Programeri zarađuju do pet puta više od proseka u Srbiji i bez diplome

Plate IT kandidata su i do tri puta više u odnosu na prosečne plate u drugim sektorima, a brojni benefiti poput fleksibilnog radnog vremena, rada od kuće, privatnog zdravstvenog osiguranja i slično, samo su neki od razloga zašto je ovaj sektor među najtraženijima u Srbiji i oblast gde gotovo da nema nezaposlenih, pokazuje istraživanje „Puls srpske IT zajednice“, koje je sproveo sajt za zapošljavanje IT kandidata HelloWorld.rs.

Pomenuto istraživanje realizovano je u periodu od jula do septembra, a u njemu je učestvovalo 2.238 IT stručnjaka.

„Ovo istraživanje pokazalo je da su prosečne plate IT stručnjaka i do tri puta više od prosečne plate u Srbiji. Takođe, pokazuje da u ovoj industriji plate mogu biti i do pet puta više od prosečne zarade u našoj zemlji, pošto čak 37 odsto ispitanika zarađuje više od 2.000 evra. U tom pogledu odgovori IT-jevaca pokazuju da im je omiljena beneficija fleksibilno radno vreme, a odmah nakon toga sledi i rad od kuće. Zatim, na listi se nalaze i edukacije / obuke / konferencije, dodatni slobodni dani i privatno/dobrovoljno zdravstveno osiguranje. Beneficije poput velnes paketa, sporta i rekreacije, hrane i pića nalaze sa na dnu same liste“, izjavio je za Biznis.rs saradnik za odnose sa javnošću portala HelloWorld.rs Marko Vučetić.

Kada je reč o IT stručnjacima, uglavnom se očekuje da je većina njih zadovoljna svojim poslom i radnim okruženjem.

„U pogledu zadovoljstva čak 82 procenta programera je zadovoljno svojim poslom, dok je ostatak ispitanika izrazio nezadovoljstvo. Ove podatke treba uporediti sa podacima koji se tiču želje za promenom radnog mesta, koji pokazuju da dve trećine njih ne traži aktivno posao, ali je zainteresovano za ponude. Svaki četvrti kandidat je u potrazi za novim zaposlenjem, a ostali ispitanici nemaju želju za promenom“, navodi se u izveštaju.

S druge strane, do promene posla dolazi zbog određenih faktora koji utiču na ovu odluku. Stručnjacima iz IT oblasti je najbitnija plata prilikom donošenja odluke da li žele da promene radno okruženje, nakon toga sledi rad u novim tehnologijama, izazovniji projekti, kao i bolji balans posao/život. Najmanje uticajan faktor za promenu posla jeste neslaganje u trenutnom timu.

Prosečna programerska zarada veća od 1.500 evra

Već je poznato da su IT stručnjaci prvi na listi najplaćenijih zanimanja, ali nije opštepoznato koliko oni zaista zarađuju.

„Podaci pokazuju da je prosečna plata programera veća od 1.500 evra, kao i da veliki broj njih zarađuje između 500 i 1.000 evra, što ukazuje da je veliki broj IT stručnjaka na tržištu sa malim brojem godina relevantnog iskustva u ovoj industriji. Naime, najveći broj programera zarađuje između 500 i 1.000 evra – njih 27 odsto, dok se 22 odsto ispitanika izjasnilo da ima platu između 1.001 i 1.500 evra. Njih 14 procenata se izjasnilo da zarađuje između 1.501 i 2.000 evra, odnosno njih 10 odsto navelo je da je u platežnom rangu između 2.001 i 2.500 evra. Najmanje frekventan rang je platni rang od 3.501 do 4.000 evra, za koji se izjasnilo samo dva odsto ispitanika“, navode sa pomenutog portala.

Osim visokih plata, koje idu i iznad 2.000 evra, programeri očekuju i dobar sistem beneficija, te poslodavci sve više moraju da rade upravo na benefitima koji će privući nove kadrove, odnosno – zadržati postojeće.

„U pogledu faktora koji utiču na promenu posla, interesantno je primetiti da je kod muškaraca rad u novim tehnologijama na drugom mestu, dok je kod žena tek na četvrtom mestu. A balans posao/život je kod žena na trećem mestu, dok je kod muškaraca na četvrtom“, pokazuju podaci istraživanja.

I bez fakulteta do dobrog radnog mesta

U prethodnoj godini jedna od najaktuelnijih tema bila je prekvalifikacija u IT oblast. Veliki broj kandidata imao je potrebu da promeni svoj posao i zbog uslova upravo potraži svoje zaposlenje u najrazvijenijoj industriji.

„Da programeri ne moraju biti samo kandidati koji su završili fakultet pokazuje to što je skoro četvrtina ispitanika završila srednju školu. Velika većina, 35 odsto njih, je fakultetski obrazovano (samo osnovne studije), 22 procenta njih ima diplomu sa master studija, dok diplomu više škole ima 17 odsto ispitanika. Zanimljivo je da je samo jedan procenat njih završilo doktorske studije. Za sticanje novih znanja i veština najviše se koriste online kursevi, zvanična dokumentacija i blogovi/forumi“, naglasili su naši sagovornici.

Struktura domaće IT scene

Starosna struktura ispitanika pokazuje da najviše IT-jevaca ima između 27 i 35 godina, i to skoro 40 odsto njih, a nakon toga slede gotovo ujednačene kategorije od 36 do 44 godina, odnosno od 22 do 26 godina.

„Najmalobrojnija kategorija jesu ispitanici starosti iznad 55 godina. U pogledu radnog iskustva, najveći broj njih se nalazi u kategoriji ‘više od pet godina’ (47 procenata), gotovo upola manje njih u kategoriji između dve i pet godina (23 odsto), dok su preostali ili u kategoriji ispod dve godine radnog staža (17 procenata) ili su bez radnog iskustva (13 odsto)“, pokazali su rezultati istraživanja.