Vlada usvojila novi plan za zaštitu podataka o ličnosti

Sa porastom broja elektronskih usluga i registara, odnosno masovnom razmenom podataka između različitih organa i organizacija, pitanje zaštite podataka o ličnosti dobija na značaju. Kako bi se smanjila mogućnost zloupotrebe ovih poverljivih informacija, koja može dovesti i do krađe identiteta, potrebno je zakonom urediti slučajeve u kojima je dozvoljeno kopiranje ili zadržavanje ličnih dokumenata građana.

Tim povodom Vlada Republike Srbije podnela je inicijativu za donošenje nove Strategije za zaštitu podataka o ličnosti za period od 2023. do 2030. godine.

U izradi dokumenta učestvuje više od dvadeset institucija, među kojima su kabinet predsednika Vlade, Ministarstvo pravde – koje je, pored ostalog, nadležno za pripremu propisa o zaštiti podataka o ličnosti, Poverenik, koji je nadležan da vrši nadzor i obezbeđuje primenu Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. U pripremi strategije angažovano je i Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo kulture…

Strategijom je obuhvaćeno nekoliko planskih dokumenata od kojih je značajno pomenuti reformu javne uprave u Republici Srbiji za period od 2021. do 2030. godine.

“Strategija je od značaja za dalji razvoj stručne službe Poverenika kao nezavisnog državnog organa, što će doprineti i ostvarenju ciljeva utvrđenih ovom Strategijom. Takođe, predviđen je i plan zaštite podataka o ličnosti koji je usko povezan sa primenom veštačke inteligencije, gde je neophodno sprečavanje zloupotrebe i pronalaženje balansa između njene upotrebe i obezbeđivanja uslova za zaštitu privatnosti”, navodi se u dokumentu Vlade Srbije.

U obrazloženju za donošenje nove strategije kaže se da je, imajući u vidu obaveze Republike Srbije u procesu pridruživanja EU, bilo neophodno doneti novi zakon u oblasti zaštite podataka o ličnosti kojim će se obezbediti usklađenost sa Opštom uredbom o zaštiti podataka i Policijskom direktivom, kojim će se ujedno građanima Republike Srbije pružiti efikasna zaštita prava.

Svedoci smo doba „pametnih” zgrada, gradova i automobila, algoritamskog odlučivanja, sistema biometrijske tehnologije i drugih pametnih sistema za prepoznavanje lica, virtuelne stvarnosti, digitalnog učenja i slično, gde svakodnevno ljudi generišu sve veće količine podataka kroz svoje digitalne aktivnosti.

“Značajan deo sadržaja na društvenim mrežama i video platformama usmeren je na decu, a to ostavlja veliki prostor za uznemiravanje i eksploataciju dece, što se mora sprečiti. Nepostojanje mogućnosti tačnog utvrđivanja starosne dobi najmlađih korisnika interneta, uz navođenje netačnog sadržaja prilikom kreiranja naloga za pristup neprikladnim sadržajima i socijalnim mrežama namenjenim odraslima, imaju za rezultat ne samo neselektivno prikupljanje i obradu podataka maloletnih lica od strane onih koji to ne bi smeli da čine, već i njihovu izloženost opasnostima na internetu”, navodi se u dokumentu vlade.

Nemajući samosvest o rizicima takvog ponašanja na internetu, njegovi najmlađi korisnici razmenjuju osetljive, često vrlo privatne i senzitivne sadržaje, od kojih značajan broj predstavljaju video zapisi i geotagovane fotografije na osnovu kojih oni koji to žele lako mogu utvrditi lokaciju lica koja se na njima nalaze, njihove dnevne maršrute, navike i slično.

Nažalost, ogroman broj podataka o ličnosti najmlađeg dela populacije koji se nalaze u internetskom okruženju postavljaju upravo njihovi najbliži srodnici, nemajući predstavu o rizicima kojima ih na taj način izlažu, a ponajmanje o njihovom pravu na privatnost koje im nesumnjivo pripada.

Veliki broj dece u Srbiji koristi internet bez ograničenja

Istraživanje koje su 2022. godine sproveli Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) i Propulsion u okviru programa „Nova pismenost” u partnerstvu s Američkom agencijom za međunarodni razvoj (USAID), a kojim je bio obuhvaćen 431 ispitanik starosti 10–18 godina, pokazalo je da 60 odsto ispitanika kaže da im roditelji dozvoljavaju da neograničeno koriste internet, te da skoro svako drugo dete (47 odsto) koristi internet više od tri sata dnevno.

Kada je reč o korišćenju društvenih mreža, dominiraju Instagram, YouTube, TikTok, a u polju aplikacija za komunikaciju Viber, WhatsApp, FB Messenger. Većina dece je otvorila nalog lično (73 odsto) – 41 procenat dece kaže da su nalog sami otvorili pošto su imali dovoljan broj godina, dok je 32 odsto dece otvorilo nalog lično iako nisu imali dovoljno godina.

Čak 60 odsto ispitanika smatra da treba pojačati zaštitu objava na internetu koje sadrže njihove lične podatke. Istovremeno, velika većina ispitanika se izjasnila da ne zna čemu služi „politika kolačića”, odnosno da ne zna dovoljno o tome, dok se polovina srednjoškolske dece izjasnila da ne čita „politiku kolačića”.

Rezultati pomenutog istraživanja pokazali su da su deca i mladi posebno osetljiva grupa, ukazujući na potrebu prilagođavanja komunikacije toj ciljnoj grupi, u saradnji sa roditeljima i školom.

Takođe, najosetljivijim grupama (nezaposleni mladi, maloletne majke sa decom, radnici, migranti i slične), potrebna je dodatna podrška i edukacija kako bi mogli da prepoznaju povredu privatnosti i načine zaštite iste i ostvarivanje prava u oblasti zaštite podataka.