Rekordne cene bakra dižu profit kineskih firmi u Srbiji na više od 1,3 milijarde evra

Cene bakra trenutno variraju, sa oscilacijama od nekoliko hiljada dolara, ali se prema poslednjim dostupnim informacijama kreću oko 13.000 dolara po toni.

Zoran Drakulić, vlasnik kompanije East Point Holdings Ltd koja poseduje Valjaonicu bakra iz Sevojna kaže da je bakar je strateški izuzetno važan materijal.

„Njegova uloga u razvoju novih tehnologija je ogromna – od energetike, preko elektromobilnosti, do digitalne infrastrukture. Upravo zbog toga se već dugo ukazuje na to da će bakar biti jedan od ključnih resursa budućnosti. Posebno se ističe i rastuća potražnja u Kini, gde se očekuje da će se formirati značajne rezerve ovog metala“, navodi Drakulić u razgovoru za Biznis.rs.

Naš sagovornik kaže da je za proizvođače trenutna cena bakra izuzetno povoljna.

„To se jasno vidi na primeru Bora, koji je već prošle godine ostvario značajan profit, a ove godine se očekuju još bolji rezultati. Ukoliko cene ostanu na sadašnjem nivou – a nema naznaka da će značajnije padati, posebno ako se stabilizuje situacija na Bliskom istoku, realno je očekivati da profit kompanija Serbia Zijin Mining i Zijin Copper premaši 1,3 milijarde evra“, smatra Drakulić.

U prilog tome koliko je bakar značajan govori i vest da su krajem marta vlasti Čilea razbile veliku krijumčarsku mrežu koja je između 2020. i 2025. godine prebacila bakar vredan oko 917 miliona dolara ka Kini.

Iako je istraga pokazala da su ukradene količine završavale u međunarodnim lancima snabdevanja, mnogo značajnije pitanje postaje – zašto je upravo bakar postao toliko privlačan i kako funkcioniše tržište koje može da „proguta“ i ilegalne količine bez većih poremećaja.

Odgovor leži u strukturi svetske potražnje. Kina danas troši oko 58 odsto ukupnog globalnog bakra i predstavlja centralni stub industrije koja zavisi od ovog metala – od energetike i građevine do proizvodnje električnih vozila i infrastrukture za obnovljive izvore energije.

Podaci pokazuju da se godišnje u svetu proizvede oko 25 miliona tona bakra. Od toga, oko 15 miliona tona dolazi iz rudarstva, dok se preostalih 10 miliona tona obezbeđuje kroz reciklažu i preradu postojećih materijala. Upravo u tom segmentu sekundarnih sirovina nastaje prostor za manipulacije – jednom kada se bakar istopi i izgubi identifikacione oznake, njegovo poreklo postaje gotovo nemoguće utvrditi.

Istovremeno, kineske topionice godišnje prerade oko 11 miliona tona bakra, uglavnom iz uvoza – iz Čilea, Perua, Afrike i drugih regiona bogatih rudama. Takva koncentracija prerade dodatno učvršćuje poziciju Kine kao ključnog igrača koji utiče ne samo na cene, već i na tokove trgovine.

Srpska industrija ostaje zavisna od uvoza

Ova globalna dinamika ima direktne refleksije i na manje tržište poput Srbije. Iako zemlja ima sopstvenu proizvodnju i preradu, struktura poslovanja pokazuje snažnu zavisnost od kineskih kompanija.

Najveći izvoznici iz Srbije, kompanije Serbia Zijin Mining i Zijin Copper, gotovo celokupnu proizvodnju plasiraju u inostranstvo, pre svega u Kinu, ali i na evropska tržišta.

Istovremeno, domaći prerađivači nalaze se u paradoksalnoj situaciji. Kako je ranije za Biznis.rs rekao Dragan Živković iz kompanije Grand D Inženjering, u Srbiji praktično postoje samo dva značajna prerađivača bakra – njegova firma i Valjaonica bakra Sevojno. Ipak, uprkos lokalnoj proizvodnji, oni sirovinu kupuju upravo od kineskih dobavljača.

Još veći problem predstavlja cenovna politika. Prema njegovim rečima, domaće kompanije bakar plaćaju skuplje nego što ga kineske firme prodaju velikim međunarodnim trgovcima poput Trafigura Group, Glencore Plc ili Gunvor Group, pa čak i sopstvenim kineskim kompanijama. Na godišnjem nivou, ova dva domaća prerađivača nabavljaju oko 20.000 tona bakarne katode, ali po nepovoljnijim uslovima nego veliki globalni kupci.

Sektor proizvodnje bakra u Srbiji u periodu od 2022. do 2024. godine karakteriše stabilan broj učesnika, ali istovremeno i postepeno slabljenje finansijskih rezultata. Iako je broj firmi ostao nepromenjen – ukupno osam, uz dve koje se nalaze u likvidaciji ili stečaju – ključni pokazatelji poslovanja ukazuju na pad prihoda i dobiti, kao i na rast gubitaka.

Podaci koje nam je dostavila bonitetna kuća CompanyWall pokazuju da ukupan prihod sektora beleži kontinuirani pad tokom posmatranog perioda. Nakon što je 2022. godina završena sa više od 42 milijarde dinara prihoda, već naredne godine dolazi do smanjenja na oko 40 milijardi, dok se u 2024. prihod dodatno spušta na približno 39,3 milijarde dinara.

Sličan obrazac prati i kretanje dobiti. Ukupna dobit proizvođača bakra opala je sa oko 1,56 milijardi dinara u 2022. na 1,22 milijarde u 2023, da bi u 2024. dodatno pala na približno 1,1 milijardu dinara. Pad dobiti je, dakle, proporcionalan smanjenju prihoda, što ukazuje na to da kompanije nisu uspele da kompenzuju pad prihoda kroz smanjenje troškova ili povećanje efikasnosti.

Istovremeno, gubici beleže suprotan trend. Sa relativno niskih 23,7 miliona dinara u 2022. godini, gubici su u 2023. porasli na preko 109 miliona, a u 2024. dodatno na oko 110 miliona dinara. Važno je napomenuti da najveći deo tih gubitaka otpada na firme koje se nalaze u likvidaciji, što ukazuje na strukturalne slabosti dela sektora, ali i na činjenicu da aktivni deo industrije i dalje generiše pozitivne rezultate.

U okviru sektora, dominacija jednog preduzeća je izrazita. Valjaonica bakra iz Sevojna nosi najveći deo ukupnog prihoda i dobiti. Njeni prihodi su u 2022. iznosili gotovo 29,8 milijardi dinara, zatim su pali u 2023. na oko 28,2 milijarde, da bi u 2024. ponovo blago porasli na 28,9 milijardi dinara. Uprkos blagom oporavku prihoda u poslednjoj godini, dobit ovog preduzeća beleži pad – sa oko 1,55 milijardi dinara u 2022. na 1,17 milijardi u 2023. i 1,05 milijardi u 2024. godini.

Za razliku od lidera na tržištu, pojedine kompanije beleže snažan rast prihoda. Grand D Inženjering je gotovo udvostručio prihod u posmatranom periodu – sa oko 6,7 milijardi dinara u 2022. na više od 10,7 milijardi u 2024. godini. Ipak, rast prihoda nije proporcionalno praćen rastom dobiti. Dobit ove kompanije raste, ali u znatno manjem obimu.

Srednji segment tržišta, koji čine firme poput Pometon d.o.o. Bor, pokazuje stabilnost uz izazove. Ova kompanija beleži pad prihoda sa oko 2,48 milijardi dinara u 2022. na oko 2,09 milijardi u 2024, uz istovremeni značajan rast gubitaka. Gubici su sa oko 23 miliona dinara u 2022. porasli na više od 110 miliona u 2024. godini, što ukazuje na pogoršanje operativne efikasnosti ili nepovoljne tržišne uslove.

Manje kompanije u sektoru, poput Strato Plus Moravac i Pele, imaju marginalan uticaj na ukupne rezultate. Strato Plus beleži pad prihoda u 2023. uz blagi oporavak u 2024, dok su gubici relativno stabilni. Pele, kao mikro preduzeće, posluje sa minimalnim prihodima i simboličnim gubicima, bez značajnog uticaja na pokazatelje celog sektora.

Poseban segment čine firme u likvidaciji, poput Zlating doo iz Požege i Copperman International. Njihovi prihodi su zanemarljivi, ali generišu gubitke koji disproporcionalno utiču na ukupnu sliku sektora. Upravo ovaj deo industrije objašnjava nagli rast ukupnih gubitaka u 2023. i 2024. godini.

Iako dva najveća proizvođača bakra u Srbiji ne ulaze u istu delatnost kao i prethodne firme, one generišu najveće prihode i dobit ne samo u ovom sektoru već i u celoj domaćoj privredi.

Finansijski rezultati kompanija Serbia Zijin Copper d.o.o. i Serbia Zijin Mining d.o.o. u posmatranim periodima  od 2022. do 2024. godine ukazuju na dva različita poslovna modela unutar istog industrijskog sistema – jedan kapitalno intenzivan sa velikim operativnim troškovima i oscilacijama profitabilnosti, i drugi izrazito profitabilan sa snažnom EBITDA maržom i znatno manjim brojem zaposlenih.

Serbia Zijin Copper beleži snažan rast prihoda – sa 113,4 milijarde dinara u 2022. na čak 209,3 milijarde u 2024. godini. Međutim, ovaj rast prati i nagli skok rashoda, koji su u istom periodu porasli sa 75,3 na 175,6 milijardi dinara.

To ukazuje na visoku troškovnu strukturu proizvodnje, karakterističnu za rudarsko-topioničarski sektor.

Nasuprot tome, Serbia Zijin Mining pokazuje stabilniji i efikasniji rast. Prihodi rastu sa 136,1 milijardu dinara u 2023. na 224 milijarde u 2025. godini, ali su rashodi značajno niži i rastu sporije – sa 51,4 na 69,1 milijardu dinara. Već na ovom nivou vidi se glavna razlika Zijin Mining ostvaruje znatno veću razliku između prihoda i rashoda.

Kod Serbia Zijin Copper, neto dobit varira – sa 35,1 milijardu u 2022. pada na 19,2 milijarde u 2023, pa se oporavlja na 29,5 milijardi u 2024. godini. Ova volatilnost ukazuje na osetljivost poslovanja na tržišne uslove i troškove proizvodnje.

S druge strane, Serbia Zijin Mining ostvaruje izuzetno visoku i stabilnu dobit – preko 82 milijarde dinara u 2023. i 2024, uz snažan rast na čak 133,2 milijarde u 2025. godini. Ovakav rezultat ukazuje na superiornu operativnu efikasnost.

EBITDA dodatno potvrđuje ovaj trend. Copper beleži pad sa 43 milijarde u 2022. na 27 milijardi u 2023, pa snažan rast na 56,6 milijardi u 2024. godini. Nasuprot tome, Mining kontinuirano raste – sa 87,6 na 161,4 milijarde dinara u tri godine, što ukazuje na izuzetno visoku profitnu maržu.

Kapital i zaduženost kineskih kompanija

Kapital Serbia Zijin Copper raste stabilno – sa 118,7 milijardi na 177 milijardi dinara, što ukazuje na kontinuirano reinvestiranje dobiti i jačanje finansijske osnove. Međutim, kompanija istovremeno beleži visoke dugoročne obaveze koje rastu sa 95,6 na 128,8 milijardi dinara, kao i značajne kratkoročne obaveze.

Kod Serbia Zijin Mining situacija je drugačija. Kapital oscilira – prvo opada sa 97,2 na 88,6 milijardi, pa naglo raste na 138,1 milijardu u 2025. godini.

Dugoročne obaveze su minimalne do 2024, a tek u 2025. rastu na oko pet milijardi dinara, što ukazuje na znatno niži nivo zaduženosti u odnosu na Copper.

Jedna od najuočljivijih razlika između ove dve kompanije jeste broj zaposlenih i njihova produktivnost.

Serbia Zijin Copper zapošljava oko 6.000 radnika, dok Serbia Zijin Mining ima višestruko manje zaposlenih – između 1.100 i 1.369. Uprkos tome, Mining ostvaruje višestruko veću dobit i EBITDA, što jasno ukazuje na znatno veću produktivnost po zaposlenom.