Za praktična istraživanja potrebne značajne investicije u opremu

Najviša prosečna bruto plata istraživača u Srbiji 650.000 dinara

InovacijePoslovanje

21.10.2022 11:32 Autor: Julijana Vincan 5

Najviša prosečna bruto plata istraživača u Srbiji 650.000 dinara Najviša prosečna bruto plata istraživača u Srbiji 650.000 dinara
Ukupni izdaci za naučno-istraživačku i istraživačko-razvojnu delatnost u Srbiji u 2021. godini iznosili su 62,3 milijarde dinara (62.330.472.000,00), a njihovo učešće u BDP-u bilo... Najviša prosečna bruto plata istraživača u Srbiji 650.000 dinara

Ukupni izdaci za naučno-istraživačku i istraživačko-razvojnu delatnost u Srbiji u 2021. godini iznosili su 62,3 milijarde dinara (62.330.472.000,00), a njihovo učešće u BDP-u bilo je manje od jednog procenta (0,99 odsto), iako je u odnosu na prethodnu godinu došlo do povećanja od osam procentnih poena (pp), pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

U ovim izdacima učešće bruto investicija iznosi sedam procenata, što predstavlja povećanje od dva procenta u odnosu na 2020. godinu, dok je učešće tekućih izdataka 93 odsto, navodi se u izveštaju RZS.

U Srbiji trenutno posluje 512 firmi čija je pretežna delatnost „istraživanje i razvoj u ostalim prirodnim i tehničko-tehnološkim naukama“.

Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, ova preduzeća su u 2021. godini ostvarila više od 50 milijardi dinara prihoda (50.500.733.000,00). To je za oko četvrtinu više u odnosu na prethodne dve godine, kada su ukupni prihodi ovog dela R&D sektora iznosili 41,4 milijarde dinara (41.458.059.000,00 u 2020. godini) i 40,5 milijardi dinara (40.575.474.000,00 u 2019. godini).

Među kompanijama koje se bave istraživanjem i razvojem u ostalim prirodnim i tehničko-tehnološkim naukama, a u 2021. godini su imale više od 10 zaposlenih, najviše prosečne bruto plate zabeležene su u tri strane firme koje imaju svoje poslovnice u Beogradu.

Tako je u američkom provajderu biofarmaceutskih usluga Parexel International prosečna bruto plata 100 zaposlenih bila skoro 650.000 dinara (649.913,33). Neto dobit ove kompanije u Beogradu prošle godine je bila 78,05 miliona dinara (78.054.000,00).

Kompanije iz oblasti istraživanja i razvoja u ostalim prirodnim i tehničko-tehnološkim naukama (više od 10 zaposlenih)
Naziv kompanijeProsečna bruto plata (u dinarima, za 2021. godinu)Neto dobit (za 2021. godinu)
Parexel International649.913,3378.054.000
Pharm-Olam International648.377,9114.818.000
Scirent clinical research and science540.281,25226.331.000
PPD Serbia526.327,3245.253.000
ABBVIE522.193,3323.227.000
Precision for Medicine (RS)520.087,376.714.000
Pharmaceutical research associates505.466,0510.537.000
Inovacioni centar Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu491.529,76857.000
IQVIA RDS468.800,6968.956.000
NIRI 4NL454.307,4722.480.000
Everseen419.305,8534.608.000
Veriest venture Serbia412.119,423.639.000
Institut za arhitekturu i urbanizam410.934,21697.000
CompanyWall Finansijski Asistent

Na listi formiranoj na osnovu podataka CompanyWall-a sledi kompanija Pharm-Olam International sa prosečnom bruto platom od 648.377,91 dinara i 43 zaposlenih, koja je u prošloj godini imala dobit od 14.818.000,00 dinara.

Treći na listi po visini prosečne bruto plate je Scirent clinical research and science. U ovom preduzeću je prosečna bruto zarada prošle godine bila 540.000 dinara (540.281,25), a firma je brojala 16 zaposlenih. Ukupni prihodi firme bili su 610,5 miliona dinara, a neto dobit nešto veća od 226 miliona.

Na listi privrednih subjekata sa najvišim prosečnim bruto platama u ovoj delatnosti nalaze se i Inovacioni centar Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, kao i Institut za arhitekturu i urbanizam. Oni su u prošloj godini zabeležili dobit od 857.000 dinara, odnosno 697.000 dinara.

Ipak, očigledno je da među ovim kompanijama ima najviše onih koje se bave istraživanjima u oblastima medicine i farmacije.

Povezati istraživače i privredu

Profesor Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu dr Vojin Šenk kaže u razgovoru za Biznis.rs da u delatnosti istraživanja i razvoja u prirodnim i tehničko-tehnološkim naukama postoje velike razlike od ustanove do ustanove i od oblasti do oblasti.

„U mnogim oblastima ne zaostajemo mnogo za svetom kada je reč o teorijskom delu, ali u praktičnim istraživanjima mnogo toga zavisi od investiranja u opremu, a mi smo ipak siromašna zemlja. Dobru opremu moguće je dobiti preko evropskih projekata, ali retki to uspevaju“, istakao je naš sagovornik.

Ipak, prostora za poboljšanje uvek ima. Ono što bi, po Šenkovom mišljenju, bilo dobro za naučni razvoj koji vodi inovacijama jeste izdvajanje Ministarstva za nauku, tehnološki razvoj i inovacije iz Ministarstva prosvete, što je i najavljeno u najnovijem predlogu Zakona o ministarstvima, koji je trenutno u skupštinskoj proceduri.

„Onda to ministarstvo treba pridružiti Ministarstvu privrede, jer samo privreda može dati prave zadatke i obezbediti prava sredstva za tehnološki razvoj. Isto tako, u svakom ministarstvu treba da postoji odeljenje za nauku i inovacije koje će u skladu sa potrebama tog resora definisati istraživačke zadatke koji bi se onda prosleđivali Ministarstvu privrede, nauke i tehnološkog razvoja“, objašnjava profesor Šenk.

On dodaje da se ovo, pre svega, odnosi na Ministarstvo odbrane, Ministarstvo poljoprivrede, zatim ministarstva zadužena za telekomunikacije, saobraćaj, zaštitu životne sredine, energetiku, zdravlje…

„Tako dobijen novi način finansiranja nauke i tehnološkog razvoja, zajedno sa Fondom za nauku i Fondom za inovacionu delatnost, preko kojih bi se sredstva plasirala i kontrolisala njihova potrošnja, usmerio bi istraživačku zajednicu ka onim oblastima koje su korisne za privredni razvoj, a ne samo za napredovanje u zvanjima, čemu vodi sadašnja trka sa radovima na takozvanoj SCI listi. Novi način bodovanja trebalo bi da prepoznaje rezultate koji su istovremeno zaštićeni kao intelektualna svojina, objavljeni u eminentnim časopisima i dovedeni do inovativne primene u praksi“, naglasio je naš sagovornik.

  • Anna

    22.10.2022 #1 Author

    Naravno da žele da se odvoje od Ministarstva prosvete i pripoje privredi, jer će onda plate biti za 20-30% više nego sad. A to automatski znači da će uskoro prosečna plata u Srbiji biti 100.000 dinara. 😂😂😂

    Odgovori

  • Dea

    22.10.2022 #2 Author

    O cemu pricamo u drzavi u kojoj jedan rudar zaradi manje nego promoterka mesecno i slicno?

    Odgovori

  • VANJA

    23.10.2022 #3 Author

    Pa upravo taj praktični deo je i najbitniji!

    Odgovori

  • ZVEZDICA01

    23.10.2022 #4 Author

    Ma kako da ne… Najvise plate imaju i imace politicari i njihovi sledbenici.

    Odgovori

  • MARE

    11.12.2022 #5 Author

    Interesantno je ovo bavljenje statistikom

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.