Britansku ekonomiju pogodio najveći deficit radne snage među bogatim državama

Direktor Meridan Leisure hotela u Redingu, pored Londona, Moez Janmuhamed kaže da je za njega to bila prava „noćna mora“. Ovaj hotel ne samo da ima zatvorene sobe, već Janmuhamed isplaćuje veće zarade svom osoblju kako bi ga zadržao na okupu. Čak i povećanje plate od 30 odsto, na oko 47.600 dolara godišnje (36.000 funti) za zamenika šefa kuhinje, ne garantuje da će on dugo ostati na tom mestu, piše Bloomberg.

Janmuhamed tvrdi da mnogi u ugostiteljskoj industriji apliciraju na nekoliko poslova istovremeno i onda potpišu onaj ugovor koji im najviše odgovara.

Iako taj podatak zvuči obećavajuće za ovaj specifičan segment tržišta rada, on nije jedini, i to nosi mnoge negativne implikacije za čitavu ekonomiju Velike Britanije.

Isplaćivanje viših zarada radnicima, između ostalog, može da znači da će tekuća inflacija biti duža nego što se mislilo. Prema zvaničnicima Banke Engleske, ovaj problem je izraženiji u britanskoj ekonomiji, nego ekonomijama SAD ili evrozone, jer se uticaj pandemije poklopio sa efektima Brexita.

Pre pojave omikron soja korona virusa OECD je upozorila da če manjak radniak usporiti rast britanske ekonomije, a Banka Engleske će zbog većeg rasta zarada možda ranije podići kamatne stope u odnosu na američki Fed ili ECB.

Majkl Saunders (Michael Sounders) iz BoE ne očekuje da će prosećan rast zarda od 4,5 odsto u ovoj godini uskoro pasti na željena dva procenta. Naprotiv, on očekuje da će aktuelni trend da se nastavi zbog deficita radne snage.

Pitanje za centralne bankare je da li će veće plate vratiti ljude na posao da popune rekordnih 1,3 miliona radnih mesta koja nedostaju? To je ključno jer je oko pola miliona radnika „nestalo“ sa tržišta od početka pandemije i zvaničnog izlaska Britanije iz Evropske unije, što je presušilo priliv radne snage sa kontinenta.

Sve u svemu, jaz u učešću na tržištu rada u Ujedinjenom Kraljevstvu – procena broja ljudi koji bi bili na raspolaganju da rade da se pandemija nije dogodila – iznosi oko 900.000, prema Toniju Vilsonu (Tony Wilson), direktoru Instituta za studije zapošljavanja. To je skoro tri odsto radne snage pre pandemije i nije daleko od nivoa postojećih slobodnih radnih mesta.

Dosta toga zavisiće da li će privatne kompanije umeti da privuku radnu snagu nakon pandemije.

U zemlji je oko 200.000 državljana EU manje, pokazuju zvanični statistički podaci, a još 360.000 ljudi mlađih od 65 godina je neaktivno – nisu ni na poslu ni u potrazi za poslom. Povrh toga, radna snaga bi se povećala za oko 300.000 da su se zadržali normalni trendovi pre pandemije.

Od februara 2020. godine 200.000 ispod starosne granice za penziju se zvanično penzionisalo, a njih 150.000 je prijavilo dugotrajno bolovanje. Među njima, nije mali broj onih koji se osećaju depresivno.

Još uvek postoji nada, piše Bloomberg. Najveći porast neaktivnosti od proglašenja pandemije zabeležen je među mladima, a studentska populacija porasla je za novih 230.000. Od toga, samo 28 odsto njih je zaposleno, što je pad sa 35 odsto pre finansijske krize 2008. godine. Ako se kompanije više potrude da regrutuju više od tri miliona studenata na univerzitetima, možda bi promenile sliku tržišta u skorije vreme.