Veća prava za potrošače, a odgovornost za trgovce

U utorak, 7. septembra, pred poslanicima Skupštine Srbije naći će se predlog novog Zakona o zaštiti potrošača, koji će u poslovanju trgovaca doneti novine, a kupcima veća prava.

Kako su ranije za naš portal najavili iz Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, najvažnija novina biće uvođenje registra „Ne zovi“, kojim će se stati na put uznemiravanju potrošača telefonom.

Uvođenjem Registra „Ne zovi“, Zakon propisuje da potrošači koji ne žele da primaju pozive trgovaca putem telefona ili SMS i MMS poruka u svrhu prodaje i promocije, mogu podneti zahtev operatoru elektronskih komunikacija sa kojim imaju zaključen ugovor, da im se telefonski broj, fiksni ili mobilni, upiše u Registar.

“Registar omogućava efikasniji način prevencije nasrtljive poslovne prakse trgovaca koja je usmerena na sve potrošače, a najviše na stariju populaciju potrošača, kao što su penzioneri. Predviđena je prekršajna odgovornost trgovca ako i pored toga što je broj upisan u Registar, pozove potrošača u komercijalne svrhe”, objašnjavaju iz Ministarstva.

Registrom administrira Republička agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge.

Još jedna značajna novina će biti obuhvaćena novim Zakonom, a to je naplata usluge majstora. Sve usluge koje nude zanatlije poput vodoinstalatera, električara, molera, kozmetičara, keramičara, frizera biće regulisane proračunom.

Ukoliko cena usluge prelazi 5.000 dinara majstor je dužan da izda proračun sa specifikacijom. To znači da će svaka majstorska usluga morati da bude pismeno obrazložena i definisana, kao i cena svakog obavljenog posla. Takođe, ukoliko je tom prilikom ugovorena fiksna i konačna cena, majstor nema pravo da je povećava. Ukoliko ugovorena cena nije konačna, ona se ne može povećati za više od 15 odsto od sume koja je definisana proračunom.

Iz Ministarstva za trgovinu navode i da će jedna od novina koje donosi Zakon biti to da će se potrošački sporovi rešavati uz obavezno učešće trgovaca.

“Propisivanjem posebnog postupka za vansudsko rešavanje potrošačkih sporova, omogućiće se efikasnije rešavanje potrošačkih prigovora na obostrano zadovoljstvo potrošača i trgovaca. Na ovaj način biće brže rešen veliki broj pojedinačnih potrošačkih prigovora, a naročito onih jednostavnijih, kao i sporova manje vrednosti u pogledu kojih po načelu ekonomičnosti nije opravdano pokretati i voditi sudske postupke”, kažu naši sagovornici.

Takođe, predlogom koji će se naći pred poslanicima 7. septembra biće obuhvaćeni prekršajni nalozi za određene prestupe. Propisana je naplata novčanih kazni u fiksnom iznosu za određene prekršaje, i to 50.000 dinara za pravno lice, 8.000 dinara za odgovorno lice u pravnom licu i 30.000 dinara za preduzetnike.

Ispred Udruženja trgovaca iz Novog Sada, advokat dr Aleksandar Todorović kaže da treba napomenuti da ta direktiva ne propisuje obavezu učešća trgovaca u alternativnom rešavanju potrošačkih sporova, već ostavlja državama članicama izbor da sopstvenim zakonima urede da li će učešće trgovaca u takvom rešavanju sporova biti obavezno ili na dobrovoljnoj bazi.

„Dobro je to što je predlogom zakona predviđeno da se spor može voditi i elektronskim putem, što ide u korak sa vremenom. Međutim, ova zakonska odredba nije sprovedena do kraja, jer čak i u situaciji u kojoj stranke odluče da se spor vodi elektronskim putem, što je inače preporučljivo jer se na taj način štedi i vreme i novac, telo koje vodi spor može zakazati usmenu raspravu u kom slučaju su obe strane dužne da pristupe. Na ovaj način se stvaraju dodatne obaveze ne samo trgovcu već i potrošaču koji gubi svoje vreme na usmenu raspravu. Bilo bi bolje da je predviđena mogućnost da se usmeno saslušanje strana u postupku može obaviti i putem videokonferencijske veze ili konferencijskog telefonskog poziva“, navodi Todorović.

Iz Ministarstva trgovine naglašavaju da će se u toku sprovođenja Zakona sprovesti analiza efekata kako bi se sagledali pozitivni i negativni efekti i, ukoliko je neophodno, sprovele korektivne mere.

Predlog zakona o zaštiti pripremila je Radna grupa u čijem radu su, pored predstavnika ministarstva, bili uključeni i predstavnici udruženja za zaštitu potrošača, profesori pravnih fakulteta, kao i predstavnici Privredne komore Srbije.