Saradnja naučnika i preduzetnika potencijal za stvaranje konkurentske prednosti

Černevičius: Startap ekosistem u Srbiji danas tamo gde je Litvanija bila početkom devedesetih

Bolji posaoInovacijeIzdvajamoPoslovanje

15.10.2022 17:02 Autor: Marija Krsmanović 28

Černevičius: Startap ekosistem u Srbiji danas tamo gde je Litvanija bila početkom devedesetih Černevičius: Startap ekosistem u Srbiji danas tamo gde je Litvanija bila početkom devedesetih
“Imamo oko 100 kompanija koje interno posluju i 20 zaposlenih koji sarađuju sa njima dajući im, u skladu sa stepenom razvoja na kom je... Černevičius: Startap ekosistem u Srbiji danas tamo gde je Litvanija bila početkom devedesetih

“Imamo oko 100 kompanija koje interno posluju i 20 zaposlenih koji sarađuju sa njima dajući im, u skladu sa stepenom razvoja na kom je kompanija trenutno, ideje i rešenja u vezi sa razvojem tržišne validacije i sličnim problemima. To su naši interni kapaciteti. Pored toga, sarađujemo i sa dva univerziteta, jednim tehnološkim i jednim društvenim, i tako stvaramo vezu s naukom”, kaže operativni direktor Kaunas naučno-tehnološkog parka (Kaunas STP) Tomas Černevičius.

On je jedan je od rukovodilaca litvanskog naučno-tehnološkog parka u državnom vlasništvu koji podstiče povezivanje i saradnju između naučnika i preduzetnika, a u Beogradu se ponovo našao nakon više meseci kao jedan od predavača na SPLET Tech konferenciji.

Ovaj regionalni događaj održan je u sredu, a organizovala su ga dva projekta koje podržava Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) – “Preduzmi ideju”, koji sprovodi Inicijativa “Digitalna Srbija”, i “Srbija inovira”, koji realizuje ICT Hub.

Operativni direktor Kaunas STP Tomas Černevičius za Biznis.rs je govorio o radu i ciljevima ovog naučno-tehnološkog parka. Kako navodi, park se samofinansira od 2003. godine, odnosno od tada nije dobijao nikakva sredstva od države iako je u njenom vlasništvu. Od 100 kompanija sa kojima Kaunas STP sarađuje, između 35 i 40 odsto čine startapi.

„Nastojimo da promovišemo saradnju između naučnika i preduzetnika i smatramo da tu leži potencijal da, na osnovu naučnih rezultata, kompanije budu u prednosti u odnosu na konkurenciju“, kaže Černevičius.

Na pitanje na koji način Kaunas STP pomaže mladim kompanijama, odnosno startapima, naš sagovornik kaže da im park pruža neku vrstu subvencija. 

Tomas Černevičius / Foto: Splet.rs

„To zavisi od naših finansijskih kapaciteta jer, kao što sam pomenuo, od države ne dobijamo nikakve subvencije, ali ih mi dajemo startapima. Kada dođu kod nas oni dobijaju niske cene, ali mi moramo da dobijemo nešto zauzvrat (business case) čime ćemo opravdati tu podršku“, objašnjava.

Kada je u pitanju saradnja sa velikim kompanijama u industriji, Černevičius napominje da se u Kaunasu trude da neguju ta partnerstva organizujući različite poslovne događaje.

“Novina u našem poslovanju, koju smo uveli pre tri godine, jeste da organizujemo usko specijalizovane događaje kao što je recimo R&D meetup, na kome povezujemo univerzitetske laboratorije sa startapima. Tu je i Innovation Breakfast, na kome se sa startapima povezuju naši korporativni klijenti. Ove događaje organizujemo šest puta godišnje, što nije toliko često, ali na svakom od njih biramo predstavnike iz specifične naučne i poslovne oblasti, kao što su automatizacija, zelena (green tech) i medicinska tehnologija (MedTech), sfere na koje se trenutno veoma fokusiramo”, navodi naš sagovornik.

Upitan o aktivnostima parka u vezi sa zelenim tehnologijama, operativni direktor Kaunasa kaže da je cilj pre svega smanjenje zagađenja, a uzimajući u obzir trenutni rast cena energenata, fokus je i na uštedi energije i korišćenju obnovljivih izvora. 

Neke od ideja koje litvanski naučno-tehnološki park nudi u ovoj oblasti, kako se navodi na njihovom zvaničnom sajtu, usmerene su na takozvanu “plavu ekonomiju”, koja podrazumeva korišćenje potencijala okeana kao obnovljivih izvora energije, ublažavanje efekata veštačkog osvetljenja, cirkularnu ekonomiju, proizvodnju hrane i kreiranje nove ekološke politike.

Na pitanje kako vidi startap ekosistem u Srbiji, Černevičius poredi situaciju u našoj zemlji sa putem koji je u tom pogledu Litvanija prešla do sada.

“Živeo sam u Beogradu dve godine i video sam, a i sada pošto sam ponovo tu nakon 18 meseci, vidim mnoge sličnosti sa onim što smo mi radili kada smo po proglašenju nezavisnosti devedesetih godina imali period od 10 ili 15 godina ‘divljeg’ okruženja u kome je svako radio sve i bez ikakvog fokusa. Zato mislim da biste za pet ili možda sedam godina mogli krenuti istom putanjom”, zaključuje on.

  • Ceca

    15.10.2022 #1 Author

    Potencijal jeste u saradnji.

    Odgovori

  • GOCA BG

    15.10.2022 #3 Author

    Ako je ovako bilo u Litvaniji u devedesetim,onda smo u ozbiljnom zaostatku…

    Odgovori

  • Lelica

    16.10.2022 #8 Author

    Mi kasnimo uvek u svemu

    Odgovori

  • MADMAX

    16.10.2022 #10 Author

    Od početka devedesetih mi stalno u zaostatku.

    Odgovori

  • MADMAX

    16.10.2022 #11 Author

    Startap treba da ima jasan okvir za razvoj od države.

    Odgovori

  • MADMAX

    16.10.2022 #12 Author

    Osnovati posebne fondove za startap.

    Odgovori

  • LJUBIŠA

    16.10.2022 #13 Author

    Kasnimo-što bi rekli, očekivano …

    Odgovori

  • SRDJAN

    16.10.2022 #14 Author

    Pa ne kasnimo puno samo 30 godina

    Odgovori

  • VANJA

    16.10.2022 #17 Author

    Treba jos da se ulaze!

    Odgovori

  • JANA

    16.10.2022 #18 Author

    Uvek mi dva koraka iza ,vazda kaskamo za Evropom

    Odgovori

  • Milovan94

    16.10.2022 #19 Author

    Koliko smo kao zemlja zaostali najbolje govori ovaj tekst

    Odgovori

  • Anna

    16.10.2022 #20 Author

    Samo 30 godina? Pa dobro je, mogli smo da zakasnimo i 100 godina

    Odgovori

  • Milisavka

    16.10.2022 #21 Author

    Ništa čudno , ali zato smo “ekonomski tigar”

    Odgovori

  • LUKA

    16.10.2022 #24 Author

    Treba jos puno da se ulaze

    Odgovori

  • Mike

    16.10.2022 #25 Author

    Pa da, krenuće Srbiji od 2037, blizu je to 🤣🤣

    Odgovori

  • GAGA

    16.10.2022 #26 Author

    Uvek smo kasnili tridesetak godina za zapadnom Evropom, ali za istocnom!?

    Odgovori

  • LEPOSAVA

    16.10.2022 #27 Author

    Mi u svemu kaskamo

    Odgovori

  • SUNCOKRET

    17.10.2022 #28 Author

    Žalosno, kasnimo 30 godina za Litvanijom.

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.