Uvođenje fiskalnih kasa na pijacama ugrožava egzistenciju oko 100.000 ljudi

Više od 10.000 pijačnih prodavaca iz cele Srbije u sredu je protestovalo u Beogradu zbog uvođenja elektronske fiskalizacije. Nezadovoljni jer država nema sluha za njihove zahteve, trgovci su šetnjom od Ušća do Predsedništva blokirali glavni grad, a svoj protest završili su na kružnom toku Slavija u 18 časova, kada im je potvrđeno da će ih predsednik Srbije primiti na razgovor u subotu u 10 časova.

“Očekivali smo da nas primi predsednik Srbije, kao što je obećano pred izbore, ili da nam neko makar potvrdi kada će nas primiti. Međutim, odgovor nismo dobili. Ljudi su bili razočarani, naročito kada je ministar finansija Siniša Mali usred protesta izjavio da neće odustati od fiskalizacije na pijacama. Ljudi nisu pristali da odu kući, već su otišli i blokirali most Gazela. U međuvremenu smo dobili odgovor od šefa kabineta predsednika Srbije da ćemo imati dugoočekivani sastanak, tako da gajimo rezervisanu nadu da će se naći neki kompromis, naravno bez fiskalnih kasa”, kaže za Biznis.rs predstavnik Udruženja pijačnih prodavaca “Opstanak” Srđan Praštalo.

Kako ističe naš sagovornik, fiskalizaciju na pijacama je nemoguće izvesti, pa ako se od te ideje ne bude odustalo prodavci će ili izaći na ulicu da protestuju ili će ostati na ulici kada ostanu bez posla.

“Od ovog posla direktno zavisi 50.000 ljudi. Tu isključivo mislim na prodavce, jer ostaje onaj broj poljoprivrednih proizvođača koji imaju tezge, a izuzeti su iz fiskalizacije. U 90 odsto slučajeva oni su isto trgovci jer svi mi otkupljujemo robu. Ako se i oni uzmu u obzir onda možemo da govorimo o oko 100.000 ljudi sa njihovim porodicama koji bi bilo indirektno ugroženi. Naravno, tu ne računamo dobavljače kojima je to izvor prihoda i direktan plasman”, navodi Praštalo.

U tu kalkulaciju, dodaje, nisu uračunati mali proizvođači od poljoprivrede do konfekcije koji nemaju alternativu za plasman svojih prozvoda i koji se isključivo plasiraju kroz pijačnu trgovinu. On smatra da u celoj ovoj situaciji ima prostora za adekvatno rešenje.

“Kompromis se može naći kroz obezbeđivanje alternativnih načina kontrole, prvenstveno porekla robe. A ako država smatra da je oštećena našim davanjima kroz paušalni porez, pristajemo i da se on poveća do neke mere izdržljivosti. To su dva glavna puta u okviru kojih tražimo rešenje. I da se uredi rad ‘na crno’ jer je mnogo ljudi koji rade na pijacama bez ikakvih papira, koji nisu preduzetnici kao mi, što znači da država ima nula prihoda od njih”, ističe naš sagovornik.

Kako kaže, veliku ulogu u boljoj kontroli treba da odigraju pijace kao zakupodavci, a da bi se sve to desilo treba pojednostaviti pravila igre, kako bi ljudi koji su u sivoj zoni shvatili da mogu i tako da posluju.

“Na taj način bi se dobio jedan širi zahvat države što je znatno više u odnosu na ovaj predlog koji bi u potpunosti isekao prihode koje država ima. Mi imamo više od 25 preduzeća u vlasništvu lokalnih samouprava, od Beograda pa do drugih gradova, koji ostvaruju milijarde dinara prihoda samo od zakupnina tezgi. Fiskalizacijom se sve to automatski gubi”, kaže Praštalo i zaključuje da je pijačna prodaja decenijama zapostavljena i da je iz toga, po svemu sudeći, upravo i proisteklo zakonsko rešenje, a da prethodno nisu urađena adekvatna istraživanja i analize.