Vetroturbine najvredniji „zeleni“ proizvod EU

Evropska unija je u 2021. godini potrošila 15,2 milijarde evra na uvoz „zelenih“ energetskih proizvoda iz zemalja van EU, koji, između ostalog, uključuju vetroturbine, solarne panele i tečna biogoriva.

Takođe, prošlogodišnji izvoz tih proizvoda iz EU u zemlje koje nisu države članice EU, bio je 6,5 milijardi evra, pokazuju podaci Zavoda za statistiku EU (Eurostat).

Konkretno, EU je uvezla solarne panele u vrednosti od 11,2 milijarde evra, tečna biogoriva za 3,4 milijarde evra i vetroturbine u vrednosti od 600 miliona evra iz zemalja van EU.

Vrednost uvoza solarnih panela i tečnih biogoriva iznosila je dve milijarde evra i bila je mnogo veća od izvoza ove robe iz EU u zemlje van Unije, koji je bio 1,3 milijarde evra. Nasuprot tome, vrednost izvoza vetroturbina u zemlje koje nisu članice EU bila je daleko veća od vrednosti uvoza, dostigavši 3,3 milijarde evra.

Izvoz tečnih biogoriva iznosio je samo 0,5 milijardi evra u 2012. godini i porastao je na 1,7 milijardi evra u 2019. Međutim, u poslednje dve godine ovaj izvoz je smanjen, pao je na 1,3 milijarde evra 2021. godine.

U EU je u 2021. godini uvoza „zelenih“ energetskih proizvoda u odnosu na 2012. godinu povećan. Vrednost uvoza vetroturbina uvećana je za 416 odsto, tečnih biogoriva za sedam procenata i solarnih panela za dva procenta.

Izvoz sva tri proizvoda takođe je veći nego u 2012. godini, vetroturbina za 13 odsto, tečnih biogoriva za 173 procenta i solarnih panela za četiri odsto. Međutim, dok je u poslednje tri godine zabeležen porast izvoza vetroturbina i solarnih panela, došlo je do smanjenja izvoza tečnih biogoriva.

Hidroelektrane ključan OIE u Srbiji

Prema poslednjim podacima Eurostata za Srbiju, udeo obnovljivih izvora energije u ukupno proizvedenoj energiji u 2020. godini iznosio je 26,3 odsto. To je za 4,86 procenata više u odnosu na 2019. godinu, a blizu je zacrtanog cilja za tu godinu, koji je iznosio 27 odsto.

Najveći deo energije proizvedene iz obnovljivih izvora u Srbiji u pandemijskoj godini potiče iz hidroelektrana i iznosi 859,8 kilotona ekvivalenata nafte. Na drugom mestu je energija vetra sa 82,9 kilotona ekvivalenta nafte, dok je iz solarne energije 1,1 kilotona ekvivalenta nafte.