Cirkularnom ekonomijom do 160 milijardi dinara i 110.000 novih radnih mesta

Vlada Srbije usvojila je 1. decembra Program razvoja cirkularne ekonomije u Republici Srbiji za period 2022. do 2024. godine, kompleksan i sveobuhvatan dokument koji definiše oblasti upravljanja otpadom, vodama, obnovljivim izvorima energije i energetskom efikasnošću.

Na sajtu Vlade Srbije navodi se da se ovim dokumentom definišu prioriteti za naredne tri godine i postavlja osnov za dalji razvoj cirkularne ekonomije i stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj zelene tranzicije u Srbiji, kao i da će na ovaj način biti omogućen dalji doprinos održivom razvoju i klimatskoj neutralnosti u cilju očuvanja zdravlja ljudi i podizanja svesti građana o važnosti zaštite životne sredine.

U dokumentu je naglašeno da se očekuje da će se u narednih 40 godina globalna potrošnja materijala kao što su biomasa, fosilna goriva, metali i minerali udvostručiti, a godišnja proizvodnja otpada povećati za 70 odsto do 2050. godine.

Svet se na globalnom nivou, usvajanjem Agende 2030 Ujedinjenih nacija i Zakona o potvrđivanju Sporazuma iz Pariza, opredelio za održivi razvoj i ublažavanje klimatskih promena.

„Ovo je multisektorska tema koja obuhvata veći broj oblasti: upravljanje otpadom, upravljanje vodama i otpadnim vodama, produženu odgovornost proizvođača, zelene javne nabavke (ZeJN), dobrovoljne instrumente, eko-dizajn, inovacije i razvoj tehnologije, finansije i investicije, korišćenje obnovljivih izvora energije i energetsku efikasnost, upravljanje hemikalijama, nove obrasce proizvodnje i potrošnje, i drugo“, piše u Programu.

Program sadrži Akcioni plan za tri godine u kojem su definisani opšti i posebni ciljevi. Opšti cilj ovog dokumenta je stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj cirkularne ekonomije u cilju podrške zelenoj tranziciji u Srbiji. Za njegovo ispunjenje predviđeno je pet posebnih ciljeva, sa merama i aktivnostima koji će se sprovoditi u periodu od 2022. do 2024. godine.

„Jedan od prioriteta je podrška privrednim subjektima u cilju unapređenja efikasnosti proizvodnje i uklanjanja otpada iz lanaca snabdevanja, zadržavanja komponenti i materijala u zatvorenom ciklusu kroz ponovnu preradu i reciklažu, primene novih tehnologija i zamene starih materijala naprednim i obnovljivim, prelaska na korišćenje obnovljivih izvora energije i materijala, produžavanja životnog veka proizvoda kroz projektovanje i održavanje i virtuelne isporuke robe i usluga“, navedeno je u Programu.

Ekonomske uštede za privredu (industrija, poljoprivreda, građevinarstvo)

Podaci u Programu pokazuju da se ukupne potencijalne ekonomske uštede za tri privredna sektora, po osnovu smanjenja upotrebe resursa i energije za period od 2022. do 2032. godine, kreću u intervalu između 1.049 i 1.668 milijardi dinara (diskontovana vrednost).

„Smanjenje upotrebe resursa i energije zbog primene principa cirkularne ekonomije ima pozitivan uticaj na porast produktivnosti u posmatranim privrednim sektorima, što dalje ima za rezultat i promenu bruto domaćeg proizvoda“, piše u Programu.

U tabeli su vrednosti izražene u milionima dinara, kao i konstante cene iz 2021. godine. Reč je o ekonomskim uštedama za privredu (industrija, poljoprivreda, građevinarstvo):

Kada je u pitanju zaposlenost, naglašeno je da dosadašnja empirijska istraživanja ukazuju da je najveći pozitivan uticaj cirkularne ekonomije vidljiv u sektoru upravljanja otpadom (uključujući i recikliranje).

S druge strane, ističe se da se može pojaviti negativan uticaj u sektoru građevinarstva, kao posledica povećanja produktivnosti i korišćenja novih tehnika građenja, ali i u sektorima koji se odnose na proizvodnju trajnih potrošnih dobara, poput elektronike i motornih vozila.

„Procenjeni efekti na zaposlenost mogu biti i drugačiji, zavisno od stepena mehanizacije i automatizacije tih poslova. U predloženim opcijama se polazi od pretpostavke da će sektorska pomeranja na tržištu rada usled primene koncepta cirkularne ekonomije u skladu sa ovim programom imati pozitivan neto efekat na ukupnu zaposlenost u privredi u narednom periodu“, piše u Programu.

Broj zaposlenih (promena u odnosu na status quo scenario)

Ukupni porast zaposlenosti za period od 2022. do 2032. godine kreće se u intervalu između 50.000 i 110.000 novozaposlenih.

Usled porasta zaposlenosti u Programu je ocenjeno da će se povećati prosečan dohodak domaćinstava. Takođe, da će pojedinci i domaćinstva ostvariti ekonomske koristi (uštede) po osnovu dužeg perioda zamene trajnih potrošnih dobara, odnosno dužeg životnog veka proizvoda.

Potencijalne ekonomske koristi za domaćinstva, po osnovu primene koncepta cirkularne ekonomije za period od 2022. do 2032. godine, ukupno se kreću od 33 milijarde do 72 milijarde dinara.

Dodaje se da će porast produktivnosti rada, BDP-a i zaposlenosti imati pozitivan uticaj i na budžetske prihode jedinica lokalne samouprave i države.

Ukupno povećanje budžetskih prihoda jedinica lokalnih samouprava u Srbiji od 2022. do 2032. godine, prema Programu se kreće u intervalu između šest milijardi i 14 milijardi dinara. U istom periodu se očekuje ukupno povećanje prihoda državnog budžeta između 56 milijardi i 161 milijarde dinara.

Ekonomske uštede po osnovu smanjenja emisije CO₂

Primena koncepta cirkularne ekonomije će imati za rezultat i smanjenje emisija ugljen-dioksida (CO₂). Pored značajnog uticaja na poboljšanje kvaliteta životne sredine, smanjenje emisija CO₂ će imati uticaja i na konkurentnost srpske privrede i dovesti do značajnih ekonomskih ušteda.

Ekonomske uštede po osnovu smanjenja emisije CO₂ od 2022. do 2032. godine keću se ukupno između 16 milijardi i 50 milijardi dinara.

Promena u odnosu na Status quo scenario izražena je u milionima dinara, u konstantnim cenama iz 2021. godine:

U Programu je zaključeno da je neophodna i podrška lokalnim samoupravama u izradi lokalnih mapa puta za cirkularnu ekonomiju koja će doprineti formiranju održivih zajednica. Takođe, da je potrebno edukovati relevantne zainteresovane strane (medije, škole, univerzitete, potrošače), osnažiti saradnju između poslovnog i akademskog sektora za inovacije koje doprinose cirkularnoj ekonomiji i podstaći primenu zelenih javnih nabavki i dobrovoljnih instrumenata iz oblasti zaštite životne sredine.

„Potpuna tranzicija na cirkularnu ekonomiju prevazilazi okvire trajanja ovog programa od tri godine, tako da se ovim dokumentom proces započinje i postavljaju se temelji za dalji razvoj i primenu ovog koncepta“, jedan je od zaljučaka Vlade Srbije.