Energetska tranzicija u Srbiji zahteva obnovu šuma

Energetika zasnovana na uglju u Srbiji je preskupa i neisplativa, te nema perspektivu, a jedna od alternativa moglo bi biti gajenje šuma što bi uz dobijanje energije iz biomase obnovilo i sektor drvne industrije, rečeno je danas tokom debate na temu „Pravedna energetske tranzicija u Srbiji i potencijalne socio-ekonomske posledice“.

Na skupu u organizaciji Fondacije Centra za demokratiju, ekspert za energetiku Aleksandar Kovačević ocenio je da bi 15.000 radnika u sektoru rudarstva koji će neminovno postati višak trebalo odmah zaposliti sa istim platama da za pet godina naprave 700.000 hektara valjanih šuma, prenosi Tanjug.

„Tih 14 miliona tona kvalitetne biomase za pet godina postao bi temelj za drvnu industriju koja bi mogla da zaposli 200.000 ljudi“, ocenio je on.

Dodao je da bi se sa takvim industrijskim gajenjem šuma aktivirala ogromna površina neobrađenog zemljišta u Srbiji, održao režim voda i predupredila šteta od poplava.

„Ljude koji će svakako izgubiti posao u rudarstvu lignita treba zaposliti da umesto beskorisnog rade koristan posao i naprave temelj za novi ekonomski rast“, rekao je on.

Redovna profesorka u penziji Arhitektonskog i Geografskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Ksenija Petovar, rekla je da bi u tranziciju energetskog sektora trebalo uključiti što više građana kako bi ona bila pravedna.

„Njih treba stručno edukovati, a struka se mora angažovati i da se kroz stručne rasprave dođe do proverenih stručnih stavova po brojnim pitanjima“, rekla je ona i dodala da nije u pitanju pežorativno politika, već život i opstanak građana.

„Građani imaju pravo na zdravu životnu sredinu i da znaju kako će živeti“, rekla je Petovar i naglasila da na otvorena pitanja treba naći odgovore koji će pomoći da se definiše konzistentna energetska politika.

Profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu Aleksandar Jovović rekao je da cilj postići klimatsku neutralnost, a jedan deo puta je prelazak iz izvora energije zasnovanih na fosilnim sirovinama u druge izvore energije.

„Energetska tranzicija mora da se izvede zbog zdravlja, ali i zbog evropskih opredeljenja i našeg puta ka EU“, rekao je on i podsetio da je EU prvi trgovinski partner regiona Zapadnog Balkana i Srbije.

Dodao je da bi privreda ovde trebalo bolje da razume da će uskoro zbog karbonske takse na proizvode koje uvodi EU biti u ozbiljnom problemu, jer bi ona mogla da poremeti izvoz Srbije.

„Energetska tranzicija trajaće 10 do 20 godina. Ljudi u energetskom sektoru će se u tom periodu menjati. Ako se dobro isplanira energetska tranzicija država će biti u prilici da bolje upravlja i da bude manje posledica za višak zaposlenih“, ocenio je on.

Ilija Batas Bjelić sa Instituta tehničkih nauka Srpske akademije nauka i umetnosti ocenio je da Srbija ima potencijal da i u okolnosti proizvodnje električne energije bez uglja ostane samostalna.

„Energetska tranzicija je par ekselans političko pitanje. Nije pravedno da kopamo lignit i govorimo da je jeftino. Imamo alternativu za lignit“, rekao je on.

Naglasio je da vlast ne bi trebalo pritiskati nikavim primerima i praksama Evropske unije pri donošenju odluka.

„Jednostavne ekonomske razloge bi im trebalo predočiti kako bi do ove tranzicije i došlo“, rekao je on.

Koordinatorka za regionalizaciju i razvoj mreže UGS Nezavisnost Aleksandra Mirković založila se da sindikat bude uključen u proces izrade dokumenata koje će vlast donositi oko energetske tranzicije.

Naglasila je da bi u procesu iskazivanja viška zaposlenih u tom sektoru posebnu zaštitu trebalo da ostvare socijalno osetljive grupe.

„Naša obaveza je i podizanje edukacije, prvenstveno kod radnika u energetskom sektoru, a običan čovek neće sam zatražiti da nešto nauči, nego je obaveza učenih da nađu modele kako bi objasnili radnicima kroz šta će tokom te tranzicije proći“, naglasila je ona.