Razlike u odgovornosti preduzetnika, komanditnog i društva sa ograničenom odgovornošću
AnalizaPoslovanjePreduzetnikU fokusu
20.10.2021 14:15 Autor: Ljiljana Begović
Pri započinjanju biznisa na osnovu delatnosti i postavljenih ciljeva trebalo bi razmotriti mogućnosti koje se nude ako otvorite komanditno društvo, preduzetničku firmu ili društvo sa ograničenom odgovorinošću (d.o.o).
Ekonomista dr Milan Kovačević naglašava da je jedna od bitnih stvari kako vlasnik svake od ovih varijanti poslovanja odgovara u slučaju stečaja ili likvidacije.
Preduzetnik bilo da je paušalac ili ne odgovara svom svojom imovinom, što znači da su preduzetnici pod neograničenom odgovornošću. Preduzetnik je fizičko lice koje obavlja delatnost.
Društvo sa ograničenom odgovornošću odnosno d.o.o odgovara samo uloženim kapitalom, dok vlasnik lično ne odgovara. Prema rečima našeg sagovornika vlasnik d.o.o odgovara lično samo u slučaju da je registrovao i proglasio da će povećati kapital, i da taj kapital nije uplatio.
“Dakle može se desiti da neuplaćenim kapitalom garantuje i sam vlasnik, iako je reč o društvu sa ograničenom odgovornošću”, naglašava Milan Kovačević.
Kada je reč o komanditnom društvu, razlika između ovakvog načina poslovanja preduzetnika i društva sa ograničenom odgovornošću je ogromna.
Komanditno društvo se sastoji od mešavine fizičkih lica i osnivača, pravnog lica. Komanditno društvo kao svoje osnivače kombinuje i one koji ne odgovaraju više nego što su uložili i one koji odgovaraju čitavom svojom imovinom.
“U slučaju stečaja takvog društva onda je komanditor taj koji može loše proći, ako se potraživanja ne mogu namiriti iz imovine društva i onoga što su uložili ostali članovi društva”, objašnjava Milan Kovačević.
Privredno društvo koje se registruje kao komanditno sastoji se od komplamentara koji vodi poslove društva i odgovara neograničeno solidarno celokupnom svojom imovinom za obaveze društva i najmanje jednog komanditora koji ne vodi poslove društva i koji samo snosi rizik poslovanje do visine svog uloga.
“Ovakva vrsta privrednog subjekta mora se sastojati od najmanje dva člana. Jedan član uvek mora biti komplamentar. Drugi član, odnosno komanditor, ne može da vodi poslove društva, jer je ta funkcija u isključivoj nadležnosti komplamentara. U slučaju da jedan od članova društva izađe iz ovog poslovnog odnosa komanditno društvo ne može opstati kao privredno društvo u tom obliku”, navodi Kovačević.
Ovlašćeni računovođa Biljana Pavlović za naš portal kaže da pri izboru budućeg načina poslovanja treba praviti razliku između društva sa ograničenom odgovornošću gde morate voditi knjige i mogućnosti da kao preduzetnik budete paušalac, što mnoge upravo i opredeljuje za ovu opciju i ako u slučaju nepredviđenih okolnosti mogu odgovarati svojom imovinom.
“Paušalno oporezovani preduzetnici se kod poreske uprave mogu registrovati na ovaj način tako što će dobiti procenu u odnosu na delatnost, lokaciju, prihod. Na osnovu svih procena paušalci će dobiti obračunate poreze i doprinose i zbog toga nemaju obavezu da anagažuju knjigovođu”, ističe Pavlović.
Ekonomista Milan Kovačević smatra da mnogi misle da kao preduzetnici imaju jednostavniju formu organizovanja, i da je d.o.o nešto veće, iako je ono u suštini manje.
„Društvo sa ograničenom odgovornošću je novijeg datuma, u prošlosti su se time bavili samo pojednici, ali u međuvremenu mnogo veći deo posla se obavlja preko privrednih društava, pa se onda stiče utisak da je d.o.o nešto veće, a često može biti obratno. Često kod nas, nažalost nema ni brige o tome da se stvari dovedu na svoje mesto“, kaže Kovačević.
Pročitajte još:
Kao još jednu bitnu razliku između preduzetnika i d.o.o možemo navesti stope poreza koje su različite za ove dve pravne forme. Preduzetnik plaća porez na prihod od samostalne delatnosti u visini od 10 odsto, dok d.o.o plaća porez na dobit u visini od 15 procenata.
Preduzetnik slobodno raspolaže novcem sa preduzetničkog računa, i može ga podizati bez tzv. „pravdanja gotovinskim računima“. Ovo nije slučaj kod d.o.o, gde osnivač može samo da podiže dividendu, ne i novac u toku godine bez ‘pravdanja’.