Vrednost izvezenog nameštaja raste, ali je proizvođača sve manje
12.11.2022 08:01 Autor: Ljiljana Begović 18
Trenutna situacija u svetu uticala je i na industriju nameštaja u Srbiji. Proizvodnja za osam meseci ove godine smanjena je za 3,6 odsto u odnosu na isti period prethodne, ali je istovremeno došlo do rasta cena. Prema rečima predstavnika Udruženja za šumarstvo Privredne komore Srbije (PKS), to potvrđuje i podatak da je izvoz nameštaja smanjen količinski, ali je povećan ako se posmatra njegova vrednost u dolarima.
“Konkretno, izvoz nameštaja od svih materijala za osam meseci ove godine iznosio je 479 miliona dolara i veći je od izvoza iz istog perioda prošle godine za 5,8 odsto, dok je posmatrano u tonama izvoz nameštaja manji za 2,4 procenta”, navode iz PKS.
Ako posmatramo samo nameštaj od drveta, izvoz u ovom periodu iznosio je 232 miliona dolara i povećan je za 8,3 odsto, dok je u tonama smanjen za četiri procenta.
U okviru Sajma nameštaja koji se u Beogradu održava od 8. do 13. novembra, održana je edukativna konferencija namenjena proizvodnim kompanijama na kojoj je jedna od tema bila “Trendovi drvne industrije – koje tržište ima najveći izvozni potencijal za domaće proizvođače?”.
Rukovodilac Centra za strateške analize, analitiku, planiranje i publikacije Privredne komore Srbije Jelena Vasić rekla je na početku izlaganja da su svi mislili da će se nakon pandemije situacija u drvnoj i industriji nameštaja stabilizovati, ali da je onda došao rat u Ukrajini i nova kriza.
Ona je ocenila da se proizvodnja nameštaja u Srbiji smanjila, ali da se takođe iz godine u godinu smanjuje i broj privrednih subjekata koji se bave ovom industrijom. Trenutno broj privrednika koji posluju u ovoj delatnosti iznosi 3.350, međutim ono što je pozitivno je da se povećava broj preduzetnika koji posluju u drvnoj i industriji nameštaja. Prema poslednjim podacima, oko 6.880 preduzetnika su registrovani za ovu delatnost.
Vasić je rekla i da se u ovoj industriji povećava broj zaposlenih, iako su plate niže u odnosu na republički prosek, ali sa tendencijom rasta.
“Ako se pogleda spoljnotrgovinska razmena u sektoru proizvodnje nameštaja, najveće učešće u izvozu i uvozu, a samim tim i u suficitu, imaju delatnosti prerade i proizvodnje proizvoda od drveta koje učestvuju sa 63 odsto, kako u izvozu tako i u uvozu”, izjavila je Vasić.
Ona se u svojoj prezentaciji osvrnula na analizu pojedinih spoljnotrgovinskih grana koje su klasifikovane prema nivoima tehnološkog intenziteta, inovativnosti, ali i kapaciteta da se napravi proizvod veće dodate vrednosti.
“Bilo bi dobro da se u strateškim dokumentima Republike Srbije nađe svaka od ovih privrednih grana, i to ne samo razvoj ovih industrija, već i razvoj malih i srednjih preduzeća. Trebalo bi uz pomoć strateških dokumenata naći način da se još više potencira na izvozu proizvoda industrije nameštaja, jer je to jedna od delatnosti koja ima kapacitet da izvozi proizvode veće dodate vrednosti. Samim tim imaju i potencijala da dostignu veću cenu na međunarodnom tržištu, kao i da utiču pozitivno na naš spoljnotrgovinski izvoz i saldo”, naglasila je Jelena Vasić.
Pokrivenost Srbije šumama
Iz Razvojne agencije Srbije navode da šume pokrivaju oko 2.252.400 hektara (29,1 odsto) teritorije Srbije. Listopadne sorte čine 90 procenata srpskih šuma, dok se preostali deo sastoji od raznih četinara. Bukva zauzima 40 odsto, a hrast 30 odsto površina pod šumama. Državne šume koje zauzimaju 1.194.123 hektara su sertifikovane FSC standardom.
Kada je reč o proizvodima drvne i industrije nameštaja koji se najviše izvoze iz Srbije, to su drvena sedišta koja su tapacirana, delovi za sedišta od ostalih materijala, nameštaj za dnevne sobe i trpezarije, nameštaj za spavaće sobe, kuhinjski i ostali nameštaj od drveta.
“Dve grupe proizvoda koja imaju najveći izvozni potencijal su sedišta sa drvenim kosturima tapacirana, kao i ostali proizvodi od drveta koji se izvoze u vrednosti od 39 miliona dolara”, rekla je predstavnica PKS.
Ona je dodala da su za izvoz proizvoda od drveta iz Srbije najotvorenija tržišta zemalja EU, kao i tržište Sjedinjenih Američkih Država koje je pokazalo da ima veliki uvozni kapacitet za proizvode ove industrije koji su u višoj fazi prerade.
“U budućnosti bi se trebalo fokusirati na saradnju sa tržištima SAD, Nemačke i Italije, dok se za proizvode niže faze prerade treba fokusirati na Kinu, Nemačku i Italiju”, zaključila je rukovodilac Centra za strateške analize, analitiku, planiranje i publikacije Privredne komore Srbije dr Jelena Vasić.
Pročitajte još:
Stručnjaci iz ove industrije smatraju da Srbija ima potencijal da postane jedna od najpoželjnijih zemalja za strane investicije u drvnoj i industriji nameštaja.
Jedan od podsektora koji ima najveći potencijal jeste proizvodnja masivnog nameštaja. Ova oblast nudi komparativne prednosti kao što su: visokokvalitetna domaća sirovina, konkurentna cena radne snage, niska cena energije u poređenju sa drugim evropskim zemljama, kao i strateški geografski položaj koji omogućava brzu isporuku.
Pročitajte i drugi deo našeg istraživanja o industriji nameštaja: Najuspešniji proizvođači nameštaja ne dolaze iz Beograda i Novog Sada
kaćica
12.11.2022 #1 AuthorVerujem da ce se proizvodjaci pojaviti
TATJANA
12.11.2022 #2 AuthorVeliki pojeli male
GOCA BG
12.11.2022 #3 AuthorSve manje se proizvodi namestaj,puno firmi se i ugasilo,ne mogu da isprate sva poskupljenja i uslove za rad…
CUPKA
12.11.2022 #4 AuthorValjda ce se povecati broj istih, pa ce se i trziste prosiriti i na druge zemlje.
Moon
13.11.2022 #5 AuthorNikome se ne isplati da posluje sa gubitkom, obustavljaju ptoizvodnju dok se ne stabilizuje cela situacija
Milovan94
13.11.2022 #6 AuthorOvo može postati ozbiljan problem za industriju nameštaja u našoj zemlji.
LJUBIŠA
13.11.2022 #7 AuthorCene repro-materijala, nenaplativost, loša kupovna moć a i nelojalna konkurencija stranih firmi kojoj država „gleda kroz prste“…
Lelica
13.11.2022 #8 AuthorTek ce da ih bude dosta manje,sve je sad katastrofa.
STRAHINJA
13.11.2022 #9 AuthorSirovina i volje ima, nazalost radna snaga i kapaciteti su u deficitu
Ika
13.11.2022 #10 AuthorKao u svakoj branši, veliki sklone male sa tržišta…
N.N.
16.11.2022 #11 AuthorUvek bilo i bice, nazalost
Dzebac
13.11.2022 #12 AuthorTo je pravilo na tržištu
Boba3
13.11.2022 #13 AuthorNajbolji su opstali na tržištu
MAJA
13.11.2022 #14 AuthorTrebalo bi da bude vece ponude
Tina
13.11.2022 #15 AuthorPretpostavljam da je to trenutna situacija
VERA
13.11.2022 #16 AuthorNa to je uticao i ulazak velikih stranih lanaca proizvođačanameštaja poput Ikee i Jysk-a.
LIMUN ŽUT
14.11.2022 #17 AuthorVerzjem da je to samo prolazna faza i da će uskiro biti procenat obrnut.
Coka13
14.11.2022 #18 AuthorManje je proizvođača iz dva razloga, prvo jer su cene sirovina povišene za minimum dva puta u odnosu na prethodne godine, a drugo jer se sve manje mladih opredeljuje za zanate i nema ko da radi. Svakako da ima uticaja i to što je mnogo velikih lanaca koji prodaju sve i svašta za „male“ pare, ali se narod opredeljuje za kupovinu nameštaja kod njih jer nam finansije nisu na zavidnom nivou.