Dnevno se detektuje više od 400.000 novih malicioznih fajlova

Kompanija Kaspersky predstavila je istraživanje koje ukazuje da u velikim kompanijama gotovo većina (49 odsto) menadžera C-nivoa priznaje da, iako su sajber napadi najveća pretnja za kontinuitet poslovanja njihovih kompanija, oni često imaju poteškoće u donošenju odluka jer ne razumeju žargon i konfuznu terminologiju koja služi za opisivanje pretnji.

Gotovo polovina svih ispitanih menadžera (48 odsto) veruje da je upravo jezik kojim se opisuju pretnje najveća smetnja jasnom razumevanju sajberbezbednosnih tema.

Istraživanje kompanije Kaspersky potvrdilo je da su gotovo svi (99 odsto) menadžeri C-nivoa u toku sa brojem sajber pretnji kojima je izložena njihova kompanija. Uprkos ovome, 43 odsto ispitanih je potvrdilo da su teme iz oblasti sajberbezbednosti tek ponekad na agendi sastanaka borda menadžera, a samo malo više od polovine (51 odsto) je potvrdilo da je to uvek slučaj.

Istraživanje je pokazalo i da sa veličinom organizacije raste i mogućnost nerazumevanja jer je jedan od sedam (14 odsto) ispitanika u kompanijama sa više od 5.000 zaposlenih potvrdilo da su teme iz oblasti sajberbezbednosti retko na agendi sastanaka menadžera ili borda, dok je to slučaj sa samo tri odsto menadžera u kompanijama sa 1.000-2.999 zaposlenih.

Gotovo polovina (48 odsto) svih ispitanika je potvrdilo da su žargon i zbunjujuća terminologija najveća smetnja boljem razumevanju sajberbezbednosnih tema, kao i donošenju adekvatnih odluka u odnosu na njih. Gotovo četiri od deset ispitanika je potvrdilo da su im nejasni jednostavni termini kao što su „malver“, „phishing napadi“ ili „rensomver“.

Samo malo veći udeo (39 odsto) nalazi zbunjujućim nešto tehničkije termine kao što su „Zero Day Exploit“ ili „Suricata rules“.

“Naše istraživanje ukazuje da, iako najviši menadžeri smatraju sajber bezbednosne napade najvećom pretnjom za poslovanje njihovih kompanija, nedostatak sposobnosti da razumeju prirodu i posledice ovih pretnji utiče na to da ove teme ne postanu i prioritet za bord direktora“, objasnio je Dragan Davidović, direktor kompanije Kaspersky za istočnu Evropu.

„U praksi, ovo znači da se oni često nalaze u situaciji da moraju da donose odluke od kritične važnosti za poslovanje bez jasne slike o pretnjama i rizicima koje one donose. Uz nemogućnost samostalne ispravne interpretacije najvažnijih izazova, usled problema sa njihovim razumevanjem, sve ovo utiče na sposobnost ovih organizacija da postignu nivo najbolje prakse u razvoju sajberbezbednosti, i da, u konačnici, donesu najbolje i najadekvatnije odluke u ovoj oblasti“, rekao je Davidović.

U Srbiji broj sajber napada veći za četvrtinu

Dok je globalni broj detekcija novih malicioznih fajlova ove godine prešao broj od 400.000 uzoraka dnevno, u Srbiji je tokom 2022. godine detektovan porast ukupnog broja sajber napada za 24,34 odsto.

Prema podacima stručnjaka kompanije Kaspersky, godinu za nama je u Srbiji obeležilo i nekoliko zanimljivih događaja.

Treći kvartal protekao je u znaku porasta broja kriptominera, malvera koji koristi uređaje žrtve da bi “kopali” kriptovalute, koji je Srbiju plasirao na 6. mesto u Evropi po broju ovog tipa napada.

Nedavni masovni napad na korisnike e-mail porukama sa malicioznim AgentTesla malverom u prilogu, tokom nekoliko nedelja oktobra doveo je Srbiju na drugo mesto po broju napada ovog tipa u svetu.

Ranije ove godine, zabeležena je i situacija u kojoj je pokrenuta ciljana spear-phishing kampanja koja je kao motiv koristila lokalno relevantne teme iz sveta sajberbezbednosti, poput rensomver napada na jednu od državnih institucija. Ni industrijskih sistemi nisu bili van fokusa sajberkriminalca; na 47,84 odsto ICS uređaja zabeležena je neka forma napada tokom ove godine, što svrstava Srbiju u gornji deo liste zemalja i po ovom tipu napada.

Kompanija Kaspersky je tokom 2022. godine, na globalnom nivou detektovala preko 400.000 novih uzoraka malvera dnevno – što je porast od pet odsto u odnosu na prethodnu godinu. Istraživači ove kompanije utvrdili su i da se, globalno, udeo rensomver napada u ukupnom broju malvera uvećao za 181 odsto u odnosu na prethodnu godinu, enkriptujući 9.500 dokumenata korisnika svakog dana.

Pored toga, globalno je detektovan porast od 142 odsto u broju downloadera – malicioznih programa koji instaliraju nove verzije malvera ili neželjenih aplikacija na inficirane uređaje.

“Brzina kojom svet sajberpretnji raste i širi svoje granice, kao i broj novih uređaja koje korisnici svakodnevno koriste, čine mogućim da naredne godine, na globalnom nivou, dođemo do brojke od pola milliona malicioznih fajlova detektovanih na dnevnom nivou. Imajući na umu brzinu kojom svi trendovi i nove tehnike sajberkriminalaca nalaze primenu i u napadima na korisnike u Srbiji, možemo očekivati da će se značajan deo ovih trendova pojaviti i kod nas i postati pretnja i za naše korisnike”, rekao je Srđan Radosavljević, Solutions Architect kompanije Kaspersky za Zapadni Balkan.