Bankarske usluge nedostupne građanima južne Srbije

Banke i bankarske usluge na jugu Srbije manje su dostupne građanima. Razlog za to je manji broj stanovnika u mestima kao što su Trgovište, Gadžin Han, Crna Trava, Babušnica i Merošina, pa građani neretko za ovakve usluge moraju da idu u Niš.

„Bankari su tu gde su ljudi i novac, a i ljudi i para na jugu i istoku Srbije je malo“, navodi u tekstu časopis Biznis i Finansije.

Prema popisu iz 2011. godine na području južne i istočne Srbije živelo je dva miliona ljudi, a po poslednjem popisu nešto više od 1,8 miliona.

Prema poslednjem popisu, Crna Trava je spala na samo 1.063 stanovnika, Trgovište ima 4.316, a Gadžin Han 5.850 stanovnika.

Predsednici opština na jugu i istoku Srbije saglasni su u ocenama da bolja dostupnost bankarskih usluga za stanovnike u tom delu zemlje isključivo znači otvaranje šaltera i ispostava, a ne uvođenje elektronskog bankarstva.

„Za korišćenje elektronskog bankarstva potreban je android telefon i internet, a to sebi ne mogu da priušte mnogi žitelji, naročito u seoskim sredinama“, piše portal BiF.

Predsednik Opštine Gadžin Han Milisav Filipović rekao je da na području te opštine nema nijedne bankarske ekspoziture i da za sve poslove stanovnici i privrednici, moraju da odlaze u Niš.

Prema njegovim rečima, strane banke koje posluju u Srbiji su nezainteresovane za otvaranje ekspozitura u malim opštinama poput Gadžinog Hana, dok je banka Poštanska štedionica, pokazala interesovanje, ali se javio problem.

„Pošta Srbije i Poštanska štedionica imaju dogovor da udaljenost između njihovih ispostava mora da bude najmanje 500 metara. U gradu to nije nikakav problem, ali kod nas jeste, jer bi onda ekspozitura morala da bude na periferiji Gadžinog Hana, a ne u centru gde je najviše ljudi. Osim toga što na periferiji nema ljudi, mi tamo i nemamo lokal u kome bi ekspozitura mogla da bude otvorena“, rekao je Filipović.

Na području Niške banje postoji jedan bankomat, a u pregovoru je i drugi.

Privrednici sa juga Srbije istakli su da je poslovanje u seoskim sredinama skuplje nego u velikim gradskim centrima između ostalog, jer u njima nema bankarskih ekspozitura.

Vlasnik firme „Status“ Bora Jović rekao je da se zbog povećanih troškova poslovanja već godinama zalaže za to da firme koje posluju u malim i pasivnim sredinama dobijaju subvencije iz lokalnog budžeta.

„Za 80 odsto repromaterijala moramo da idemo u Beograd, najpre da ugovorimo nabavku, a potom da šaljemo kamione. Onda gotove proizvode šaljemo kupcima i tada slede novi troškovi prevoza“, rekao je on.

Napomenuo je da nakon ugovorenog posla, do banaka moraju u Niš.

Prema njegovom mišljenju, trenutno je najveći problem u poslovanju sa bankama to što one ne prepoznaju zadruge kao privredne subjekte.

„Moja porodica učestvuje u radu jedne zadruge i godinama se susrećemo sa problemom finansiranja. Iako zadruga vrlo uspešno posluje, mi kao zadrugari nikada do sada nismo uspeli da dobijemo kredit. Uvek su nas odbijali, iz meni nepoznatog razloga“, rekao je Jović.

Prema podacima Narodne banke Srbije, broj filijala u Srbiji se  smanjio tokom poslednjih deset godina za više od 40 odsto. Na to je uticala ubrzana koncentracija tržišta, ali i nastojanja banaka da kroz favorizovanje elektronskih usluga ostvare dugoročne uštede.