Da li 6. januara zaposleni imaju pravo na duple dnevnice?

Da li se 6. januar, za koji je Vlada Srbije preporučila da bude neradni dan, tretira kao praznik sa posebnim pravima za zaposlene? Ovo pitanje izazvalo je brojne nedoumice među poslodavcima i radnicima, posebno u kontekstu zakonskih odredbi o uvećanoj zaradi za rad tokom praznika.

Vlada Republike Srbije usvojila je Zaključak o preporuci poslodavcima u Republici Srbiji da omoguće zaposlenima da ne rade na Badnji dan.

Prema Zakonu o radu, zaposleni ima pravo da odsustvuje na dan praznika koji je zakonom određen kao neradni, uz punu naknadu zarade. Ako, međutim, radi na taj dan, ima pravo na uvećanu zaradu. Minimalna stopa tog povećanja iznosi 110 odsto osnovne zarade.

Advokat Branislav Vještica objašnjava da zaposleni imaju pravo na uvećanu zaradu u nekoliko situacija, kao što su noćni i prekovremeni rad, zatim rad u smenama i rad na dan državnog praznika.

“Ako radite na praznik koji je zakonom određen kao neradni dan, imate pravo na ovu nadoknadu. Međutim, zakon ne predviđa kaznu za poslodavce koji to ne poštuju”, napominje Vještica.

Važno je istaći da se odredbe o uvećanoj zaradi ne odnose na radnike angažovane po osnovu ugovora van radnog odnosa, kao što su ugovori o privremenim poslovima, delu ili autorskom radu.

Vlada Srbije je izdala preporuku da 6. januar bude neradni, ali kako iz Unije poslodavaca Srbije (UPS) objašnjavaju, preporuka nije pravno obavezujuća.

„Poslodavci nisu dužni da prihvate preporuku, bilo u smislu proglašenja 6. januara za neradni dan, bilo u smislu isplate uvećanih dnevnica za zaposlene koji budu radili tog dana”, navode iz UPS-a.

Advokat Branislav Vještica naglašava da su državni i verski praznici, koji su zakonom definisani kao neradni dani, uređeni Zakonom o državnim i verskim praznicima. Vlada, kao izvršni organ, nema pravo da samostalno menja zakonska pravila.

„Ustav jasno određuje da samo Narodna skupština može da donosi zakone. Vlada može davati preporuke i donositi uredbe, ali te odluke nemaju zakonsku snagu”, objašnjava naš sagovornik.

Prema preporuci, poslodavci koji odluče da 6. januar tretiraju kao neradni dan dužni su da zaposlenima koji tog dana ipak rade isplate uvećanu zaradu. Međutim, oni koji ovaj datum tretiraju kao običan radni dan, nemaju obavezu isplate uvećane zarade.

„U suštini, sve zavisi od poslodavčeve odluke. Ako se 6. januar ne tretira kao praznik, zarade ostaju standardne. S druge strane, ako poslodavac prihvati preporuku, zaposleni koji rade tog dana imaju pravo na povećanje od najmanje 110 odsto osnovne zarade”, precizira Vještica.

Da bi ova preporuka postala obavezujuća, neophodna je izmena zakona. Proces izmene zahteva da Vlada usvoji predlog, koji se potom mora odobriti u Narodnoj skupštini.

Zakon takođe jasno propisuje da se neradni dani za vreme praznika ne računaju u dane godišnjeg odmora. Zaposleni ima pravo na najmanje 20 radnih dana godišnjeg odmora, bez obzira na to da li je radio tokom praznika ili ne.

Postoji i opcija dogovora između poslodavca i zaposlenog – ako zaposleni radi na praznik koji je zakonom određen kao neradni dan, može se dogovoriti da bude slobodan neki drugi dan. U tom slučaju, ne ostvaruje pravo na uvećanu dnevnicu.

“Iako zakon jasno definiše prava zaposlenih za vreme praznika. Situacija sa preporukama kao što je ova za 6. januar otvara prostor za različite interpretacije. Zaposleni i poslodavci treba da budu svesni da preporuka nema zakonsku snagu, već služi kao smernica. Sve dok zakon ne bude izmenjen poslodavci zadržavaju pravo da sami odluče kako će postupiti, dok zaposleni moraju biti informisani o svojim pravima kako bi ih, u slučaju potrebe, mogli zaštititi”, zaključuje advokat Branislav Vještica.