Milijarderi srpske privrede najviše se bave trgovinom, računarstvom i gradnjom

Dok se obrađuju poslednji uneti finansijski izveštaji i svode preliminarni obračuni poslovanja srpske privrede u 2025. godini (preduzeća kojima je poslovna godina različita od kalendarske poštuju drugačije propisane rokove, a reč je uglavnom o manjem broju stranih predstavništava), bacićemo kratki pogled na domaće kompanije koje su ostvarivale najveće prihode u 2024.

Rezultati iz 2024. pokazali su (još jednom) da domaća ekonomija ostaje izrazito koncentrisana oko malog broja velikih sistema koji generišu disproporcionalno veliki deo ukupnog prometa.

Sto najvećih kompanija po prihodima ostvarilo je otprilike 28,6 odsto ukupnih prihoda cele privrede, što potvrđuje da je srpsko tržište i dalje snažno oslonjeno na nekoliko dominantnih kompanija iz energetike, trgovine, rudarstva, telekomunikacija i takozvane velike industrije.

Kada je reč o ostvarenoj dobiti, privreda Srbije ostala je profitabilna, ali uz primetno snižavanje marži usled viših troškova rada, skupljeg finansiranja i slabijeg eksternog okruženja, o čemu smo pisali ranije.

Ovog puta fokusiraćemo se samo na one firme koje su ostvarile prihode iznad milijardu dinara u tom periodu.

Najveće prihode u zemlji i dalje ostvaruju kompanije koje posluju u sektorima sa ogromnim obrtom robe ili energenata, što znači da visok prihod ne mora nužno da podrazumeva i visoku profitabilnost. Elektroprivreda Srbije, NIS, Srbijagas, rudarske kompanije u Boru, kao i najveći maloprodajni lanci i telekom operateri dominiraju po apsolutnom prometu, ali među njima postoje ogromne razlike u neto profitnim maržama.

Energetika i trgovina karakterišu se relativno nižim maržama zbog velikog obima i visokih ulaznih troškova, dok rudarstvo i telekomunikacije ostvaruju znatno višu profitabilnost zahvaljujući povoljnijoj strukturi troškova i jačoj tržišnoj poziciji. Upravo zato je za ozbiljnu finansijsku analizu neophodno posmatrati prihod i maržu zajedno, a ne izolovano.

S obzirom na sve pomenuto, lista prvih deset prihodaša ne iznenađuje. Na njoj su rangirani najveći domaći poslovni sistemi i poslodavci, na čelu sa Elektroprivredom Srbije (EPS).

Krajem 2024. godine poslovalo je ukupno 112.670 privrednih društava, koja su angažovala 1.325.497 radnika. Njihovi ukupni prihodi iznosili su 20.086,6 milijardi dinara.

Nasuprot tim, zbirnim podacima cele domaće privrede, izdvaja se ukupno 2.923 preduzeća sa ostvarenih iznad milijardu dinara godišnjih prihoda (oko 8,5 miliona evra). Ovi dinarski “milijarderi“ zajedno su ostvarili 15.657,8 milijardi dinara prihoda, odnosno imali su 77,9 odsto udela u ukupnim rezultatima svih domaćih preduzeća.

Ove 2.923 firme zapošljavale su 813.047 radnika, to jest 61,3 odsto svih zaposlenih u privrednim društvima.

Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, najzastupljenije delatnosti su delatnosti trgovine, računarsko programiranje, građevinske delatnosti, dok su tradicionalno najveći sistemi zastupljeni tek sa nekoliko kompanija, ali izuzetne veličine (EPS, NIS, Zijin Mining…).

Iz perspektive investicione i korporativne analize, podaci jasno pokazuju da je u Srbiji najlakše ostvariti ekstremno visok prihod u trgovini, računarstvu, gradnji i energetici i rudarstvu (veliki sistemi), ali da se ubedljivo najveći prinos na prihod pak ostvaruje u rudarstvu.

Drugim rečima, ako kompanija u Srbiji ostvaruje više desetina ili stotina milijardi dinara prihoda, najprofitabilniji poslovni model je onaj koji kombinuje visok obrt sa kontrolom nad retkim resursom, infrastrukturom ili tržišnim položajem.

Zato su rudarske kompanije poput Serbia Zijin Mininga daleko profitabilnije od trgovinskih lanaca, iako su im prihodi često niži od najvećih energetskih i trgovinskih sistema.