Uprkos 300.000 nezaposlenih, poslodavci u Srbiji kubure sa nedostatkom radne snage

Najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) pokazuju da je u Srbiji u drugom kvartalu ove godine bilo 2.876.600 zaposlenih i 306.000 nezaposlenih osoba. Prema Anketi o radnoj snazi RZS-a, stopa nezaposlenosti iznosila je 9,6 odsto, što je 0,7 procentnih poena više nego u istom periodu prošle godine, dok je stopa zaposlenosti bila 50,4 odsto, što je povećanje od 0,5 procenta.

Bez obzira na veliki broj nezaposlenih lica u Srbiji, kao i u većem delu Evrope, na tržištu rada vlada deficit radne snage.

Brojne su privredne grane u kojima se javlja manjak radnika, a posebno kvalifikovane radne snage. Poslodavci ističu da je deficit značajno pogodio građevinarstvo, gde nedostaju radnici u građevini, zanatlije svih vrsta, a u nekim delovima i građevinski inženjeri.

Kada je reč o najtraženijim zanimanjima, iz Nacionalne službe za zapošljavanje navode da je već godinama najveća tražnja za informatičarima, pre svega programerima, zatim inženjerima iz oblasti građevine, mašinstva, elektronike, elektrotehnike, ali i za farmaceutima, ekonomistima, lekarima sa specijalizacijama, profesorima engleskog, nemačkog jezika, matematike, fizike…

Već duže vreme teško je pronaći mesare, pekare i slična zanimanja koja su potrebna i zanatskim radnjama, ali i velikim trgovinskim lancima. Nedostaje značajan broj vozača, što se vidi i u putničkom saobraćaju, gde je angažovan znatan broj starijih osoba, a povremeno i strani državljani.

Zaposlene teško pronalaze svi koji rade u sektoru ugostiteljstva i hotelijerstva, bez obzira na to da li je reč o kuvarima, konobarima, pomoćnom osoblju, sobaricama. Ovi sektori su u posebno teškoj situaciji, jer su dugo bili na udaru pandemije i zatvaranja, zbog čega su postojeći kadrovi napustili svoje poslove, a često i celu industriju.

Uočljiv je i nedostatak različitih IT kadrova, posebno u preduzećima koji ne pripadaju samoj IT industriji. Naime, ovi stručnjaci su potrebni i svim drugim preduzećima koja imaju svoja tehnološka odeljenja, ili bankama koje imaju složene računarske sisteme, a nisu konkurenti startapima i IT kompanijama.

Nalazi istraživanja studije Vauter Cvizen (Wouter Zwysen) ukazuju na potrebu da se poveća kolektivno ugovaranje i poboljšaju plate i uslovi rada, kao i veštine radnika, ako Evropa želi da stavi tačku na nedostatak radne snage.

Poslodavci, posebno u pojedinim sektorima, kažu da ne mogu radnicima da daju plate kakve su u nekim drugim zemljama, kako zbog krize tako i zbog velikih nameta koji se plaćaju čak i na minimalac.

“Sa jedne strane imamo rast zarade koja je, ako gledamo minimalnu zaradu u prethodnih pet godina, porasla sa 26.000 na više od 40.000 dinara. Prosečna plata koja je pre pet godina bila oko 50.000 dinara, sada je prešla 85.000. Ako tome dodamo veću fluktuaciju zaposlenih, a to su sve dodatni troškovi za poslodavca, i sve dodatne mere kako bi se radnici zadržali na radnom mestu, jasno je da su troškovi radne snage neuporedivo veći nego što su bili pre godinu, dve ili pet”, ističu iz Unije poslodavaca Srbije.

Naši sagovornici navode da su rešenja za sprečavanje odlaska, ali i velike fluktuacije zaposlenih, građenje dugoročnih dobrih odnosa koji će se zasnivati na poverenju između poslodavca i zaposlenog.

“Ono što poslodavci treba da urade, a verujemo da većina i radi, to je da pažljivo prate potrebe radnika i učine sve da im izađu u susret. S jedne strane, to znači određene finansijske izdatke, ali prema svim istraživanjima koje imamo to još više znači da se gradi pozitivna i motivišuća atmosfera, jer ona je – po rečima samih zaposlenih – ono najvažnije što ih opredeljuje da ostanu u jednoj firmi. Istraživanja nam pokazuju da su radna atmosfera i opšti ambijent u kompaniji za radnika na prvom mestu, a plata na drugom”, ističu iz UPS.

Jedno od rešenja problema nedostatka radne snage je i dolazak stranaca koji su voljni da rade poslove koji su slabije plaćeni.

“Zapošljavanjem stranaca problem se može rešiti samo privremeno. Cilj bi trebalo da bude da se što više domaćih radnika prilagodi potrebama tržišta rada. Dobri načini za to su prekvalifikacije i dualno obrazovanje”, ističu iz UPS.

Nedavno je za naš portal situaciju nedostatka radnika i zapošljavanja stranaca prokomentarisao profesor sociologije Zoran Stojiljković.

On kaže da je neka vrsta nepisanog pravila da se u „poluperiferijskim zemljama“ poput Srbije zapošljavaju, i to privremeno, u transferu ka zemljama centra, samo niskokvalifikovani radnici spremni da za „mizernu nadoknadu obavljaju nesigurne i loše plaćene poslove“ koje domaći radnici izbegavaju.

“Zato smatram da dovođenje stranih radnika i legalizacija njihovog rada neće imati značajnije negativne posledice po mogućnost dostojanstvenog rada i zapošljavanje domaće radne snage na formalnom tržištu. Sasvim druga stvar je u (masovnom) dovođenju od strane stranih kompanija svog top menadžmenta u filijale u Srbiji. U tom slučaju šanse za karijerno napredovanje mladih bi bile dvostruko ograničene – stranom upravom i postavljanjem kroz kanale političkog klijentelizma i partijskog zapošljavanja na ključna mesta u javnom sektoru“, istakao je Zoran Stojiljković.

Sutra: Lekari sve traženiji, programeri pali na listi u Hrvatskoj i BiH