Previše parafiskala guši domaću privredu

Koji porezi najviše opterećuju srpske privrednike?

AnalizaPoreziPoslovanjePreduzetnikU fokusu

24.12.2021 13:27 Autor: Ljiljana Begović 5

Koji porezi najviše opterećuju srpske privrednike? Koji porezi najviše opterećuju srpske privrednike?
Godina na izmaku donela je brojne probleme domaćim privrednicima, ali i nekoliko vrsta poreskih olakšica koje bi trebalo da smanje pritisak na poslovanje već... Koji porezi najviše opterećuju srpske privrednike?

Godina na izmaku donela je brojne probleme domaćim privrednicima, ali i nekoliko vrsta poreskih olakšica koje bi trebalo da smanje pritisak na poslovanje već narušeno zbog pandemije korona virusa.

Pre svega, prema usvojenim izmenama Zakona o porezu na dohodak građana predviđeno je fiskalno rasterećenje zarada. Propisano je povećanje neoporezivog dela zarade sa 18.300 dinara na 19.300 dinara, a smanjena je i stopa doprinosa za PIO na teret poslodavca za 0,5 odsto.

Međutim, velikom broju privrednika i preduzetnika ova mera neće biti dovoljna, jer i dalje plaćaju ogroman broj nameta. Prema analizi koju je objavio NALED, čak 1.200 taksi su parafiskali.

Iz udruženja Zaštitnik privrednika i preduzetnika Srbije (ZPPS) za Biznis.rs kažu da bi njihov prvi zahtev, ako bi bili pitani, bio da se ukine porez i smanje doprinosi na male zarade.

“Po našem mišljenju potrebno je potpuno ukinuti porez na male zarade i drastično smanjiti doprinose, uz povećanje neto iznosa i bez zadiranja u osnovna prava na zdravstvenu negu i osnovnu penziju (slično onome što je Crna Gora najavila). Na taj način bi se podigao standard onih koji najviše rade, a najmanje zarađuju”, ističu iz udruženja ZPPS.

Oni smatraju da je primer frilensera pokazao da bi svima iznos od 62.000 dinara trebalo da bude oslobođen nameta. Smanjenje nameta bi povećalo obuhvat poreskih obveznika.

Digitron i laptop
Foto: Rawpixel

Naši sagovornici smatraju da je neophodno optimizovati javnu upravu, procesuirati aktere afera u kojima je zloupotrebljen budžet Republike Srbije, sprečiti krađu akcizne robe, sprečiti šverc robe na carini, primenjivati poreske zakone jednako za sve umesto favorizovanja stranih investitora na štetu domaćih privrednika, a subvencije preusmeriti na razvoj domaće poljoprivrede umesto na finansiranje stranih zagađivača.

“Smatramo pozitivnim što se frilenserima produžava važenje neoporezivog dela prihoda u iznosu od 530 evra, međutim to je samo produžetak agonije i neizvesnosti za one koji su prihodovali više od toga u nekom periodu, a posle nisu imali prihode od kojih bi plaćali namete, niti za te namete mogu retroaktivno ostvariti neka prava. Dugoročno rešenje je uređen sistem, sa racionalnom visinom nameta u skladu sa ekonomskom moći poreskog obveznika i usklađenim modelima poslovanja”, ocenjuju iz udruženja ZPPS.

Šta sadrži minimalac?

Zaposleni koji prima minimalnu zaradu na osnovu utvrđene minimalne cene po času u neto iznosu, koja je trenutno 183,93 dinara, ima pravo i na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu i to:

  • Za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz
  • Za vreme provedeno na službenom putu u zemlji
  • Za vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu
  • Za smeštaj i ishranu za rad i boravak na terenu, ako poslodavac nije zaposlenom obezbedio smeštaj i ishranu bez naknade
  • Za ishranu u toku rada, ako poslodavac ovo pravo nije obezbedio na drugi način
  • Za regres za korišćenje godišnjeg odmora

Sa mišljenjem predstavnika udruženja slaže se i počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije (UPS) Nebojša Atanacković koji kaže da se UPS godinama, tačnije od osnivanja, zalaže da treba napraviti razliku kada se govori o oporezivanju malih zarada.

“Mi smatramo da je apsurdno da se uopšte plaća porez na minimalnu zaradu. Trebalo bi napraviti u celom poreskom sistemu progresivno oporezivanje kako za privrednike, tako i za zaposlene, jer bi se na taj način ravnomernije punio budžet od strane onih koji imaju veće finansijske mogućnosti”, navodi Atanacković.

On dodaje da, ako se već govori o poreskoj reformi, u tom slučaju bi trebalo menjati zakone koji su stari petnaestak i više godina.

“Ako želimo da se primaknemo rešenjima koje imaju evropske zemlje trebalo bi koristiti njihova iskustva jer već imaju adekvatna rešenja koja bi i mi trebalo da usvojimo. Treba ići na ozbiljnu poresku reformu, promenama bi se stimulisalo povećanje broja privrednih subjekata. Na taj način bi se više punio budžet, jer i dalje veliki problem predstavljaju oni koji rade na crno i ne ispunjavaju svoje poreske obaveze”, smatra Nebojša Atanacković.

Konkretno, iz udruženja Zaštitnik privrednika i preduzetnika Srbije kažu da je namet u vidu takozvane „eko takse“, koji je uveden kao parafiskal usred krize, potrebno ukinuti.

“Mi smo ukidanje tog poreza zahtevali u više navrata, a samu uredbu je potrebno redefinisati po jasnim kriterijumima, namenskim karakterom i uz nezavisan nadzor nad projektima od strane ekoloških udruženja. Naplata natpisa na privatnoj svojini je primer nepromišljenog i previsokog nameta koji je u praksi doveo do gašenja mnogih maloprodaja. Većina privrednika bi se složila da sada nije vreme za novu fiskalizaciju kojom će mesečni nameti privrednicima biti uvećani, kojom se troši šest milijardi dinara iz budžeta u sred krize i koja u ovom formatu neće doprineti suzbijanju crnog tržišta”, zaključuju iz udruženja ZPPS.

  • Sasa

    24.12.2021 #1 Author

    Mimo navedenog, naplacuju se firmama koje na sopstvenoj imovini ili iznajmljenom
    lokalu (privatna svojina) postave reklamu pod pazite sada ovo Zakonom o naknadama za koriscenje javnih dobara. Na moje pitanje kakvo je javno dobro privatna svojina, dobio sam odgovor da ja reklamom uticem na
    javnu povrsinu i samim tim mora da se plati naknada koju je grad Beograd uvecao za 25% u odnosu na 2021 i to iznosi vrtoglavih 32 dinara
    po kvadratnom
    metru dnevno. Zakon u delu ko je obveznik placanja naknade jasno u clanu 237 kaze da je obveznik placanja korisnik javne povrsine. Drzava vec 2 godine, a sada ce i treca, NEZAKONITO naplacuje naknade i NIKO NE REAGUJE. SRBIJO

    Odgovori

    • Grkuapsu

      25.12.2021 #2 Author

      Otprilike sam to i ja hteo reći ali ste me preduhitrili. Ali pazite sada. Ako je reklama ili firma „uvučena“ 20-30 cm u izlog, onda od plaćanja „firmarine“ nema ništa. U ulici gde ja radim svi privatnici su uradili tako, i nema plaćanja. Izuzev firmi koje su po zakonu obavezne da istaknu tablu na ulici.

      Odgovori

  • madcama

    24.12.2021 #3 Author

    Da, ali sa ovom novom fiskalizacijom će se trajno puniti budžet Telekoma kroz mesečnu pretplatu za sim karticu koja se nalazi u fikslnim uređajima.

    Odgovori

    • Vladan

      24.12.2021 #4 Author

      Sve si pobrkao, sim karticu sadrži stari sistem fiskalizacije i u njemu se puni račun Telekoma. U novom sistemu nema ovo!

      Odgovori

  • Svetlana

    25.12.2021 #5 Author

    Slažem se da je država stranom investitoru majka a domaćem privredniku maćeha. A mi ustvari najviše štete imamo od njih, dobiju sve. A to neko mora da nadoknadi, pa udri po domaćem privredniku.
    Muka mi je od šetanja i slikanja kojekakvih poseta stranim fabrikama, gde se sve prikazuje idilično.A ustvari je to sve namešteno za TV.
    Zlo mi je i kad pogledam gomilu hala po najplodnijoj zemlji po Vojvodini, a sve su to samo magacini sa malo zaposlenih.
    Više se daje i veća prava ima strani zagađivač nego domaći privrednik i poljoprivrednik. Neće biti dobro dok ne bude obrnuto.

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...