Pomorci oslobođeni poreza u Srbiji, digitalni nomadi ne

Ključne izmene predložene radnom verzijom Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (ZPPPA) tiču se uvođenja evidencije fizičkih lica, kao i oporezivanja takozvanih digitalnih nomada i ostalih kategorija koje će, ukoliko ove izmene budu usvojene, imati drugačiji status od pomoraca.

Kako za Biznis.rs navodi poreski advokat dr Minja Đokić, uvođenje evidencije fizičkih lica vrlo je važno jer porez plaćaju rezidenti Srbije na svoj celokupni svetski dohodak, bez obzira na to odakle ga ostvaruju, dok nerezidenti plaćaju na dohodak čiji je izvor u Srbiji.

“Jako je važno razumeti to da ‘rezident’ nije isto što i državljanin, bar kada je Srbija u pitanju. Status poreskog rezidenta Srbije može imati i sve češće imaju stranci. Isto tako, to što je srpski državljanin privremeno otišao iz Srbije ne znači da mu je prestao status poreskog rezidenta, pa Srbija polaže pravo da mu oporezuje dohodak koji on ostvaruje u drugoj državi”, objašnjava naš sagovornik.

Tako će, primera radi, Poreska uprava o državljanima Srbije imati podatak o tome kakav im je bračni status, kakvo im je imovinsko stanje, da li poseduju nepokretnost u Srbiji i slično.

“To su sve kriterijumi koji u poreskoj praksi definišu ‘centar poslovnih i životnih interesa’ od čega, između ostalog, zavisi da li će neko fizičko lice biti tretirano kao rezident ili nerezident. To će dalje pomoći da se napravi razlika između onih koji su se (trajno) iselili iz Srbije, te su izgubili lične i ekonomske veze sa njom i po tom osnovu moguće prestali da budu rezidenti, i onih koji su napustili granice zemlje iz drugih razloga, ali ipak ostvaruju prihode van Srbije, te nisu prestali da budu rezidenti. Poreska uprava će imati podatak o mestu privremenog boravka tih lica u inostranstvu, kao i osnov obaveznog socijalnog osiguranja u Srbiji, ukoliko on postoji”, ističe Đokić.

Naš sagovornik podseća da je veliki broj građana Srbije u prethodnom periodu dobio maltene identična privremena poreska rešenja kojima im je utvrđena obaveza plaćanja poreza i doprinosa. Kako naglašava, Poreska uprava im je obavezu utvrdila na osnovu nepotpunih podataka koje je dobila najverovatnije od poslovnih banaka u Srbiji koje su Poreskoj upravi dostavile informacije o svim prilivima na račune tih građana, ali koji ne referišu na broj objedinjene naplate javnih prihoda koje generiše Poreska uprava.

“Svi oni su tvrdili da godinama ne dolaze u Srbiju, da rade u inostranstvu, da su tamo osigurani, primaju platu. Pozivali se, uglavnom bezuspešno, na lične i porodične prilike – da izdržavaju porodicu, da su samohrani roditelji i slično. Ti građani su onda morali da ulaze u spor sa Poreskom upravom i dokazuju svoj status (ne)rezidenta, uslove za primenu kako ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, tako i socijalnih sporazuma, ukoliko su primenjivi. To je sve stvaralo troškove i za građane i za Poresku upravu”, kaže Đokić.

Novi registar, kako navodi, ima potencijal da smanji rizik od takve vrste sporova jer će Poreskoj upravi, načelno, biti dostupni podaci koji definišu da li neki građanin (stranac ili državljanin) ima status poreskog rezidenta Srbije, ili je reč o nerezidentu koji na teritoriji Srbije ostvaruje prihode ili ima oporezivu imovinu kao što je primera radi stan.

“Svaka država na svetu takve rezidente, odnosno nerezidente, želi da stavi pod svoj ‘poreski zahvat’. Srbija po tome nije drugačija”, dodaje on.  

Na pitanje koji faktori mogu da utiču na kočenje donošenja Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji sa novim izmenama i dopunama datim u radnoj verziji, Đokić kaže da je to pitanje takozvanih pomoraca ili brodara koje privlači značajnu pažnju stručne javnosti, pre svega jer se tim pravilima odstupa od ustaljenih i jasnih definicija poreskih kategorija.

Naime, prema opštem pravilu rezident Srbije plaća porez u Srbiji na svoj celokupni svetski dohodak (nezavisno odakle ga ostvaruje i na koji račun mu je taj dohodak uplaćen), pri čemu je rezidentstvo pre svega određeno ličnim i životnim interesima nekog lica sa Srbijom.

“Primera radi, ako neko lice ima porodicu u Srbiji, vlasnik je nepokretnosti, deca mu idu u školu u Srbiji. Zbog toga se, između ostalog, radnom verzijom izmene ZPPPA uvodi registar fizičkih lica. Osim toga, rezident je i ono lice koje ima prebivalište u Srbiji. Isto tako, rezident ste ako na teritoriji Srbije, neprekidno ili sa prekidima, boravite 183 ili više dana u periodu od 12 meseci koji počinje ili se završava u odnosnoj poreskoj godini”, navodi Đokić.

Nasuprot tome, kako objašnjava naš sagovornik, radnom verzijom izmena Zakona o porezu na dohodak građana uvodi se posebna kategorija „prihoda pomoraca“ i predviđa se da ako neko lice boravi na brodu duže od 174 dana u kalendarskoj godini – oslobođeno je od plaćanja poreza u Srbiji.

“Tako ispada da ‘pomorac’ koji ima lične i ekonomske veze sa Srbijom, na primer tu mu je porodica, oženjen je ili je udata u Srbiji, ima nepokretnost, deca ovde idu u školu, obdanište i slično, a ode da radi na brodu – neće biti dužan da plati porez u Srbiji. S druge strane, ako bi neko drugi ko nije ‘pomorac’ uradio isto – ostao bi rezident Srbije i platio bi porez u Srbiji na svoj celokupan svetski dohodak. To, naravno, ne znači da taj ‘pomorac’ neće nigde platiti porez, samo znači da ga Srbija neće oporezovati”, ističe Đokić.  

“Ipak, i pored toga, lično ne razumem zašto baš tih 174 dana kada je u međunarodnoj poreskoj praksi 183 dana dosledan kriterijum za rezidentnost po osnovu boravka i zašto baš samo ‘pomorci’, a ne i, recimo, digitalni nomadi“, navodi naš sagovornik i dodaje da se stiče utisak da se u pogledu određenih kategorija ili delatnosti odstupa od opštih pravila, pri čemu nema neke poreske logike za tako nešto.

„Ustupak koji se čini ’pomorcima’ nema previše poreske logike. Stiče se utisak da je reč o kompromisu – nekoj vrsti društvenog dogovora, budući da je u poreskoj praksi poznato da ima primera gde pravo na oporezivanje dohotka fizičkih lica koja obavljaju usluge na brodu pripada državi matične luke broda„, zaključuje poreski advokat dr Minja Đokić.