Rast isplate dividendi u svetu možda će biti pauziran zbog pretećih kriza

Kraj drugog fiskalnog kvartala ove godine neke od najvećih svetskih kompanija koje su kotirane na berzama iskoristile su da isplate polugodišnje dividende. Janus Henderson Global Dividend Index pokazuje da je najveći isplatilac bio južnokorejski gigant Samsung, sa vrtoglavim iznosom od 12,2 milijarde dolara.

Veliki deo te sume potpada pod takozvanu specijalnu distribuciju dividendi, koje nije bilo prošle godine, kada je Samsung na ovoj specifičnoj svetskoj listi završio na 11. mestu.

Druga na listi je švajcarska kompanija Nestle, sa približno 8,3 milijardi dolara (7,7 milijardi švajcarskih franaka), a za njom britansko-australijski rudarski konzorcijum, poznat i široj srpskoj javnosti, Rio Tinto, sa isplatom „obične“ dividende u iznosu od 6,1 milijardi američkih dolara, ali i dodatne, „specijalne“ dividende u iznosu od tri milijarde dolara, u vidu posebnog bonusa za akcionare koji nema veze sa uobičajenim cikličnim isplatama dividendi.

Interesantno je da je među prvih deset na listi tek jedna kompanija sa najaktivnijeg tržišta kapitala na svetu – američkog – i to Microsoft, na osmoj poziciji (sa oko 4,6 milijarde dolara ukupno, odnosno 0,62 centa po akciji).

Razlog za to je što ne isplaćuju svi berzanski učesnici dividende na polovini godine, a takođe i zato što su pojedini industrijski sektori ostvarivali bolje rezultate. Na primer, rudarski u ovom konkretnom slučaju, jer su predstavnici tog industrijskog segmenta u prvoj polovini godine redom počeli da prikazuju oporavak od pandemijom oslabljene 2020. godine.

U celini uzev, isplata dividendi u drugom kvartalu 2021. godine skočila je čak 26 odsto međugodišnje, ali taj podatak ne treba da čudi, s obzirom na već pomenuti negativni efekat pandemije. Ukupan obim isplaćenih dividendi iznosio je 471,7 milijardi dolara, što je 6,8 odsto ispod nivoa iz 2019. godine, podseća CNBC.

Od ovog iznosa, 127,8 milijardi dolara došlo je iz SAD, što je 5,2 odsto više nego u istom periodu lane, što opet ukazuje da je američko tržište prošle godine ipak bilo rezilijentnije od ostatka sveta, ukazuje portal Interactive Investor. Najveći rast je došao sa evropskih tržišta (čak 60 odsto objedinjeno, dok je apsolutni šampion Francuska, u kojoj su isplate dividendi za godinu dana porasle čak 199 procenata), dok su tržišta kapitala zemalja u razvoju mahom doživela pad od po nekoliko procenata.

Analitička kuća Janus Henderson je još u avgustu izbacila prognozu da će ukupna suma dividendi na kraju poslovne 2021. godine dobaciti do 1,4 biliona dolara, međutim u tom trenutku se još uvek nije zahuktala evropska energetska kriza, kao i narastajuća inflacija u gotovo svim krajevima planete, kao i kineska regulatorna uslovljavanja tehnoloških kompanija, što su sve bitni faktori za maltene sve berzanske učesnike.

Ipak, čak i više od pritisaka vlasti u Kini, krah kompanije Evergrande mogao bi kao domino efekat da izazove privremeno povlačenje investitora sa najaktivnijih azijskih tržišta kapitala, što bi se, posledično, odrazilo i na berzanski učinak u drugim delovima planete. Drugim rečima, konstatuju analitičari američkog časopisa Forbes, optimističan rast isplata dividendi u 2021. godini naprasno može biti pauziran. Nalazimo se na raskrsnici po više različitih činilaca, i u ovom trenutku savetuje se oprez pri trgovanju.

Povrh svega, u srednjem roku, fiskalna godina 2022/23. za ulagače iz Velike Britanije već nije „dobro najavljena“, s obzirom na to da je u toj zemlji, koja u svojoj prestonici Londonu još uvek ima drugo najznačajnije finansijsko središte na svetu, i zvanično saopšteno da će stopa oprezivanja dividendi porasti za 1,25 odsto (sa 7,5 na 8,75 odsto po osnovnoj stopi).

U većini zemalja Evrope, pa i u Srbiji, dividende se oporezuju po osnovu poreza na kapitalnu dobit ili klasičnog poreza na dobit. U Srbiji stopa oporezivanja dividende iznosi 15 odsto na njenu bruto vrednost.

Iz svega nabrojanog može se zaključiti da kratkotrajna berzanska renesansa iz polovine 2021. godine nailazi na neke očekivane izazove, ali uz njih i na pojedine naznake mogućih velikih kriza. Ostaje da se vidi kako će centralne banke reagovati na inflatorne pritiske, i na koji način će azijska tržišta odgovoriti na Evergrande krizu. Jedan od pozitivnih činilaca svakako će biti nastupajuća sezona prazničnih kupovina, koja obično vraća optimizam investitorima.