Primena standarda u korelaciji sa merom ekonomskog rasta

Standardi su strateški alat koji daje smernice kompanijama ka što efikasnijem poslovanju, povećanju produktivnosti i smanjenju troškova. Takođe, prema rečima autora Istraživanja o korišćenju standarda i njihovom uticaju na poslovanje organizacija u Republici Srbiji, standardi pružaju pomoć privrednim subjektima u suočavanju sa nekim od najzahtevnijih izazova savremenog poslovanja i omogućavaju im pristup novim tržištima.

Ovo istraživanje, čiji su autori Tatjana Bojanić, Radiša Knežević i Violeta Nešković-Popović, pokazalo je da je u ovom trenutku privredi Srbije na raspolaganju oko 99 odsto svih donetih evropskih standarda, odnosno oko 20.000 dokumenata iz različitih oblasti.

„Naravno, tome treba pridodati i preuzete međunarodne standarde koji se donose na zahtev korisnika, kao i manji broj originalnih srpskih standarda. Na standardima, i u svetu i kod nas, rade stručnjaci organizovani u takozvane komisije za standarde. Na tim poslovima je u našoj zemlji angažovano oko 1.500 predstavnika iz 697 organizacija“, objašnjavaju naši sagovornici.

Uticaj standarda na poslovanje

Kako navode, standardi su dokumenta koja su univerzalnog karaktera, odnosno namenjena za primenu u svim zemljama i u svim vrstama organizacija, pa su prednosti koje njihova primena pruža vidljive svuda. Drugo je pitanje stepen primenjenosti standarda, i tu se može govoriti o razlici između razvijenih i manje razvijenih zemalja.

„Prilikom različitih istraživanja uočeno je da je učešće u razvoju standarda ključno za veće kompanije, jer im omogućava da predvide potencijalno tržište, razvoj i održavanje jakih industrijskih mreža. Takođe, u svakom sprovedenom istraživanju o uticaju standarda izveden je zaključak da je njihova primena bila u korelaciji sa merom ekonomskog rasta„, ocenili su naši sagovornici i dodali da standardi doprinose razmeni informacija u privredi čineći najnovija znanja podjednako dostupnim svima.

„Ono što je sigurno, u Republici Srbiji je uspostavljena infrastruktura kvaliteta koja u najvećoj meri omogućava svim zainteresovanim stranama blagovremeno pribavljanje informacija i neposredno učešće u poslovima standardizacije i uopšte, infrastrukture kvaliteta, po uzoru na najrazvijenije zemlje Evrope“.

Prema rečima autora istraživanja, visok je procenat evropskih standarda koje je Institut za standardizaciju Srbije od 2007. godine preuzimao na godišnjem nivou u nacionalni sistem standardizacije. Prema poslednjim podacima evropskih organizacija za standardizaciju, procenat usklađenosti je 99 procenata.

„Sve aktivnosti usmerene na promociju standardizacije i razvijanje alata kojima se olakšava pristup standardima i učešće u standardizaciji, koje je Institut uspostavio, svakako su doprineli činjenici da je Srbija najbolje rangirana u poređenju sa drugim zemljama Zapadnog Balkana. Na primer, u poređenju sa prosečnom ocenom koja u ovim zemljama iznosi 3,77 kada je reč o usklađenosti sa evropskim standardima, Srbija je dobila ocenu 5,00. Ocenu 4,47 u odnosu na prosek 3,88 dobila je za takozvano podizanje svesti i informisanje o standardima, a 3,50 za procenu učešća malih i srednjih preduzeća u procesu razvoja standarda (prosečna ocena 3,21)“, navode naši sagovornici.

Standardizacija i održivo poslovanje

Posmatrajući vezu između standarda i inovacija, u istraživanju koje su sproveli, organizacije su potvrdile da su standardi dobar način za praćenje tehničkog razvoja, da omogućavaju prihvatanje inovacija na tržištu i da korišćenje standarda omogućava organizaciji veća ulaganja u razvoj inovacija.

„Standardi po svojoj prirodi beleže ono što zovemo najnovijim stanjem nauke i tehnike. Po potrebi se menjaju – uobičajeno se na svakih pet godina preispituje potreba za izmenom nekog standarda. Naravno, ima oblasti u kojima je razvoj mnogo brži nego u drugim, ali postoje i načini da standardizacija to isprati. Sve to ukazuje da ulaganjem u primenu standarda organizacije sebi obezbeđuju održivo poslovanje“.

Svesnost o značaju standarda

Pomenuto istraživanje imalo je za cilj da pokaže koliko su uopšte, a zatim i u odnosu na veličinu i sektor u kome posluju, privredni subjekti u Republici Srbiji svesni strateškog uticaja primene standarda na poslovanje, kao i koja su njihova iskustva u primeni standarda, razlozi zbog kojih učestvuju ili ne učestvuju u procesu donošenja standarda.

Istraživanje je takođe pomoglo da se stekne uvid u poznavanje standarda i standardizacije kod onih organizacija koje su se izjasnile da ih ne primenjuju u svom poslovanju.

„U uzorku od 197 organizacija koje su učestvovale u istraživanju, najveći broj njih pripada sektoru mikro, malih i srednjih preduzeća, među kojima su najbrojnije organizacije srednje veličine. Blizu 90 odsto anketiranih organizacija navelo je da koristi standarde u svom poslovanju. Sasvim očekivano, najčešće su korišćeni standardi za sisteme menadžmenta, i to za sistem menadžmenta kvaliteta“, jedan je od zaključaka autora istraživanja.

Kao vrednosti koje organizacija dobija primenom standarda najčešće se ističe njen odnos sa korisnicima, sposobnost da se isporuče proizvod ili usluga koji su usklađeni sa zahtevima ciljnog tržišta, kao i poboljšanje kvaliteta proizvoda i usluga. U mnogo manjem procentu prisutni su razlozi kao što su smanjenje rizika i olakšan pristup tržištu.

„Od posebnog značaja su i rezultati koji pokazuju učešće anketiranih organizacija u procesu razvoja i donošenja standarda, odnosno u radu komisija za standarde instituta i međunarodnih ili evropskih tehničkih komiteta. Rezultati ankete su potvrdili da je od anketiranih organizacija manje od polovine uključeno u proces razvoja i donošenja standarda, i to su u najvećem procentu predstavnici velikih organizacija. To je važan pokazatelj na koji će Institut sigurno reagovati pojačavanjem svoje aktivnosti na promovisanju rada na standardizaciji“, naglasili su Bojanić, Knežević i Nešković-Popović.

Oni su istakli da mora da se obezbedi da domaći sistem podržava i privlači mlade ljude, da se sa njima komunicira na način koji prepoznaju i koji im je razumljiv, kao i da moraju da ih uvere u vrednosti i prednosti koje standardi donose.

Podsetimo, Institut za standardizaciju Srbije, kao nacionalna organizacija za standardizaciju, predstavlja i štiti interese Republike Srbije u više međunarodnih i evropskih organizacija za standardizaciju.

To su Međunarodna organizacija za standardizaciju (ISO) u kojoj domaći institut ima status punopravnog člana od 1950. godine i Međunarodna elektrotehnička komisija (IEC) u kojoj taj status ima od 1953. godine. Sledi Evropski komitet za standardizaciju (CEN) u kojem institut ima status punopravnog člana od 1. januara 2017. godine.

U Evropskom komitetu za elektrotehničku standardizaciju (CENELEC) naš institut ima status punopravnog člana od 1. januara 2017. godine, a u IEC sistemu za ispitivanje usaglašenosti i sertifikaciju (IECEE) od 1985. godine.