Černevičius: Startap ekosistem u Srbiji danas tamo gde je Litvanija bila početkom devedesetih

“Imamo oko 100 kompanija koje interno posluju i 20 zaposlenih koji sarađuju sa njima dajući im, u skladu sa stepenom razvoja na kom je kompanija trenutno, ideje i rešenja u vezi sa razvojem tržišne validacije i sličnim problemima. To su naši interni kapaciteti. Pored toga, sarađujemo i sa dva univerziteta, jednim tehnološkim i jednim društvenim, i tako stvaramo vezu s naukom”, kaže operativni direktor Kaunas naučno-tehnološkog parka (Kaunas STP) Tomas Černevičius.

On je jedan je od rukovodilaca litvanskog naučno-tehnološkog parka u državnom vlasništvu koji podstiče povezivanje i saradnju između naučnika i preduzetnika, a u Beogradu se ponovo našao nakon više meseci kao jedan od predavača na SPLET Tech konferenciji.

Ovaj regionalni događaj održan je u sredu, a organizovala su ga dva projekta koje podržava Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) – “Preduzmi ideju”, koji sprovodi Inicijativa “Digitalna Srbija”, i “Srbija inovira”, koji realizuje ICT Hub.

Operativni direktor Kaunas STP Tomas Černevičius za Biznis.rs je govorio o radu i ciljevima ovog naučno-tehnološkog parka. Kako navodi, park se samofinansira od 2003. godine, odnosno od tada nije dobijao nikakva sredstva od države iako je u njenom vlasništvu. Od 100 kompanija sa kojima Kaunas STP sarađuje, između 35 i 40 odsto čine startapi.

„Nastojimo da promovišemo saradnju između naučnika i preduzetnika i smatramo da tu leži potencijal da, na osnovu naučnih rezultata, kompanije budu u prednosti u odnosu na konkurenciju“, kaže Černevičius.

Na pitanje na koji način Kaunas STP pomaže mladim kompanijama, odnosno startapima, naš sagovornik kaže da im park pruža neku vrstu subvencija. 

„To zavisi od naših finansijskih kapaciteta jer, kao što sam pomenuo, od države ne dobijamo nikakve subvencije, ali ih mi dajemo startapima. Kada dođu kod nas oni dobijaju niske cene, ali mi moramo da dobijemo nešto zauzvrat (business case) čime ćemo opravdati tu podršku“, objašnjava.

Kada je u pitanju saradnja sa velikim kompanijama u industriji, Černevičius napominje da se u Kaunasu trude da neguju ta partnerstva organizujući različite poslovne događaje.

“Novina u našem poslovanju, koju smo uveli pre tri godine, jeste da organizujemo usko specijalizovane događaje kao što je recimo R&D meetup, na kome povezujemo univerzitetske laboratorije sa startapima. Tu je i Innovation Breakfast, na kome se sa startapima povezuju naši korporativni klijenti. Ove događaje organizujemo šest puta godišnje, što nije toliko često, ali na svakom od njih biramo predstavnike iz specifične naučne i poslovne oblasti, kao što su automatizacija, zelena (green tech) i medicinska tehnologija (MedTech), sfere na koje se trenutno veoma fokusiramo”, navodi naš sagovornik.

Upitan o aktivnostima parka u vezi sa zelenim tehnologijama, operativni direktor Kaunasa kaže da je cilj pre svega smanjenje zagađenja, a uzimajući u obzir trenutni rast cena energenata, fokus je i na uštedi energije i korišćenju obnovljivih izvora. 

Neke od ideja koje litvanski naučno-tehnološki park nudi u ovoj oblasti, kako se navodi na njihovom zvaničnom sajtu, usmerene su na takozvanu “plavu ekonomiju”, koja podrazumeva korišćenje potencijala okeana kao obnovljivih izvora energije, ublažavanje efekata veštačkog osvetljenja, cirkularnu ekonomiju, proizvodnju hrane i kreiranje nove ekološke politike.

Na pitanje kako vidi startap ekosistem u Srbiji, Černevičius poredi situaciju u našoj zemlji sa putem koji je u tom pogledu Litvanija prešla do sada.

“Živeo sam u Beogradu dve godine i video sam, a i sada pošto sam ponovo tu nakon 18 meseci, vidim mnoge sličnosti sa onim što smo mi radili kada smo po proglašenju nezavisnosti devedesetih godina imali period od 10 ili 15 godina ‘divljeg’ okruženja u kome je svako radio sve i bez ikakvog fokusa. Zato mislim da biste za pet ili možda sedam godina mogli krenuti istom putanjom”, zaključuje on.