Preduzetnik gubi pravo na direktna davanja ako smanji broj zaposlenih za 10 odsto

Kada je prošle godine počela pandemija i u Srbiji proglašeno vanredno stanje, veliki broj preduzetnika prihvatio je prvi paket pomoći države uzimajući minimalce uz odlaganje poreza i doprinosa.

Sva privredna društva, preduzetnici i poljoprivredni preduzetnici koji su se prošlog leta opredelili za petomesečno odlaganje plaćanja poreza i doprinosa, dobili su od Poreske uprave obaveštenje da otplata počinje 10. februara 2021. godine, uz podelu duga na 24 rate.

Iako 10. juna na naplatu stiže peta rata dugovanog poreza i doprinosa, mnogi preduzetnici još uvek imaju nedoumice oko samog načina izmirivanja dugova. Najčešći problem je šta raditi ukoliko je radnik za koga je prošle godine uzeta pomoć dobrovoljno napustio firmu?

“U skladu sa Uredbom Vlade Srbije, privredni subjekt gubi pravo na direktna davanja iz budžeta Republike Srbije i na odlaganje plaćanja poreza i doprinosa ukoliko, primera radi, u periodu od 15. marta 2020. godine pa do isteka roka od tri meseca od poslednje isplate direktnih davanja propisanih Uredbom, smanji broj zaposlenih za više od 10 odsto”, objašnjava predsednica Udruženja „Računovodstvena komora Srbije“, mr Snežana Mitrović.

Prestanak radnog odnosa zaposlenog po svim osnovama, uračunava se u ograničenje od 10 odsto, odnosno nijedan od razloga za prestanak radnog odnosa, osim navedenog u Uredbi Vlade Srbije, ne predstavlja razlog za isključenje iz definisanog ograničenja- smanjenja zaposlenih više od 10 procenata.

Te odredbe su navedene u članu 12 Uredbe Vlade Srbije vezano za direktna davanja i fiskalne pogodnosti, kao pomoć privatnom sektoru, u vreme pandemije.

“Nažalost zbog neprecizne definicije u samoj Uredbi, odnosno zanemarivanja načela fakcititeta, “suštine iznad forme” prema Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji, nije uzeto u obzir smanjenje broja zaposlenih, usled “više sile”. Kada se desi smrt radnika ili odlazak u invalidsku penziju, ili da se za radnika, koji je bio na bolovanju uopšte nije koristilo direktno davanje. Sve ovo ne bi trebalo smatrati osnovom smanjenja broja zaposlenih u svrhu gubljenja prava na direktno davanje i fiskalne pogodnosti”, smatra Mitrović.

Međutim, mišljenje Ministarstva finansija je obavezujuće za postupanje poreskih inspektora i oni primenjuju navedene odredbe u Uredbi Vlade Srbije i instrukcije nadležnog ministarstva i ne priznaju “oslobađajuće” okolnosti, da u ukupan broj smanjenja zaposlenih radnika ( više od 10 odsto) ne bi trebalo da ulazi smanjenje broja radnika usled “više sile”, već samo po osnovu raskida ugovora o radu, po osnovu otkaza poslodavca ili po dobrovoljnoj, samoinicijativnoj odluci zaposlenog, da da otkaz i raskine ugovor o radu.

“Zbog neprihvatanja suštinskih činjenica, vezano za razloge smanjenja broja zaposlenih više od 10 odsto u koje ulaze i odjavljeni radnici usled smrti ili odlaska u invalidsku penziju, mnogi preduzetnici i privredna društva, će nažalost morati da, sa kamatom, vrate u budžet direktna davanja koja su koristili. Takođe, biće ukinuta i prava na fiskalne pogodnosti. Za mnoge će to biti veoma opterećujuće okolnosti za održavanje poslovnih aktivnosti i sigurno će dovesti i do otpuštanja radnika sa posla od strane poslodavaca, jer neće moći,zbog nedostatka likvidnih sredstava, da održe obim poslovnih aktivnosti i pokriju rashode u poslovanju”, navodi predsednica Udruženja „Računovodstvena komora Srbije“.

Naša sagovornica podseća na načelo fakcititeta koje kaže ”da se poreske činjenice utvrđuju prema njihovoj ekonomskoj suštini“, u tom smislu bi trebalo i Ministarstvo finansija da uputi preporuku Poreskoj upravi, da u ograničenje, smanjenja broja zaposlenih više od 10 odsto ne ulazi smanjenje zaposlenih usled “više sile”, po osnovu smrti radnika ili odlaska u invalidsku penziju, ili kada za radnika nije korišćeno direktno davanje, jer je bio na bolovanju preko 30 dana.

“Podsećam da je Uredba o direktnim davanjima donešena da se pomogne privatnom sektoru. Limitiran procenat od 10 odsto, upravo je donet da se ne otpuštaju zaposleni radnici, i da se ne zloupotrebe direktna davanja od države”, navodi Snežana Mitrović.

Olakšavajuća okolnost za poslodavce koji su uzeli pomoć države u vidu minimalca za zaposlene može biti to da se ne gubi pravo na direktna davanja i fiskalne pogodnosti ako se u međuvremenu zaposli novi radnik.

“Pritom smanjenje broja zaposlenih više od 10 odsto se utvrđuje na određeni broj zaposlenih, naznačenog datuma, prema odredbama definisanim u Uredbi. Ako poslodavac ne nađe drugog radnika, a smanjio je više od 10 procenata zaposlenih, na određeni datum, gubi pravo na direktna davanja što znači da mora da ih vrati, odnosno uplati, u budžet Srbije sa pripadajućom kamatom”, zaključuje Snežana Mitrović.