Efekti inflacije u SAD i EU mogu se preliti i na Srbiju

Inflacija u Srbiji je u januaru ove godine porasla za 0,4 odsto u odnosu na decembar 2020. godine, dok je u poređenju sa istim mesecom lane Republički zavod za statistiku (RZS) zabeležio njen rast od 1,1 odsto.

Narodna banka Srbije očekuje da će inflacija ostati niska i stabilna i da će se kretati u donjoj polovini ciljanog raspona. Inflacija u Srbiji je osmu godinu zaredom čvrsto pod kontrolom, na niskom i stabilnom nivou, navodi Centralna banka, koja je objavila februarsko izdanje izveštaja o inflaciji.

Iako je nova projekcija, kako kažu, na nešto višem nivou u ovoj godini zbog rasta cena električne energije i naftnih derivata, uslovljenih rastom cene nafte na svetskom tržištu, i dalje se očekuje da će se inflacija u narednom periodu kretati u donjoj polovini ciljanog raspona.

Međutim, isti optimizam ne dele američki ekonomski analitičari i investitori, koji sve češće pominju rizik od nezdravog porasta inflacije, a ista bojazan prisutna je i u Evropi. Komentarišući zabrinutost zbog inflacije zvaničnici FED uverevaju javnost da je skok cena neodrživ. Predsedavajući FED Džerom Pauel (Jerome Powell) naveo je da ipak nema čvrste veze između budžetskog deficita i inflacije.

„Ekonomija je još daleko od naših ciljeva zapošljavanja i inflacije“, rekao je Pauel pred Odborom za bankarstvo Senata, prenosi WSJ.

Pauelovo svedočenje u Senatu ipak nije potpuno razvejalo strahove od rastuće inflacije, jer se očekuje da će se ekonomije širom sveta ove godine oporaviti snažnije nego što se očekivalo, samo nekoliko nedelja nakon što je vakcinacija u svetu uzela maha, prenosi Economic Times, pozivajući se na Reuters.

Prema zvaničnim podacima Eurostata godišnja inflacija pala je u tri države članice EU, ostala je stabilna u šest država i porasla je u 18.

Profesor sa Ekonomskog fakulteta, Miomir Jakšić smatra da bi posledice inflacije u EU i SAD mogle da se ispolje različito po kanalima transmisije.

„Prvo, kanal efekta cena odnosi se na Evrozonu i evro, i s obzirom na daleko veći značaj naše trgovine sa EU u odnosu na SAD zavisiće od stope rasta uvoznih cena iz EU, u prvom redu mašina i opreme, i naših izvoznih cena. Ako dođe do dispariteta možemo po tom osnovu biti na gubitku“, objašnjava Jakšić.

Drugi kanal odnosi se na kanal kamata i tu se može očekivati u uslovima inflacije rast nominalnih kamata barem za stopu inflacije, a možda i više, usled rasta realnih kamata. Efekti, s obzirom na javni dug denominiran u dolarima i evrima mogu biti u velikoj meri nepovoljni.

„Treći kanal odnosi se na mogući rast domaćih cena usled rasta uvoznih cena, najviše rast cena nafte, što se već i događa. Mala otvorena privreda, kakva je Srbija, mora biti pripremljena na udare i šokove proistekle iz nastojanja partnera da izvezu svoje probleme i teret prevale na druge“, zaključuje Miomir Jakšić.