa između bruto 2 i neto zarade izračunava fiskalno opterećenje rada, koje varira u zavisnosti od visine zarade.

Podaci pokazuju da je opterećenje posebno visoko kod niskih zarada. Tako poresko i doprinosno opterećenje iznosi 55 odsto za minimalnu neto zaradu, zatim 60 procenata za prosečnu neto zaradu i 62 odsto za zaradu koja je duplo veća od prosečne.

“Zanimljivo je da je razlika u opterećenju između minimalne i prosečne zarade veća (pet procentnih poena) nego između prosečne i dvostruko veće zarade (dva procentna poena). To govori u prilog tvrdnji da je rad slabije plaćenih radnika nesrazmerno opterećen u odnosu na bolje plaćene”, navode analitičari u Sivoj knjizi.

U periodu od 2018. godine do danas država je pokušala da ublaži fiskalno opterećenje rada tako što je smanjila određene doprinose i uvećala neoporezivi deo zarade, što je rezultiralo prosečnim smanjenjem poreskog opterećenja rada za oko tri procentna poena za minimalne i prosečne zarade.

Međutim, i pored tih reformi komparativne analize NALED-a pokazuju da je ukupno poresko opterećenje niskih zarada u Srbiji i dalje znatno veće nego u većini zemalja Evropske unije, a naročito u zemljama Centralne i Istočne Evrope. Ovo visoko opterećenje niskih zarada se smatra jednim od glavnih razloga zašto je siva ekonomija u tom segmentu veoma prisutna. Ovu tezu dodatno potvrđuje i Evropska komisija u svojim godišnjim izveštajima.

Jedan od ključnih razloga zašto je Srbija u ovakvom položaju jeste nedostatak poreskih olakšica za izdržavane članove porodice, koje su uobičajene u većini evropskih poreskih sistema. U Srbiji takve olakšice postoje samo u okviru godišnjeg poreza na dohodak građana, ali taj porez plaća tek oko jedan odsto ukupnog broja građana, što znači da većina radnika nema pristup tim poreskim olakšicama.

U cilju smanjenja sive ekonomije i uvođenja pravičnijeg poreskog sistema, naročito kada su u pitanju niže zarade, analitičari u Sivoj knjizi predlažu sprovođenje sveobuhvatne poreske reforme po uzoru na moderne modele koji se uspešno primenjuju u brojnim evropskim zemljama. Ključna ideja reforme jeste da se prihodi od rada i kapitala tretiraju odvojeno, a da se oporezivanje rada pojednostavi i učini socijalno pravednijim.

Jedan od osnovnih koraka u toj reformi bio bi objedinjeno oporezivanje svih prihoda od rada, što bi omogućilo da se značajno uveća neoporezivi deo zarade – na primer, da se izjednači sa iznosom minimalne zarade. Istovremeno, predlaže se uvođenje poreskih olakšica za izdržavane članove porodice, što trenutno ne postoji u sistematskom obliku u srpskom poreskom sistemu.

Pored poreza, predlog uključuje i reformu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, posebno doprinosa za zdravstveno osiguranje. Ideja je da se Srbija postepeno udalji od sadašnjeg Bizmarkovog modela, gde se zdravstvena zaštita finansira iz doprinosa koje uplaćuju zaposleni i poslodavci, i da se pređe na Beveridžov model, u kojem se zdravstvo finansira iz opštih budžetskih prihoda (na primer, iz PDV-a i poreza na dohodak).

Ovakav model imao bi višestruke koristi. Omogućio bi univerzalnu zdravstvenu zaštitu za sve građane – bez obzira na njihov radni status, smanjio bi administrativne troškove, jer više ne bi bilo potrebe za overom zdravstvenih knjižica i dokazivanjem statusa osiguranika i pojednostavio bi sam sistem.

Kao alternativno rešenje, predlaže se da se neoporezivi deo zarade primeni i na doprinose za zdravstveno osiguranje, čime bi se dodatno rasteretile niže zarade.

Ukoliko bi se ove reforme sprovele, došlo bi do smanjenja skalnog fiskalnog opterećenja, posebno kod niskih primanja, što bi imalo pozitivan efekat na formalizaciju rada, odnosno prelazak iz sive u legalnu ekonomiju, posebno među slabije plaćenim radnicima.

Važno je napomenuti da trenutni Zakon o porezu na dohodak građana, koji je usvojen još 2001. godine, ima zastareo pristup, jer je zasnovan na cedularnom sistemu oporezivanja, u kom se različite vrste dohodaka oporezuju odvojeno. Ovakav pristup onemogućava uzimanje u obzir ličnih i porodičnih okolnosti poreskih obveznika, što se u savremenim poreskim sistemima smatra ključnim elementom pravičnosti.

“Povoljna okolnost za sprovođenje ovakve reforme jeste to što su u prethodnim godinama već napravljena značajna tehnička unapređenja poreskog sistema – poput elektronskih poreskih prijava, objedinjene naplate poreza i doprinosa i drugih digitalnih servisa. Ove promene čine sistem efikasnijim, transparentnijim i spremnim za sveobuhvatnu modernizaciju”, zaključak je analitičara u Sivoj knjizi.