Zašto je neophodno da zaposleni čuvaju ugovore i svu dokumentaciju od poslodavca?

Iako zakon jasno propisuje obaveze poslodavaca, sve češće se postavlja pitanje – kako se boriti kada plata zakasni ili uopšte ne stigne?

Advokat Milena Stamenković objašnjava da su neisplaćene plate jedan od najčešćih razloga zbog kojih radnici posežu za pravnim sredstvima. Pored očiglednog finansijskog problema, kašnjenje plate izaziva gubitak poverenja, narušava odnose u radnoj sredini, a neretko dovodi i do tužbi protiv poslodavaca.

Zaposleni ima pravo na zaradu koja se utvrđuje u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu. Takođe su propisani osnovni elementi zarade, dok se opštim aktom, odnosno ugovorom o radu bliže uređuju elementi na osnovu kojih se određuje visina zarade zaposlenog.

“Ugovor o radu, pored ostalog, sadrži i novčani iznos osnovne zarade na dan zaključenja ugovora o radu, elemente za utvrđivanje osnovne zarade, radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i druga primanja zaposlenog, rokove za isplatu…”, objašnjava Milena Stamenković.

Zakon predviđa pravo na zaradu i u slučajevima kada zaposleni ne radi, pod uslovom da je odsustvo opravdano. To uključuje praznike, godišnji odmor, plaćeno odsustvo, vojnu vežbu ili poziv državnog organa. Visina naknade tada se računa na osnovu prosečne zarade u poslednjih godinu dana.

Kada plata kasni – šta radnik može da preduzme?

U slučaju da poslodavac kasni sa isplatom zarade, zaposleni imaju zakonom garantovana prava. Iako je najdelotvornije sredstvo za zaštitu tužba radi isplate duga na ime neisplaćene ili manje isplaćene zarade, savet je zaposlenima da se pre utuženja obrate pisanim putem poslodavcu sa zahtevom za obaveštenje o razlozima kašnjenja isplate i rokom u kome će zarada biti isplaćena.

“Ako se poslodavac ogluši o ovaj zahtev zaposleni ima pravo na sudsku zaštitu radi isplate pripadajuće zarade sa zakonskom zateznom kamatom. Postupak radi isplate pripadajuće zarade, naknade ili razlike do iznosa pripadajuće zarade i naknade podrazumeva obavezu tužioca da dokaže iznose tražene tužbom, što se neretko i pre utuženja čini nalazom i mišljenjem veštaka ekonomsko-finansijske struke”, navodi Stamenković.

Ona ističe da je na tuženom poslodavcu da dokaže da je isplata zarade izvršena. Ako to ne učini sud presudom usvaja tužbeni zahtev tužioca i obavezuje poslodavca da pored glavnog duga zaposlenom isplati i zakonsku zateznu kamatu, kao i da na ime pripadajućih iznosa zaposlenom uplati poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje.

Možda zvuči iznenađujuće, ali čak i oni koji nemaju formalni ugovor o radu, a ipak svakodnevno rade kao zaposleni, imaju pravo na naknadu. Ako postoji dokaz da je neko radio kod poslodavca u uslovima koji imaju sva obeležja radnog odnosa – taj radnik ima pravo na zaradu, doprinose i troškove prevoza.

“Rad u sivoj zoni ne sme biti prepreka za ostvarivanje osnovnih prava“, naglašava Stamenković.

Pored samog transfera novca, poslodavac mora da zaposlenom dostavi obračun zarade – najkasnije do kraja meseca za prethodni. Čak i ako plata nije isplaćena obračun mora biti uručen, sa jasnim objašnjenjem razloga. Ako se isplata obavi, moguće je dostaviti i elektronski obračun. Sadržaj ovog dokumenta je propisan pravilnikom i mora da sadrži sve elemente zarade – od osnovne plate do dodataka i doprinosa.

Advokat savetuje zaposlene da obavezno čuvaju dokumentaciju kao što su ugovori, platne liste, aneksi, rešenja…

“To sve može biti dokaz u eventualnom sporu. Rok za potraživanje plata je tri godine od dana kada je obaveza nastala, tako da ne bi trebalo odugovlačiti sa odlukom o pokretanju postupka. Takođe, preporuka je da se zaposleni obrati stručnom licu za savet”, zaključuje advokat Milena Stamenković.