I pored dobrih zarada, sve je manje kvalitetnih majstora za zanatske građevinske radove

Nedostatak radnika u srpskoj građevinskoj industriji, i to u trenutku kada ona doživljava najveći uzlet u poslednjih nekoliko decenija, tema je mnogobrojnih diskusija o mogućnostima kreiranja novih kadrova kroz njihovu edukaciju i eventualno privlačenje sa drugih tržišta.

Svedoci smo da u poslednje vreme nedostaju i radnici na osnovnim radovima u građevini, pa se na velikim projektima u zemlji angažuje radna snaga iz Indije, Pakistana ili Turske. Ipak, kod pojedinih zanata taj deficit je posebno izražen.

U privrednoj delatnosti završnih zanatsko-građevinskih radova, vodeća srpska mikro preduzeća po ostvarenim prihodima u 2020. godini na listi 99 najuspešnijih portala Biznis.rs mahom beleže rast, ali jedino što može da ga prekine u narednom periodu nije ni pretnja inflacije, niti strah od prekida u nabavci, već upravo nedostatak kvalitetnih majstora.

“Kao najveći negativan faktor tokom poslovanja u prošloj godini svakako se ističe nedostatak kvalitetne radne snage, a kao pozitivan bih izdvojio dalji rast tražnje. Nedostatak radnika se odražava tako što radimo manje nego što možemo da ugovorimo poslove. Ukratko, mogli bismo da zaradimo više. Mislim da će to samo postati još gore”, komentariše za Biznis.rs vlasnik i direktor preduzeća IC Kika gradnja iz Brenice, Ivan Cvetković.

On dodaje da ima ekipu majstora koja radi za njega i kojima želi da pruži bolja primanja baš kako ne bi otišli kod drugih.  

Na kraju, veće interesovanje za radovima dovelo je i do promene ponašanja, odnosno želja naručilaca. Kako kaže Ivan Cvetković, kupci ponovo žele prirodne materijale, koji su skuplji u nabavci.

Na pitanje kako uopšte pronaći radnu snagu na tržištu, vlasnik novobeogradske firme Vujnović Enterijeri, Nebojša Vujnović, kaže za naš portal da je to postalo praktično nemoguće.

“Naš posao je specifičan. Pored keramičara, tu su potrebni i majstori za lepljenje podnih obloga od itisona, PVC-a, linoleuma… za koje osnovna obuka dugo traje. Neke kompanije su to pokušavale, ali praksa pokazuje da nedovoljno obučeni ‘majstori’ veoma brzo pokušaju da osnuju sopstveni biznis, što legalno, što na sivom tržištu, a njihov kvalitet rada je veoma upitan”, tvrdi Vujnović.

Naš sagovornik tvrdi da u ovom trenutku i na aktuelnu veliku potražnju postoji tek nekoliko desetina kvalitetnih majstora za postavljanje podnih obloga koji zaista znaju svoj zanat u čitavoj zemlji, a i oni su većinom stariji od 50 godina.

“Moramo doći do mladih ljudi koji imaju volje da nešto nauče. Naše dnevnice su otišle na više od 50 evra i opet nema ‘novih snaga’. Taj mladi čovek mora pored pravog majstora da provede minimum godinu dana da bi savladao osnove ovog zanata, ali nema nikog ko bi to želeo. Drugo, kod nas ne postoje više ni odgovarajuće zanatske škole”, žali se Vujnović.  

Kao posledica toga, kaže, i krajnji rezultati na silnim gradilištima u zemlji su upitnog kvaliteta. Majstori se konstantno vraćaju da popravljaju i koriguju završne radove.

“Jednostavno nema ljudi. U ovom našem poslu nikad ovako nije bilo. Katastrofa je. Dobar majstor u Srbiji realno bi morao da zaradi 180.000-200.000 dinara mesečno, a onaj koji ode u inostranstvo samo na papiru zaradi više, ali ima veće troškove života i repromaterijala, pa mu sigurno na kraju meseca ne ostane toliko novca za život kao kod nas”, zaključuje Vujnović.