Za radnike bruto plata apstraktan pojam, za poslodavce omča oko vrata

Da je bruto plata osnov i polaz za druge obračune znaju prvenstveno knjigovođe, a zatim i svi ostali koji pripremaju dokumentaciju za državne institucije, međutim za radnike je često pojam bruto plate samo cifra koja stoji na vrhu isplatnog listića.

„Bruto zarada je osnov i polaz, ali je ona nekako u senci, jer bruto zaradom se bave samo institucije, knjigovođe i službe za zapošljavanje i obračun zarada. A oni su u manjini. Velika većina, što su svi zaposleni koji primaju platu, znaju samo za neto iznos koji dobijaju, najčešće na tekući račun i bruto zarada za njih predstavlja apstraktan pojam sa kojim oni nemaju ništa. I nemaju, jer je to neka nerazumljiva cifra koju su potpisali u ugovoru o radu, za koju jedino znaju da verovatno nečemu služi, ali da je oni neće dobiti na tekući račun“, za Biznis.rs objašnjava poreska savetnica Zvezdana Pisarević.

Privrednici se već godinama žale na to da su im troškovi, odnosno porez i doprinosi koje plaćaju na zarade previsoki i da bi minimalac trebalo potpuno osloboditi nameta.

„Svi znamo da su poreska davanja, odnosno poreska opterećenja na zarade, izuzetno visoka u odnosu na neto zaradu. Ako stavimo u odnos bruto i neto zaradu, odnosno, ako stavimo u odnos ukupan trošak poslodavca, znači neto koji isplati radniku i ukupne doprinose koje treba da plati poreskoj upravi, taj procenat se kreće od 60 pa čak i do 68 odsto što je izuzetno visok procenat i privreda se već godinama buni da su to previsoka davanja“, navodi Pisarević.

Naša sagovornica smatra da su neke stvari pogrešno postavljene i da je potrebno uvesti određene promene pri plaćanju poreza i doprinosa na zarade.

„Zakon o porezu na dohodak građana, odnosno Zakon o radu, tamo negde početkom dvehiljaditih, uveli su pojam bruto zarade i svi mi koji obračunavamo platu baratamo pojmom bruto zarade. Zakon o doprinosima za socijalno osiguranje kaže da se doprinosi raspodeljuju i plaćaju delom na teret radnika, a delom na teret poslodavca. Poslodavac bi radniku trebalo da isplati bruto zaradu, a onda radnik treba sam da podnese poresku prijavu i plati svoje poreske obaveze. Na Zapadu se to radi kvartalno“, navodi poreska savetnica.

Osim kod popunjavanja obrazaca za kredit, gde se bankama upisuje bruto zarada, podatak o bruto iznosu upisujemo u obrasce koje predajemo Fondu zdravstvene zaštite – za obračun bolovanja preko 30 dana, zatim Fond dečje zaštite započinje svoje obračun naknade za porodiljsko odsustvo upravo od bruto zarade. I na kraju godišnji porez na dohodak građana.

Sredstva javnog informisanja uvek objave podatak o neto iznosu za prethodnu godinu, da bi svi oni koji su na granici znali da li treba da podnesu poresku prijavu i plate porez, ali obračun godišnjeg poreza ponovo kreće od bruto zarade, odnosno osnovice za obračun poreza na zarade.

Od 01. januara 2022. doprinos za PIO na teret poslodavca će biti 11 odsto i 5,15 procenata doprinosa za zdravstveno osiguranje.

„Tako smo došli u situaciju da radnik zna kolika mu je neto plata, koliko prima na ruke, ali radnika ne zanima koliko poslodavac mora dodatno da plati državi. Ovo kažem iz ličnog iskustva, odnosno iz ugla ličnog posmatranja mišljenja zaposlenih radnika u bilo kojoj firmi. Poslodavac je, naravno, prilikom obračuna ukupnog troška zarade zaposlenima, u problemu jer više od polovine neto plate mora da da državi. Kada bi smo imali bruto princip, ono kako i jeste postavljeno, mada kod nas to nije zaživelo u praksi, tada bi poslodavac imao obavezu da plati 11,5 odsto za PIO i 5,15 odsto za zdravstvo“, kaže Pisarević.

Ona dodaje da će na taj način poslodavci imati trošak koji je manji, a pošto su plate ugovorene u bruto iznosu, taj iznos bi prebacivali radniku na tekući račun. Radnik bi dobio svoju bruto platu, ona koja je ugovorena, a onda bi iz nje sam plaćao poreze i doprinose.

„Znajući nas i naš mentalitet, mislim da bi to bio opšti karambol. Država to zna, da ljudi ne bi plaćali takve fiskalne obaveze, jer već više od pedeset, šezdeset godina, primamo neto platu i nemamo svest o tome da treba da plaćamo doprinose ili poreze, osim poreza na imovinu, to jedino znamo. „Kuća je moja, stan je moj, moram da platim“ i to je sve što fizička lica znaju, da su poreski obveznici i da moraju sami da plate porez. Znači, kad bismo primenili princip bruto zarade, onakav kakav zaista jeste, mislim da bi nastao kompletan haos u državi. I znajući to, imamo sistem kakav jeste“, ističe Zvezdana Pisarević.