Brisel onemogućio Slovačku i Mađarsku da blokiraju kreditiranje Ukrajine

Povodom odluke Evropske unije da na neodređeno vreme zamrzne rusku imovinu u Evropi, ekonomista Danilo Šuković rekao je za Biznis.rs da će ona u svakom slučaju narušiti poverenje u Evropsku iniju, jer je „reč o velikom presedanu, ali to njima očito ne smeta. To poverenje će se verovatno odnositi na zemlje sa istoka, ali ne i za klijente sa zapada. Rekao bih da EU mnogo ne haje za to. Taj faktor nije nešto što utiče u toj meri da bi oni odustali od toga.“

“Poverenje jeste faktor koga su oni svesni, ali nije tog intenziteta da bi oni zbog toga čitavu operaciju doveli u pitanje. Evropske banke su jake, a klijenti sa zapada neće zbog toga izgubiti poverenje u te banke. U svakom slučaju reč je o teškom izazovu. To je moje mišljenje, možda grešim, ali mislim da to nije nešto što odlučujuće utiče na to da li će oni ići u tu akciju ili neće”, naveo je Šuković.

Podsetimo, EU je u petak donela odluku o trajnom zamrzavanju ruske imovine čija se vrednost procenjuje na oko 210 milijardi evra kako bi onemogućila Mađarsku i Slovačku da blokiraju korišćenje pomenute imovine za podršku Ukrajini. EU se tom prilikom pozivala na posebnu proceduru namenjenu vanrednim ekonomskim situacijama, koja podrazumeva da se odluka može doneti bez konsenzusa, preneo je CNN.

EU je odlučila da sredstva ostanu blokirana dok, kako je navela, Rusija ne okonča rat u Ukrajini i ne nadoknadi štetu nastalu tokom gotovo četiri godine sukoba. Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta izjavio je da su se evropski lideri još u oktobru obavezali da će ruska imovina ostati imobilisana dok se ne ispune ti uslovi, navodeći da je sada obećanje ispunjeno.

Ova odluka otvara prostor da se na samitu ove sedmice razmotri način korišćenja desetina milijardi evra iz imovine ruske centralne banke kao garancije za veliki kredit, kojim bi se Ukrajini obezbedila finansijska i vojna podrška u naredne dve godine. Košta je najavio da će naredni korak biti obezbeđivanje finansijskih potreba Ukrajine za period 2026–2027.

Zamrzavanje sredstava, takođe sprečava da ona budu predmet eventualnih pregovora o okončanju rata bez saglasnosti Evropske unije, tvrdi Brisel. Ranije se pojavila informacija o planu koji su navodno pripremili američki i ruski izaslanici, a koji je predviđao oslobađanje tih sredstava za korišćenje od strane Ukrajine, Rusije i SAD, ali su taj predlog odbacili i Kijev i evropski saveznici.

“Ovo su likvidna sredstva koja odmah mogu da upotrebe. Moguća je zaplena evropske imovine u Rusiji, ali naravno je da je EU imala to u vidu. Sve je uračunato u cenu akcije, a oni su procenili da je za njih to najbolje rešenje da liše Rusiju tih sredstava i da ih daju Ukrajini. To je još jedan od pritisaka na Rusiju da prekine rat, pored onih 20 paketa sankcija. EU pokušava da preseče ruske izvore finansiranja rata, u nadi da će tako zaustaviti rat. Za sada očito ne uspevaju”, rekao je Šuković.

Najveći deo zamrznutih sredstava, oko 193 milijarde evra, nalazi se u belgijskoj finansijskoj instituciji Euroclear. Ta imovina je blokirana u okviru sankcija uvedenih Rusiji nakon početka rata u Ukrajini 24. februara 2022. godine, ali se te sankcije moraju obnavljati na svakih šest meseci uz saglasnost svih 27 članica EU.

Mađarska i Slovačka se protive daljoj pomoći Ukrajini, što je i bio jedan od razloga za donošenje nove odluke.

Belgija, u kojoj se nalazi sedište Eurocleara, izrazila je protivljenje planu „reparacionog zajma“ za Ukrajinu, upozoravajući na značajne ekonomske, finansijske i pravne rizike, i pozvala ostale članice EU da podele odgovornost.

U međuvremenu, Centralna banka Rusije saopštila je da je u Moskvi pokrenula sudski postupak protiv Eurocleara zbog, kako navodi, štete nastale onemogućavanjem Rusije da upravlja tom imovinom.

U odvojenom saopštenju, ruska centralna banka ocenila je planove EU o korišćenju ruske imovine za pomoć Ukrajini kao nezakonite i suprotne međunarodnom pravu, uz tvrdnju da se time krši princip suverenog imuniteta državne imovine.