Demografija, digitalizacija i klimatske promene značajni faktori poreske politike

Mislim da bi poreska reforma, s jedne strane, trebalo da bude orijentisana na to da stvori dobre uslove za rast i razvoj, zapošljavanje, štednju i investicije, i u tom smislu bi prebacivanje poreskog opterećenja sa rada na potrošnju mogao da bude pozitivan potez. S druge strane, treba raditi na suzbijanju socijalne nejednakosti i tu govorim o određenoj reformi poreza na dohodak i poreza na nasledstvo. Treći segment se odnosi na zelenu agendu, odnosno potrebu da i kroz poresku reformu podstaknemo prelazak na manje zagađujuće, zdravije izvore energije.

Ovako profesor dr Saša Ranđelović sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu odgovara na pitanje kako bi trebalo da izgleda poreska reforma i koji je pravi put za kreiranje poreske politike koja bi našoj zemlji omogućila dalji privredni rast i razvoj, ali i veću društvenu jednakost i zdraviju životnu sredinu. U intervjuu za Biznis.rs on kaže da je oporezivanje dohotka, odnosno plata, relativno visoko na agendi i tu svake godine u priči o minimalcu dođe na red pitanje neoporezivog dela zarade i stopa doprinosa.

Naš sagovornik smatra da je dobro da to pitanje bude na dnevnom redu, ali tek ostaje da se vidi u kojoj meri će postojati raspoloženje za obuhvatniju poresku reformu.

“Postoji nekoliko relativno novih okolnosti i faktora koji čine najnoviji kontekst i koje bi trebalo da imamo u vidu kada govorimo o poreskoj politici za naredne godine, pa i decenije. Prvi faktor je vezan za demografske karakteristike, a to su prvenstveno starenje stanovništva i migracije, odnosno iseljavanje stanovništva. Ni jedno ni drugo ne predstavlja našu specifičnost, reč je o trendovima koji pogađaju većinu zemalja regiona CIE. Drugi bitan element je digitalizacija, koju je pandemija kovida samo ubrzala. Ljudi su praktično preko noći prešli na digitalnu komunikaciju i korišćenje raznih digitalnih servisa. Treći segment su klimatske promene. Poreska reforma, odnosno poreska politika za naredni period morala bi da uključi kao faktore ova tri segmenta.”

Kako biste ocenili aktuelni poreski sistem u Srbiji? Koje su dobre, a koje loše strane?

“Kada govorimo o kvalitetu poreskog sistema i njegovom uticaju na dinamiku privrednog rasta i kvalitet života stanovništva, tu imamo dva segmenta – visinu poreskog opterećenja i strukturu poreskog sistema. Kada je reč o visini poreza, u našoj zemlji poreski prihodi čine 38 odsto BDP-a i po tom parametru je Srbija negde u sredini među posmatrane 34 evropske zemlje. Malo smo ispod evropskog proseka, a približno proseku zemalja Jugoistočne Evrope.

Kada je reč o strukturi, u poreskim prihodima Srbije su praktično podjednako zastupljeni porezi na potrošnju i porezi na rad i na kapital. Moram istaći da porezi na potrošnju manje utiču negativno na privredni rast, nego porezi na rad i na capital, tj. dobit preduzeća. Zato bi ovde trebalo razmišljati da li je moguće napraviti širu poresku reformu koja bi makar jedan deo poreskog opterećenja prebacila sa rada na potrošnju. Na taj način bismo podstakli radnu aktivaciju stanovništva, prelazak iz sive zone u formalni sektor, zapošljavanje i slično.”

Da li je u tom smislu povećanje neoporezivog dela zarade i smanjenje stope doprinosa za PIO, koji su najavljeni nakon poslednje sednice Socijalno-ekonomskog saveta, korak u dobrom pravcu?

“Odluka da se poveća neoporezivi deo zarade je mali korak u pravcu jačanja progresivnosti poreskog sistema, jer će to povećanje relativno više koristiti građanima sa nižim dohocima, nego onima sa višim primanjima. Što se tiče smanjenja stope doprinosa za PIO za 0,5%, time se formalno smanjuje poresko opterećenje na strani poslodavca, ali je pitanje ko će na imati koristi od toga. S obzirom na to da se u mnogim sektorima suočavamo sa nedostatkom radne snage i sa pritiskom na rast zarada, pitanje je da li će to smanjenje stope doprinosa zaista doprineti smanjenju troškova na teret poslodavaca, ili će se delimično preliti i na povećanje neto zarada zaposlenih u nekim delatnostima.”

Koje su još moguće opcije za jačanje progresivnosti poreskog sistema, odnosno smanjenje društvene nejednakosti?

“Kada se govori od ekonomskoj nejednakosti, u fokusu je prvo sistem oporezivanja dohotka građana. Sistem poreza na dohodak građana koji je sada aktuelan napravljen je 2001. godine i do sada je prošao kroz nekoliko reformi, ali je i dalje prilično neuporediv sa onim što imamo u velikoj većini evropskih zemalja. Imamo godišnji porez na dohodak koji jeste progresivan, ali koji obuhvata tek oko 1% ljudi kao obveznike, tako da je njegov uticaj na progresivnost, odnosno nejednakost relativno mali. U tom smislu imamo nekoliko opcija – da idemo na čist progresivni sistem oporezivanja koji su uvele razvijene zemlje i koji ima svoju prednost jer manje opterećuje one sa manjim dohocima, a više one sa višim dohocima, ali ima i nedostatke, pre svega u vreme kada su kapital i kvalifikovana radna snaga veoma mobilni. Ako napravite veliko poresko opterećenje ti ljudi bi mogli da se isele, kao što se događa i sa kapitalom.

Druga opcija bi mogla da bude nešto što postoji u mnogim zemljama Evrope, a to je da se razmotri mogućnost dualnog modela oporezivanja. Dakle, da se dohoci od rada, kao što su plate oporezuju po blago progresivnim poreskim stopama, a prihodi od kapitala po propocionalnoj stopi, jer je kapital mobilniji od radne snage, a akumulacija kapitala i investicije su i dalje ključne determinante dinamike privrednog razvoja Srbije. Čini mi se da je to jedna od realnih opcija koja bi mogla da se razmotri.”

Poslodavci svake godine podsećaju na preveliko poresko opterećenje zarada i ističu to kao jednu od glavnih prepreka za veći rast plata zaposlenih. Kako Vi ocenjujete ovaj segment poreske politike?

“Kada je reč o fiskalnom opterećenju zarada, koje se sastoji od poreza na dohodak i doprinosa za socijalno osiguranje, potrebno je naglasiti da je to fiskalno opterećenje u Srbiji nešto više u odnosu na prosek uporedivih evropskih država, ne zbog poreza na dohodak – koji je relativno nizak – već zbog relativno visokih stopa doprinosa. Mi smo prethodnih godina imali nekoliko koraka u pravcu blagog smanjenja stopa doprinosa, ali su one i dalje visoke. S druge strane, kad imate demografsku strukturu kakvu imate, sa relativno velikim brojem penzionera i sa velikim zdravstvenim sistemom, to su segmenti funkcionisanja države koji koštaju.

Mislim da bi u široj poreskoj reformi moglo da se razmišlja o značajnijem smanjenju doprinosa, ali bi minus u poreskim prihodima u tom slučaju bio toliko veliki da ne bi mogao da se finansira drugačije nego povećanjem nekih drugih prihoda na potrošnju, verovatno akciza ili PDV-a, ili kombinacijom ta dva. Mislim da značajnije fiskalno rasterećenje nije moguće bez povećanja nekih drugih poreza, jer nemamo dokaza da bi poreska reforma sama sebe finansirala, odnosno da bi smanjenjem doprinosa, na primer, procvetala privreda, pa bismo sve nadoknadili.”

Kakva je situacija kada je reč o porezu na dobit preduzeća?

“To je drugi bitan segment. Porez na dobit preduzeća je u Srbiji umeren, sa stopom od 15 odsto, što je na nivou proseka zemalja CIE i daleko ispod evropskog proseka koji u EU iznosi oko 21-22 odsto. Tu je naš poreski sistem prilično konkurentan i više je potrebna međunarodna koordinacija u pravcu borbe protiv eventualne utaje poreza, kao što je primena odredbi BEPS inicijative OECD-a i unapređenje sistema razmene podataka sa drugim državama.”

Sledi nam usklađivanje sa evropskim “pravilima igre” i u segmentu poreza na dodatu vrednost i akcizama?

“Kada je reč o PDV-u i akcizama, u kontekstu šire reforme nama u ovom segmentu predstoje i koraci daljeg usklađivanja sa Direktivom EU. Dakle, u domenu poreza na dohodak i poreza na dobit preduzeća gotovo da ne postoje posebna pravila EU, ali u domenu poreza na potrošnju postoje vrlo detaljna pravila, tako da se i PDV i akcize moraju uskladiti do završetka pregovora o pristupanju naše zemlje Evropskoj uniji.

PDV već jeste u značajnoj meri usklađen, a jedna od značajnijih promena koja predstoji je prebacivanje prometa novih stanova sa niže na višu poresku stopu. Sada je u Srbiji porez na promet novogradnje 10 odsto, a kada budemo zatvarali to poglavlje moraćemo da prebacimo promet novih stanova na standardnu stopu, jer takvu kupoprodaju u EU nije dozvoljeno oporezivati nižom stopom. Eventualno ćemo moći da ispregovaramo da početak primene pomerimo što dalje, možda i do samog trenutka ulaska u EU.”

Da li to znači da bi ulazak Srbije u EU mogao da znači i poskupljenje stanova? Kako bi to uticalo na celokupno tržište nekretnina?

“Ako bi se taj poreski teret prevalio na kupce, onda bi cene stanova verovatno porasle. Ipak, to pre svega zavisi od stanja ponude i tražnje u tom trenutku na tržištu. Ako bude malo kupaca stanova, onda čak i da se poveća PDV prodavci neće moći mnogo da povećaju cene. Ako kupaca bude mnogo, tj. tražnja bude snažna, kao što je sada slučaj, velike su šanse da bi taj poreski teret bio prebačen na kupce.”

I ove godine smo imali rast akciza. Gde nam još sledi dalje povećanje?

“Kada je reč o akcizama, tu su neke promene u cilju usklađivanja sa EU direktivama izvršene ove godine. Korekcije koje se tiču akciza na alkoholna pića su potpuno opravdane i to je deo obaveza koje moramo da ispunimo u okviru klastera koji se tiče i pitanja oporezivanja. U tom segmentu nam predstoji i dalje kontinuirano relativno značajno povećanje, pre svega akciza na cigarete, kako bismo stigli na minimalnu stopu koja je u EU.

Kada je reč o energentima, tu ćemo biti u obavezi da uvedemo da proširimo obuhvat i uvedemo akcize na ugalj i koks, što je već deo pitanja o zelenoj agendi, odnosno potrebe da se poreska reforma stavi i u funkciju unapređenja očuvanja životne sredine. Tu se očekuje živa debata, na koji način možemo dodatno da “ozelenimo” poresku politiku, da li postoje neki dodatni poreski instrumenti koji bi podstakli privredu da se u većoj meri prebacuje na nove, čistije izvore energije – na prirodni gas, energiju vetra, sunca. Pored toga, u tom pogledu u portfoliju mogućih instrumenata je i uvođenje poreza na zagađenje (npr. na emisiju ugljen-dioksida i sl). Tu će se osetiti rast pritiska klimatskih promena i to će u velikoj meri oblikovati priču o poreskoj politici i u Evropi i kod nas.”

Koje još segmente bi trebalo obuhvatiti poreskom reformom?

“Kod poreza na imovinu i poreza na nasleđe i na poklon postoji određeni prostor za unapređenje, pre svega u pravcu povećanja obuhvata i progresivnost. Ako govorimo stalno o potrebi da se poveća stepen progresivnosti poreskog sistema, onda treba razmisliti i o progresivnosti poreza na nasleđe i poklon. Na primer, mi već decenijama imamo potpuno oslobođenje poreza na nasleđe za prvi nasledni red, bez obzira na vrednost te imovine. Tako ljudi koji naslede garsonjeru na periferiji i oni koji naslede vilu u centru imaju potpuno oslobođenje od poreza, iako u prvom slučaju to oslobođenje iznosi 200 evra, a u drugom 20.000 evra. U tom smislu bi valjalo razmotriti redizajn Sistema oporezivanja nasledstva i poklona u smislu da se zadrži jedno veliko oslobođenje, ali da ono bude definisano univerzalno, u apsolutnom iznosu. Dakle, do određene vrednosti bi oslobođenje bilo univerzalno za sve u prvom naslednom redu, a iznad te vrednosti bi svi plaćali porez, bez obzira na druge okolnosti.”

Kako bi moglo da se kreće dalje usklađivanje naše poreske politike sa politikom EU? Da li postoje neki rokovi ili uslovi koje moramo ispuniti?

“To usklađivanje će se pre svega odnositi na PDV i akcize, dok jer je u tom segmentu evropsko zakonodavstvo obimno i detaljno, a moguće je da će u budućnosti biti i novih pravila EU u domenu ekoloških poreza. Kada bude otvoren pregovarački klaster u kojem se nalazi i poglavlje o oporezivanju, biće popisane sve korekcije koje ćemo u poreskom sistemu biti u obavezi da izvršimo, a u toku pregovora može se razgovarati pre svega o brzini tog usklađivanja. Pre zatvaranja tog poglavlja i klastera bićemo u obavezi da sve te promene zakonski oblikujemo i ozvaničimo, a eventualno se može dogovoriti odlaganje primene nekih korekcija do datuma pristupanja EU.

Kako će poreske olakšice u sektoru inovacija uticati na rast i razvoj privrede?

“Mislim da je dobro što je u poreski sistem uveden podsticaj u oporezivanju dobiti preduzeća koji se tiče se odnosi na inovacionu delatnost delatnost i aktivnosti istraživanja i razvoja. Mi smo još uvek na nivou razvijenosti gde nam na dinamiku privrednog rasta dominantno utiče nivo fizičkog kapitala. Kapital se formira investicijama i ako bismo stvorili ambijent za veće investicije, pre svega za domaća privatna ulaganja, to bi predstavljalo solidnu osnovu za više stope rasta u dužem vremenskom periodu. Ali, kada dođete do određenog nivoa razvijenosti, recimo do prosečne plate od 900 do 1.000 evra, rast dalje ne može da se povećava samo velikim investicijama u fizičke kapacitete već je neophodno fokusirati se i na inovacije.

U tom smislu imamo dobru akademsku osnovu, a primenjena istraživanja i razvoj bi trebalo razvijati i na univerzitetskom i na kompanijskom nivou te raditi na uvezivanju jednih i drugih, na razvoju inovacija koje bi bile i međunarodno konkurentne i obezbedile bi veće profitne stope, veću dobit za stručnjake koje rade na razvoju inovacija i veće stope privrednog rasta. Zato mislim da bi to trebalo da bude jedan od prioriteta u okviru ove poreske reforme i u narednom periodu.”