Privrednici brinu da će e-fakture doneti pravnu nesigurnost i dodatni trošak

Računovodstvena komora Srbije i udruženje Zaštitnik privrednika i preduzetnika Srbije održali su okrugli sto u cilju poboljšanja poslovnog ambijenta u Srbiji koji najviše zavisi od, kako kažu, kvaliteta i sprovođenja državnih propisa.

Predsednica Računovodstvene komore, mr Snežana Mitrović kaže da je jedan od razloga zašto nije vreme za uvođenje elektronske fiskalizacije i e-faktura to što će privrednici nakon korona krize biti izloženi dodatnim troškovima. Ona naglašava da su pokušali da unaprede Zakon dok je još bio u proceduri i da ukažu na probleme koje može da izazove.

„Naše zamerke se pre svega odnose na to da sistem elektronskih faktura bude u Poreskoj upravi, a ne preko e-portala. Za to nije bilo sluha, kao ni za naš predlog da se iz zakona isključe informacioni posrednici. I u okruženju su uvedene e-fakture, ali nema posrednika. Protiv posrednika smo pre svega bili jer će doneti dodatni trošak privrednicima, ali vidimo i još jedan dodatni problem zaštite podataka kojim će raspolagati informacioni posrednici“, naglašava Mitrović.

Predsednica računovodstvene komore kaže da se u praksi susretala da su kod obveznika revizije podaci koje su davali u postupku revizije bili zloupotrebljeni i dati konkurenciji kao što su cene i kupci. Posle bi tim preduzećima bila ugrožena poslovna aktivnost od strane konkurencije. To je nešto što zabrinjava privrednike.

Na okruglom stolu je ispred Udruženja servisera fiskalnih kasa Srbije Zoran Milosavljević naglasio da su svi korisnici ovih kasa u Srbiji pokriveni 100 odsto. On navodi da se obveznici najviše pribojavaju trenutka kada uređaj iz nekog razloga ne bude u funkciji. Prema njegovim rečima, zakon ne predviđa šta će se desiti kada uređaj bude pokvaren.

Milosavljević smatra da će problem predstavljati to što izveštaje koji se sada dobijaju iz fiskalnog uređaja neće moći da se dobiju na isti način, uvid će biti samo preko portala Poreske uprave.

„To su podaci koji odražavaju kompletnu sliku poslovanja privrednika Srbije. Mi za sada nemamo podatke na koji način će se podaci štititi. Takođe se plašimo da će naši serviseri ući u sivu zonu poslovanja“, kaže Milosavljević.

Snežana Mitrović kaže da je preporuka OECD-a da kada se sprovode poreske reforme budu sa što manjim troškovima prilagođavanja. Kada je reč o praktičnoj primeni Zakona, ona kaže da će problem tek biti u ruralnim predelima kada dođe do prekida interneta u toku zime.

S druge strane, kada je reč o suzbijanju sive ekonomije uvođenjem elektronskih faktura, prema Zakonu o računovodstvu faktura mora biti potpisana, pa se postavlja pitanje ko će je potpisati kada se ona šalje ovim putem.

„Poreskom reformom predviđeno je da se veliki broj filijala Poreske uprave ukine. Tako da je 2019. godine broj filijala od prethodnih 178 sveden na 37 predstavništava u Srbiji. Ako elektronskom fiskalizacijom kažemo da ćemo suzbiti sivo tržište postavlja se pitanje da li to znači da će u kontrolnoj sobi u centrali Poreske uprave, gde se uoči da je fiskalni uređaj isključen u Titelu, primera radi, kolega iz Beograda javiti kolegama iz Novog Sada koji su najbliži Titelu da odu da vide šta se dešava i zašto je došlo do kvara. Da li su oni koji će rukovoditi novim fiskalnim uređajima biti dovoljno obučeni da kvar prijave i da u roku od pet dana dostave izveštaj Poreskoj upravi. Ova reforma znači i dodatnu edukaciju, implementaciju, obuku privrednika koja do sada iznosi između sedam i osam hiljada dinara“, navodi Mitrović.

Predrag Mitrović ispred Udruženja Zaštitnik privrednika i preduzetnika Srbije kaže da u vreme najveće globalne pandemije i velikih neizvesnosti, ne treba vršiti reforme koje mogu naštetiti poslovanju i funkcionisanju privrede.

Ispred Računovodstvene komore Srbije govorio je i Slobodan Mićić koji se osvrnuo na prednosti i mane fiskalizacije, navodeći da je jedna od velikih mana zakona kaznena politika.

„Postoji kaznena odredba od 200.000 do dva miliona dinara ako se ne izda račun u elektronskoj formi. Naš predlog je bio da se uvedu i kazne za informacione posrednike, jer oni imaju direktan uvid u celo poslovanje. Kazne su iste i za informacione posrednike, ali za njih ne postoji krivična odgovornost, ni za trgovinu poverljivim informacijama“, naglašava Mićić.

Zahtev Udruženja Zaštitnik privrednika i preduzetnika Srbije je konstruktivan poreski sistem koji ne preopterećuje male zarade i male biznise i koji je pravedan, progresivan i transparentan, što će doprineti proširenju obuhvata poreskih obveznika i eliminaciji crnog tržišta rada.

Na okruglom stolu je zaključeno da Zakoni o elektronskom fakturisanju i o fiskalizaciji imaju mnogo manjkavosti koje će u praksi uzrokovati probleme u radu privrednika.

Očekuju se tehnički problemi, nejasne procedure, remećenje reda koji je prethodno već uspostavljen kroz registar servisera, pravna nesigurnost zbog nejasne definicije odgovornosti  posrednika, povećanje crnog tržišta zbog kaznene politike koja ne poštuje princip srazmernosti i ekonomske moći privrednih subjekata. Mnoge paušalne delatnosti će zbog ove nove obaveze koja se uvodi usred krize, a nema uticaja na visinu poreza koji plaćaju, preći da rade na crno.