Brz internet, prijatni coworking prostori i interesantna startap scena najveće prednosti Beograda

Zemlje regiona menjaju zakone da bi privukle digitalne nomade, gde je tu Srbija?

AnalizaPoreziPoslovanjePreduzetnikU fokusu

24.11.2021 12:17 Autor: Ljiljana Begović 1

Zemlje regiona menjaju zakone da bi privukle digitalne nomade, gde je tu Srbija? Zemlje regiona menjaju zakone da bi privukle digitalne nomade, gde je tu Srbija?
Susedna Crna Gora predstavila je plan za privlačenje digitalnih nomada koji podrazumeva uvođenje seta olakšica, između ostalog i poreske olakšice i nove e-servise za... Zemlje regiona menjaju zakone da bi privukle digitalne nomade, gde je tu Srbija?

Susedna Crna Gora predstavila je plan za privlačenje digitalnih nomada koji podrazumeva uvođenje seta olakšica, između ostalog i poreske olakšice i nove e-servise za regulisanje njihovog statusa. Jedan od ciljeva Vlade Crne Gore je da do 2023. godine u ovoj zemlji boravi oko hiljadu digitalnih nomada.

Suosnivačica kreativnog haba “Nova iskra” Nana Radenković za Biznis.rs kaže da bi i Srbija trebalo da ide u sličnom smeru, odnosno da se izmene i prilagode zakoni koji se odnose na strance, kako bi se pojednostavila i automatizovala procedura prilikom zapošljavanja.

Kada je reč o broju digitalnih nomada, nema preciznih podataka koliko takvih radnika boravi u našoj zemlji, ali prema nezvaničnim podacima iz 2018. godine bilo ih je oko 20.000. Poslednjih nekoliko godina beležimo veliki skok u broju međunarodnih profesionalaca i digitalnih nomada koji biraju Beograd kao destinaciju i mesto za život i rad, jer je prepoznat kao grad koji im omogućava radno okruženje sa brzim internetom, funkcionalne i prijatne coworking i kancelarijske prostore za svaki budžet, ali i da pronađu vredne, odgovorne, stručne i posvećene ljude za saradnju”, navodi Radenković.

Prema ocenama Nomad List, sajta koji okuplja najveću svetsku mrežu digitalnih nomada, Beograd je često visoko rangiran među najpoželjnijim gradovima i destinacijama koje mogu da zadovolje potrebe digitalnih nomada i drugih digitalnih profesionalaca koji dolaze iz inostranstva.

Ko su digitalni nomadi?

Digitalni nomadi su, pre svega, frilenseri kojima priroda posla omogućava da rade od kuće, odnosno sa bilo koje tačke na planeti. Većina digitalnih nomada bavi se modernim IT poslovima poput programiranja, grafičkog dizajna, ali i brojnim granama digitalnog marketinga kao što su SEO, PPC, community manager itd. Digitalni nomadi obično biraju države na osnovu preporuka svojih prijatelja, a takođe i na osnovu recenzija koje čitaju na internetu.

Najpoznatija platforma koju digitalni nomadi koriste za planiranje putovanja i dobijanje potrebnih informacija je nomadlist.com. Ovaj sajt rangira sva mesta na svetu prema glasovima i ocenama digitalnih nomada koji su već posetili ta mesta, ali i prema nekim opštim informacijama kao što su troškovi života, kvalitet vazduha i prosečna brzina interneta.

Brojni coworking prostori, startapovi i digitalne kompanije već su ugostili u svojim prostorima i priključili svojim timovima brojne profesionalce iz čitavog sveta, kojima se preko nedavno pokrenute platforme Belgradegets.digital pružaju relevantne i važne informacije o lokalnom ekosistemu, pravnim i administrativnim procedurama, ali i o noćnom životu, kulturi i drugim događajima od važnosti.

“Inicijative Digitalna Srbija i UNDP Laboratorija za ubrzani razvoj (UNDP Accelerator Lab) objavile su prošle godine analizu, takozvani Skener digitalnih nomada. Između ostalog i zato što priliv digitalnih nomada predstavlja značajan izvor znanja i povezivanja sa svetom jer se smatra da bi se širenjem mreže digitalnih profesionalaca koji u domaći ekosistem donose potrebna znanja otvorile nove poslovne prilike i unapredila pozicija lokalnog digitalnog ekosistema”, ocenjuje Nana Radenković.

Ipak, mnoge zemlje u regionu, pa i Srbija, dodatno rade na poboljšanju uslova za rad digitalnih nomada.

Coworking prostor
Foto: ICT Hub

Tako će ministarstvo unutrašnjih poslova Crne Gore raditi dodatno na izmenama Zakona o strancima u cilju regulisanja statusa digitalnih nomada i njihovog boravka u Crnoj Gori, dok će ministarstvo finansija i socijalnog staranja biti zaduženo za izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak fizičkih lica.

Hrvatska je zvanično počela sa procedurom za digitalnu vizu za nomade (DNV) u januaru ove godine i tako postala sedma država u svetu čije je zakonodavsto omogućilo digitalnim nomadima rad u zemlji.

“U Srbiji je regulativa takva da ukoliko digitalni nomad provede više od 90 dana u periodu od 12 meseci u obavezi je da plaća porez na dohodak”, kaže Nana Radenković.

Digitalne vize

Digitalni nomadi u Estoniji mogu sa takozvanom digitalnom vizom za nomade (DNV) da žive i rade u ovoj zemlji godinu dana. Na taj način se izbegava duplo oporezivanje.

Gruzija je odlučila da ne naplaćuje vizu za digitalne nomade i frilensere koji borave u zemlji manje od 183 dana u godini. U ovoj zemlji je velika olakšica to što plaćaju porez na dohodak od samo jedan odsto nakon što provedu 183 dana u toku godine u Gruziji, i ukoliko zarade manje od 155.000 dolara.

Ona dodaje da kada se Srbija poredi sa Hrvatskom, Rumunijom i Češkom — prema nekim faktorima koji su bitni digitalnim nomadima – lošije je rangirana.

“Ono gde Srbija najviše zaostaje je tolerancija prema manjinama, kao i efikasnost avio-prevoza i povezanost aerodroma. Jedini faktor u kome se Srbija pokazuje bolje jeste odnos prema preduzetničkom riziku. Hrvatska je, kako bi poboljšala uslove digitalnih nomada koje vidi kao bitan deo svoje ekonomije, izmenila dva zakona – Zakon o strancima i Zakon o porezu na dohodak. U Srbiji su trenutno u procesu izrade izmene i dopune Zakona o zapošljavanju stranaca koji, ako bude usvojen, očekujemo da će doprineti ne samo poboljšavanju uslova za njihov rad iz Srbije i Beograda, već i boljem pozicioniranju ovog ekosistema”, ocenjuje Radenković. 

Digitalni nomadi najčešće kao prednost Beograda ističu to što omogućava pristup brzom i stabilnom internetu, interesantnoj startap sceni i prostorima za zajednički rad, kao i to što je van šengenske zone, ali i što su ljudi u njemu srdačni i dobro govore engleski.

Prema pretpandemijskim procenama, do 2035. godine u svetu će gotovo milijardu ljudi raditi od kuće, a svaki od njih je i potencijalni putnik, odnosno digitalni nomad.

  • Janja

    25.11.2021 #1 Author

    Olakšice je Srbija mogla da ponudi i svojim državljanima, a ne da promoviše tuđe, svojima da preti krivičnim i prekršajnim prijavama i uvodi im test samostalnosti da ljudi ne bi mogli da rade. Dakle, ako si neka Keli iz Oregona dobro nam došla, a ako si Radojka iz Donje Sabante, marš u Maksi da radiš na kasi, za bolje i nisi,ovoj zemlji drugo i ne treba.

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...