KREDITNA SPOSOBNOST ITALIJE SVE MANJA „Fitch“ smatra da je ekonomija blizu kategorije „smeće“

Bonitetna agencija “Fitch” smanjila je kreditni rejting Italije na jedan stepen iznad nivoa “smeće” (junk) jer epidemija korona virusa dodatno šteti italijanskoj ekonomiji.

“Fitch” je smanjio kreditni rejting Italije sa “BBB“ na “BBB-“, samo jednu stepenicu iznad ocene “smeće”, što odražava sve veće sumnje u italijansku kreditnu sposobnost dok zemlja pokušava da se oporavi od ekonomske i društvene štete nanete korona virusom.

Agencija za bonitet navela je da pad vrednosti odražava „značajan uticaj globalne pandemije Covid-19 na italijansku privredu i fiskalnu poziciju”.

„Fitch“ predviđa da će se italijanska ekonomija smanjiti za osam odsto u 2020. godini, uz pretpostavku da se korona virus može obuzdati u drugoj polovini godine, što bi dovelo do relativno snažnog privrednog oporavka 2021. godine. Ali u slučaju drugog talasa infekcije i produženog nastavka mera ograničenja, ekonomski rezultati bi bili slabiji za 2020. i 2021. godinu, upozorio je “Fitch”.

Agencija smatra da će se italijanski dug prema BDP ove godine povećati za oko 20 postotnih bodova na 156 posto BDP do kraja 2020. godine. Italija je jedna od najzaduženijih država na svetu nakon Japana i Grčke. Prema scenariju dinamike duga “Fitch”, razmera duga i BDP će srednjoročno stabilizovati na ovom visokom nivou, što naglašava rizike održivosti duga.

Italijanska ekonomija je već bila u slaboj poziciji kada je u februaru epidemija snažno pogodila zemlju. Realni BDP porastao je za samo 0,3 odsto u 2019. godini, napomenuo je “Fitch”, dodajući da je privreda u poslednje dve godine praktično stagnirala.

Agencija je stavila stabilne izglede na najnoviji italijanski rejting, rekavši da to delom odražava njeno stanovište da će kupovina imovine Evropske centralne banke olakšati fiskalni odgovor Italije na pandemiju Covid-19 i olakšati rizike refinansiranja, držeći vrlo niske troškove zaduživanja barem u kratkom roku.

“Ipak, pritisak na rejting mogao bi se nastaviti ako vlada ne sprovede verodostojan ekonomski rast i fiskalnu strategiju koja povećava uverenje da će se odnos državnog duga i BDP vremenom staviti da opada”, navodi Agencija.