Cene gasa i nafte pretnja ekonomskom oporavku

Cene gasa i električne energije rastu nezaustavljivo, pomerajući istorijske rekorde gotovo svakodnevno, što primorava sve više evropskih kompanija da privremeno obustave rad, jer poslovanje postaje neodrživo, a energetska kriza će da se pogoršava sa dolaskom zimskih meseci.

Cena prirodnog gasa u Evropi porasla je u sredu na rekordnih 1.900 dolara za 1.000 kubnih metara , prema podacima Evropske interkontinentalne berze (ICE). Novembarski fjučersi gasa su na trgovanju u holandskom TTF čvorištu skočili na 1.936 dolara za 1.000 kubnih metara, ili na 161,5 evra po MWh, prenosi Tanjug, pozivajući se na TASS. Cena se kasnije blago spustila na 1.769 dolara za 1.000 kubnih metara, odnosno na 147,58 evra po MWh.

Istovremeni rast cena sirove nafte, koje su na višegodišnjem maksimumu, pojačava zabrinutost od stagflacije (kombinacija inflacije i recesije), posebno za tržišne ekonomije u razvoju koje zavise od uvoza nafte, prenosi Yahoo Finance. Rast cena sirove nafte povisio je cene goriva i u naprednim ekonomijama.

Prema ocenama analitičara, ostali faktori podstaknuti su drugim cenama energije, pre svega gasom, kao i uskim grlima u lancima snabdevanja, koji podstiču inflaciju i nanose štetu ekonomskom rastu. U Nemačkoj, najvećoj evropskoj ekonomiji, industrijske narudžbine pale su za 7,7 odsto u avgustu, jer su uska grla u snabdevanju i nestašice poremetili proizvodnju. Najviše su pogođeni proizvođači automobila i auto delova sa 12 odsto manje narudžbina. Nakon meseci dobitaka, usledio je ekonomski pad od 2,1 odsto, što je znatno gore od onoga što su predviđali stručnjaci.

Prema pisanju Bloomberga, evropska industrija približila se prelomnoj tački, jer se energetska kriza pogoršava. Proizvođač amonijaka, nemačka kompanija SKW Stickstoffwerke Piesteritz GmbH, jedna je od onih koje su primorane na drastično smanjenje proizvodnje, za 20 odsto, jer „nema smisla praviti amonijak po ovim cenama“ energenata. Fabrika je najavila da bi mogla sasvim prekinuti proizvodnju, ukoliko vlada ne preduzme mere.

Grupa korisnika intenzivne potrošnje energije u Velikoj Britaniji pozvala je vladu da uvede hitne mere ili da se suoči sa gašenjem preduzeća tokom zime. Kriza koja je zahvatila Evropu rezultat je pada ponude u kombinaciji sa naglim porastom potražnje nakon ukidanja restriktivnih epidemioloških mera.

Kriza preti da ukoči privredni oporavak povećanjem troškova poslovanja i računa za energiju domaćinstava, podstičući inflaciju do višegodišnjih maksimuma. Mnoge kompanije pokušavaju da povećaju svoju energetsku efikasnost, ali svaki dobitak iziskuje povećanje troškova ulaganja.

Postoji rizik da bi vlade evropskih zemalja mogle direktno da intervenišu, kao što je slučaj u Kini. To bi moglo uključivati ograničenja industrijske potrošnje energije kako bi se sačuvale skromne zalihe za grejanje domaćinstava tokom zime.
Zemlje Evropske unije imaju dovoljne zalihe gasa za zimu, a skok cena ukazuje na potrebu za brzim prelaskom na obnovljive izvore i reformom gasnog tržišta EU, izjavila je u sredu evropska komesarka za energetiku Kadri Simson.

Prema njenim rečima, zalihe u podzemnim skladištima gasa su veće od 75 odsto širom Evrope. Ovaj nivo je niži od desetogodišnjeg proseka, ali je dovoljan da pokrije potrebe tokom zimske sezone“, rekla je ona u Evropskom parlamentu, prenosi Tanjug, pozivajući se na Reuters.

Učestvujući u debati o rastu cena gasa koji pogađa najsiromašnije građane EU i koji utiče na odluke o poslovnim ulaganjima i preti da uspori ekonomski oporavak, Simson je najavila da će uskoro predstaviti plan za reformu tržišta gasa EU. „Do kraja godine ću predložiti reformu tržišta gasa i u tom kontekstu razmotriti pitanja skladištenja i sigurnosti snabdevanja“, dodala je ona.

Jedna od ideja, koju je predložila Španija, jeste da EU zajednički kupuje gas kako bi iskoristila snagu svog jedinstvenog tržišta od 450 miliona potrošača i formirala strateške rezerve gasa u EU. Simson je ocenila da vredi analizirati zajedničku nabavku i skladištenje. „Evropa mora da odgovori na rast cena gasa preduzimanjem brzih koordinisanih akcija na nivou država članica, koristeći snagu svog jedinstvenog tržišta i podizanjem svoje spremnosti za buduću krizu“, poručila je Simson.