Privatna, ali i državna preduzeća sve češće angažuju strane konsultante

Ministarstvo rudarstva i energetike Republike Srbije objavilo je međunarodni javni poziv za konsultantske firme koje žele da učestvuju u sprovođenju projekta „Podrška obnovljivim izvorima energije: Razvoj tržišta biomase u Republici Srbiji (druga komponenta)“.

Projekat je vredan ukupno 31,9 miliona evra, a finansira se iz više izvora. Najveći deo sredstava dolazi iz subvencionisanog zajma nemačke vlade, koji iznosi 20 miliona evra. Pored toga, projekat uključuje i donaciju do dva miliona evra iz istih nemačkih izvora, kao i dodatnu podršku iz evropskih fondova – skoro 900.000 evra iz EU IPA 2018 fonda, te čak devet miliona evra iz EU Programa za regionalnu energetsku efikasnost (REEP).

Za sprovođenje ovih ambicioznih ciljeva traže se konsultantske firme koje će pružati niz stručnih usluga. U njihove obaveze će spadati priprema tehničke dokumentacije, izrada studija izvodljivosti, kao i analiza uticaja projekata na životnu sredinu. Konsultanti će imati i važnu ulogu u procesu javnih nabavki, ali i u praćenju izvođenja radova i podršci lokalnim toplanama prilikom njihovog početka rada. Takođe, konsultantski tim biće zadužen za razvoj institucionalnih mera i izradu planova za bezbednost i zaštitu životne sredine, što ukazuje na sveobuhvatan pristup realizaciji projekta.

Prema planu, ugovor o angažovanju konsultanta trebalo bi da bude zaključen u poslednjem kvartalu 2025. godine. Sam projekat će trajati pet godina, odnosno 60 meseci, uz dodatni jednogodišnji period koji je predviđen za otklanjanje eventualnih tehničkih nedostataka i uvođenje korekcija, što je standardna praksa u složenim infrastrukturnim projektima.

Kada je reč o uslovima za učešće, pravo da konkurišu imaju isključivo nezavisne konsultantske firme koje imaju najmanje deset godina iskustva u sektoru energetike i prosečan godišnji promet od najmanje dva miliona evra u poslednje tri godine. Poželjno je i prethodno iskustvo u radu na sličnim projektima u regionu Zapadnog Balkana i Istočne Evrope, što sugeriše da je znanje o lokalnim uslovima, zakonodavstvu i tržištu važno za uspešnu realizaciju projekta.

Angažovanje stranih konsultanata u poslovanju domaćih firmi sve je češća praksa u Srbiji, ali sa sobom nosi i određene poreske izazove. Iako je za preduzeća sasvim uobičajeno da plaćaju naknadu za pružene usluge, problem može nastati ukoliko se ne ispune sve poreske obaveze prema domaćem zakonodavstvu.

Kako pojašnjava poreska savetnica Marija Đorđić iz agencije Experta, mnogi privrednici nisu svesni da se obaveza plaćanja poreza može javiti upravo u trenutku kada se isplaćuje naknada inostranom partneru. Ona napominje da u našem poreskom sistemu obaveza plaćanja poreza ne zavisi isključivo od toga da li je prihod ostvaren, već i od prirode transakcije – konkretno, od vrste usluge i statusa partnera koji tu uslugu pruža.

Ukoliko se angažuje strano lice – bilo fizičko ili pravno – koje obavlja usluge kao što su savetovanje, inženjering, pravna ili revizorska pomoć, prevodilačke usluge i slično, neophodno je detaljno proučiti poreski tretman ovakvog angažmana. Ključni faktori koji utiču na oporezivanje tiču se toga da li je u pitanju fizičko ili pravno lice, iz koje države dolazi isporučilac usluge, kao i da li se usluga može smatrati pruženom ili korišćenom na teritoriji Srbije.

Ako je strani konsultant registrovan kao pravno lice, u određenim slučajevima postoji obaveza plaćanja poreza po odbitku po stopi od 20 odsto. Ipak, Đorđić naglašava da Srbija ima potpisane sporazume o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa brojnim državama. U tom slučaju, ukoliko domaće preduzeće poseduje validnu potvrdu o rezidentnosti stranog partnera, ono može biti oslobođeno obaveze plaćanja ovog poreza.

Kada je reč o saradnji sa fizičkim licima ili preduzetnicima iz inostranstva, situacija je nešto drugačija. U tom slučaju promet ne podleže porezu po odbitku, ali može biti predmet poreza na dohodak građana, kao i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Zato je, kako ističe Đorđić, uvek neophodno proveriti da li domaće preduzeće ima obavezu obračuna i uplate tih poreza i doprinosa.

“Posebnu pažnju preduzeća treba da posvete i obavezama u vezi sa porezom na dodatu vrednost (PDV). Ako strano lice pruža usluge domaćem klijentu – a u pitanju su usluge savetnika, inženjera, advokata, revizora, pa i pisani prevodi – tada se mesto prometa usluga smatra teritorijom Republike Srbije”, navodi naša sagovornica.

To u praksi znači da je obveznik PDV-a domaće pravno lice koje uslugu plaća, a ono je dužno da izvrši interni obračun PDV-a. U nekim slučajevima domaći obveznik može ostvariti pravo na odbitak u istom iznosu, ali ta mogućnost zavisi od konkretnih okolnosti.

Zanimljivo je da ovu obavezu imaju i firme koje nisu u sistemu PDV-a, što često zbunjuje manje poreske obveznike koji nisu očekivali dodatne administrativne zahteve u poslovanju sa inostranstvom.

Naša sagovornica upozorava da je ova oblast izuzetno kompleksna i da ne obuhvata samo domaće propise, već i međunarodne ugovore koje je Srbija potpisala.

“Zbog toga se preporučuje da preduzeća, pre nego što angažuju strane konsultante ili isplate naknadu za njihove usluge, pažljivo provere sve relevantne informacije i obavezno se konsultuju sa stručnjacima. Poreske implikacije mogu biti značajne, a nepoštovanje propisa može dovesti do dodatnih troškova, kazni i zateznih kamata”, zaključuje Marija Đorđić.